Усвојена Резолуција о подршци учлањењу Црне Горе у НАТО

Посланици парламента усвојили су Резолуцију о подршци учлањењу Црне Горе у НАТО, којом ће се, како је оцијењено, потврдити чврсто опредјељење да држава постане дио европске и евроатлантске заједнице.

За резолуцију је гласало 48 посланика, 26 је било против, а уздржаних није било.

Посланик Александар Дамјановић (СНП) је након изгласавања кратко устврдио пад подршке Резолуцији у односу на ону која је раније изгласана. Наиме, за Резолуцију је у септембру гласало 50 посланика, 26 је било против, а уздржаних је било 3. То значи да овог пута није обезбијеђена подршка ни тропетинске већине од 49 посланика.

Резолуцију су поднијели посланици Демократске партије социјалиста, Позитивне Црне Горе, Социјалдемократа, Либералне партије и мањинских странака.

У Предлогу резолуције наводи се да је Црна Гора, током десет година од обнове независности, показала јасну визију и истрајност у остваривању стратешких спољнополитичких приоритета – чланства у НАТО-у и Европској унији (ЕУ).

„Увјерени у резултате које је постигла и реформе које је спровела у циљу постизања дугорочне безбједности и стабилности, унапређења владавине права, снажења демократског и економског амбијента, још једном исказујемо чврсто опредјељење да Црна Гора постане дио европске и евроатлантске заједнице“, каже се у документу.

Истиче се да чланство Црне Горе у НАТО има ширу геополитичку димензију и даље позитивне домете.

„Оно представља историјску одлуку не само за Црну Гору, већ и за Алијансу. Наши сусједи добиће још једног пријатеља у Алијанси, а НАТО искреног и поузданог промотера својих вриједности на историјски нестабилном простору Западног Балкана“, каже се у резолуцији.

Истиче се да је чланство у НАТО стратешки циљ Црне Горе који гарантује стабилност и безбједност земље, очување њеног територијалног интегритета и суверенитета. „То је претпоставка остваривања и других важних циљева као што су учвршћивање демократских институција, владавине права, тржишне економије и стабилности“.

„Охрабрујемо све надлежне државне органе, носиоце законодавних, извршних и судских функција да, у оквиру својих надлежности и поштујући уставна начела подјеле власти, наставе са реализацијом конкретних мјера усмјерених ка свеукупном унапређењу амбијента, у циљу остваривања тих важних циљева, од значаја за све грађане“, каже се у документу.

Наводи се да ће пуноправним чланством у НАТО Црна Гора и њене институције бити додатно оснажене у суочавању са регионалним и глобалним безбједносним изазовима, укључујући пријетње као што су сајбер криминал, миграциона кретања, вјерски и национални екстремизам, тероризам, организовани криминал и корупција.

„Пуноправним чланством у НАТО, Црна Гора ће потврдити посвећеност достизању трајне стабилности региона и Европе, а могућношћу равноправног учешћа у процесу доношења одлука Алијансе, оснажиће се њен политички углед и утицај, јер чланство подразумијева укључивање у активности НАТО, као и редовно учешће у раду његових тијела и одбора“, каже се у документу.

То ће, наводи се, бити охрабрење и подстицај осталим државама које желе постати чланице Алијансе. „Чланство у НАТО не може бити препрека за наставак добрих билатералних односа како са државама у региону, тако и са осталим традиционалним међународним партнерима“.

Резолуција о подршци учлањењу у НАТО потврдиће чврсто опредјељење да Црна Гора постане дио европске и евроатлантске заједнице, поручили су предлагачи, док у опозицији сматрају се поновним предлагањем таквог документа послије девет мјесеци покушава скренути пажња са стварних проблема.

У току данашње расправе у парламенту посланица Демократског фронта (ДФ) Јелисава Калезић казала је да се повјерење не гради тако што ће се посланици надгласавати у Скупштини.

„Референдум је једино право начело када се одлучује о суштинским питањима“, казала је раније данас Калезић.

Она је оцијенила да је циљ поновног предлагања резолуције о чланству у НАТО у парламенту да се „одсимулира“ воља грађана.

Посланик ДПС-а Љуиђ Шкреља казао је да је у савременом свијету могућност малих земаља да осигурају своју безбједност готово немогућа, и да ширење НАТО-а јача укупну европску стабилност и безбједност.

Шкреља је казао да су противници чланства Црне Горе у НАТО исти они који су били против њене независности.

„Противници чланства често износе аргументе који су више засновани на емоцијама, него на чињеницама“, додао је Шкреља.

Бранка Танасијевић из ДПс-а казала је да НАТО не треба гледати као организацију која је важна као помоћ у случају рата.

Уласком у НАТО ће, како је навела, Црна Гора имати могућност да много боље искористи своје потенцијале. „Уласком у алијансу ојачаће се међународни положај Црне Горе и убрзати европске интерграције“, казала је Танасијевић.

Посланик Позитивне, Горан Тупоња, казао је да је учлањење Црне Горе у НАТО тема у којој не би смјели да се заступају појединачни интереси партија, него треба водити рачуна искључиво о државном интересу.

„Уколико се у међународној политици и стратешким опредјељењима земље водимо емоцијама и дозволимо им да утичу на одлучивање, нећемо донијети добру одлуку„, рекао је Тупоња.

Како је казао, вријеме је да се грађани окрену будућности Црне Горе.

„Не заборавимо прошлост, али вријеме је да се окренемо будућности. Стално враћање у прошлост, сасвим сигурно, неће нас одвести у бољу будућност“, нагласио је Тупоња.

Посланица Социјалдемократске партије Драгиња Вуксановић казала је да је сигурно да ће Црна Гора ући у НАТО, и да ће та одлука бити донијета у парламенту.

„Зато вјерујем да ова резолуција, која је једном већ донијета 15. септембра прошле године, није требало да се нађе овдје, осим ако није требало активирати неке нове подјеле“, рекла је Вуксановић.

Она је додала да вјерује да није интенција тих подјела да се евентуално размишља о томе да се о учлањењу у НАТО одлучује на референдуму.

„О овом питању неће се одлучивати на референдуму, јер су сви који су за улазак у НАТО већ рекли да ће се о том питању одлучивати у парламенту, јер смо ми представници грађана“, нагласила је Вуксановић.

Посланик Милош Конатар казао је да Грађански покрет УРА апсолутно подржава чланство Црне Горе у Алијанси.

„Али, оно што је спорно је то што ми данас говоримо о овој резолуцији, а о томе смо већ расправљали прије годину“, казао је Конатар.

Према његовим ријечима, предложена резолуција неће ријешити ниједан проблем грађана, нити ће убрзати евроатлантске интеграције Црне Горе.

„Примарни циљ ове резолуције је да се скрене пажња са стварних проблема са којима се суочавају грађани Црне Горе“, тврди Конатар.

Посланик ДФ Страхиња Булајић казао је да је вођење ратова основни разлог за постојање НАТО савеза. „Жеља малене Црне Горе да постане дио тог савеза, апсолутно је супротна њеном бићу и њеној традицији“, сматра Булајић.

Он је рекао да је учлањење у НАТО цивилизацијско питање. „За мене, то је и питање елементарног достојанства“, додао је Булајић.

Генци Ниманбегу из Клуба мањинских партија казао је да је НАТО »својом највећом хуманитарном активношћу у историји, омогућио да велики дио албанског народа буде слободан.

„Највећи хуманитарни егзодус у Европи је био када је у мјесец дана милион становника протјерно из овог региона. То су били Албанци“, рекао је Ниманбегу.

Према његовим ријечима, сигурност је основна потреба, и рационални и одговорни политичари о њој морају стално размишљати.

Ниманбегу је додао да је НАТО трансформисан у друштво држава које не траже само сигурност, него и људска права и економски развој.

Посланик Социјалистичке народне партије (СНП) Данијела Марковић казала је да Црна Гора треба да издваја огроман новац за одбрану након уласка у НАТО.

„Ми смо презадужена земља, скоро на ивици рецесије, а сад причамо о бенефитима које ће нам донијети улазак у НАТО. Неће нам то донијети никакве бенефите“, сматра Марковић.

Она је нагласила да Црној Гори нијесу потребне ни Америка ни Русија. »Црној Гори треба неутралност. Једино ми сами себи можемо донијети владавину права, додала је Марковић.

Посланица ДФ-а Бранка Бошњак казала је да је разлог за поновно предлагање резолуције о чланству у НАТО, сервилност власти према америчкој Амбасади.

Како је казала, очигледно је да је НАТО прогледао кроз прсте Црној Гори у погледу критеријума које треба да испуни.

„Јер нико не може тврдити да је Црна Гора испунила критеријуме да би добила позив за чланство у Алијанси“, навела је Бошњак.

Посланик ДПС-а Зоран Јелић је, коментаришући оптужбе да се резолуцијом покушава опструирати рад парламента и скренути тема са стварних проблема, он је упитао посланике који су мјесецима бојкотовали парламент – гдје су тада били, и шта су радили.

„Такве оптужбе и инсинуације о опструкцији рада парламента одбацујем“, казао је Јелић.

Према његовим ријечима, сви закони који су ушли у скупштинску процедуру су квалитетно обрађени и обављене су расправе на одборима.

„Главна расправа се води на одборима, гдје се размјењују чињенице и подносе амандмани, а ово што грађани гледају је само завршница. Али очито да структуре које су везане са одређеним невладиним организацијама и појединим посланицима који су ушли у парламент политичком корупцијом, желе да унизе рад овог парламента“, навео је Јелић.

Посланик ДФ-а Предраг Булатовић казао је да није било основа да се на дневном реду исти текст који је био у септембру.

Према његовим ријечима, постоји само једно објашњење.

„Бивша опозиција потписала је Споразум у којем се каже да реконструисани кабинет мора спроводити спољнополитичке приоритете, и ово је сада тест. И видите да у задњем реду нема оних који су гласали против НАТО, не због Дарка Пајовића, него зато што сада не смију да гласају против“, навео је Булатовић.

Како је казао, америчка Амбасада је дала на пробу да ли су „ови пулени који су ушли у власт добро упаковани у про-НАТО владу“.

Посланица СНП-а Снежана Јоница казала је да је резолуција израз слабости предлагача.

„Реприза резолуције у Скупштини је показатељ да су и они схватили да су били толико лоши у расправи о овој резолуцији прије девет мјесеци, и да им је значајно пала подршка међу грађанима“, рекла је Јоница.

Према њеним ријечима, предлагачи сада покушавају да добију реванш, и то безуспјешно.

„Апсурдно је причати о нечему о чему немате ниједан аргумент, све смо им аргументе разбили“, казала је Јоница.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: