Антић: Срби у Црној Гори најугроженији у региону

Пише: Чедомир Антић

Владе Србије и Српске договориле су даље приближавање матице и ентитета. Уговорено је да Србија уложи пет милиона евра у разне пројекте на територији Српске. Биће израђена и усвојена Декларација о опстанку српског народа.

Прије десетак година власти Црне Горе хвалиле су се како су помоћу инвестиције од четири милиона евра успјеле да за десет одсто умање незапосленост на сјеверу државе. Шта спречава режим у Црној Гори да прихвати једну непорециву чињеницу? Већина грађана Црне Горе припада српском језику и култури. Трећина грађана изјаснила се као дио једног и недјељивог српског народа и чврсто стоји при томе упркос седамдесетшестогодишњем прогону.

Црној Гори никаква опасност никада није пријетила из Србије. Искуства из последњих петнаест година препоручују сарадњу. Од ње ће сви грађани Црне Горе моћи само да имају корист. Нећу ни да питам зашто Црна Гора, у којој не постоји национална већина, наводно брине о Црногорцима у свијету, а не води рачуна и о својим Србима?! Зашто нема никакве политике према становништву Источне Херцеговине и Метохије?

Мило Ђукановић, диктатор Црне Горе, прије пар година је на јавној церемонији открио споменик краљу Николи обраћао се одавно умрлом владару са „Господару…“ Да, било је смијешно и гротескно, али шалу на страну, краљ Никола, да је којим случајем жив, никако не би разумио то одустајање Владе Црне Горе од братског народа…

Докле ће Црна Гора доћи са сталним подсјећањем на чињеницу да је приступила Сјеверноатлантском савезу? Гдје ће доспјети земља чији партијаши на министарским мјестима могу да три мјесеца после ступања у НАТО изјаве да је: „Војска Црне Горе показала да је на нивоу најразвијенијих војски и јединица на свијету и да је заслужила да се придружи НАТО-у“.

Од када то треба „заслужити“ да би се „служило“. Ваљда је слугерањство срамота, а не награда…

Хвала Богу па је Бугарска чврсто уз црногорску, и уопште балканску, европску перспективу. Много ће нам значити подршка Софије у Бриселу. Они тамо јако добро стоје, мало боље од Хрватске бар у вријеме када је папа прехлађен па није у прилици да зове европске комесаре и оправдава штићенике. Шефица бугарске дипломатије каже да ће Црна Гора за пет година постати чланица ЕУ. Дивно… Гдје ће бити ЕУ за пола деценије, није спомињала. Мада… Бугарска је недавно од марионетског премијера Македоније Зорана Заева добила декларацију коју претходне владе нису жељеле да потпишу. Дио македонског идентитета је тако заувијек избрисан. И док Бугарска води активну балканску политику, њен народ у Македонији није угрожен, нити је током протеклих деценија икада искусио тешкоће приближне онима које трпи српски народ у Црној Гори.

Гдје ће Црна Гора када почне да се бори са Хрватском око претпоследњег мјеста у ЕУ? Ето, једна статистика показује да су просјечне зараде у Хрватској уочи ступања у чланство уније биле на нивоу 45 одсто просјека држава чланица, а данас су на 37 одсто. Баш чудно… Немојте се обазирати на то. Знају Мило, Душко и Пеђа Бошковић за муке и недоумице малог човјека. То су народни људи, дијеле патње својих грађана…

Србија је прије непуних десет година огласила војну неутралност. Република Српска ће, без обзира на специфичности и ранија опредјељења, и сама то ускоро учинити. Како ће Црна Гора наставити тај бајковити развој ослоњен на војску која је током десет година спала са 6.000 на 600 војника? Када је чак тридесет учесника невјероватно успјешне вјежбе на сјеверу земље тек тако отпуштено из службе у војсци? Докле је могуће стићи са таквом, неразумном политиком?

Када једна влада заборави зашто је изабрана, када је носе амбиције њених мана и влада на недостацима других, онда је њен крај по правилу лишен њеног значајнијег утицаја. Опозиција у Црној Гори нема подршку великих сила, најразвијеније свјетске демократије нису заинтересоване за демократију у Црној Гори. Опозиција је разједињена и посвађана, окренута себи, неке од њених чланица су марионете режима који је државу одавно претворио у своје покриће. Ипак, и таква опозиција, посебно ако онај њен истински и храбри дио власт прогони, кад-тад ће доћи у прилику да обори неправедни режим. Да ли ће после тога ствари бити боље? Што дуже режим буде пропадао на рачун државе и народа, ствари ће током опоравка бити горе и успон ће бити спорији и тежи.

Ми смо у Србији одавно заборавили вријеме демократских промјена. Велики број грађана презире реформе или није задовољан оним што су оне донијеле. Ипак, оне су биле неопходне и као такве их посматра велика већина народа. Најважније тековине су слобода и демократија, увијек угрожене и такве-какве су… Када једна власт почне да сакупља непријатеље само на основу немуштих лажи и бесмислица на којима заснива своју политику, знак је да је друштво којим влада у дубокој кризи већ само због тога што све то мирно подноси. Црна Гора је до сада чула оно што нису чули поданици Енвера Хоџе и тројице Кимова. То што се до сада није пренула и изборила себи промјене говори о тешком стању у коме се налази. Кризи која омогућава да корумпирани и зли властодршци буцу и неозбиљни. Ипак, народ и држава ће све то преживјети и превазићи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: