Уставни суд: Смањење накнада у складу са Уставом

Измјене и допуне Закона о социјалној и дјечјој заштити у складу су са Уставом, одлучио је Уставни суд Црне Горе. Вечерас у 18 часова ће се испред платоа Скупштине обратити представнице мајки са троје и више дјеце, које ће дати свој став о овој одлуци.

Тим законом накнаде су смањене са 336 на 264, односно са 192 на 144 еура, због чега мајке већ 22 дана протестују испред Скупштине Црне Горе а чак 11 дана штрајкују глађу.

Црногорска Влада је раније оцијенила да су измјене Закона о социјалној и дјечјој заштити у сагласности са Уставом и правном поретком државе.

Током дискусије која је претходила одлуци, судије Уставног суда су заступале различите тезе о томе какав став би требало заузети када су у питању иницијативе које се односе на Допуне, односно Измјене Закона о социјалној и дјечијој заштити, пренијеле су агенције.

Допуне Закона којим су уведене трајне накнаде усвојене су у јулу, 2015. Против таквих рјешења, још 23.02.2016. поднијета је иницијатива за оцјену уставности, а Уставни суд је својим рјешењем од 29.12.2016. покренуо поступак за оцјену уставности. Скупштина још није дала мишљење на то рјешење.

Истог дана, Скупштина је извршила измјене и допуне Закона којим умањује износе трајних накнада. На рјешења из Закона којим су мајкама умањене накнаде, у јануару ове године, посланици Демократа, ДНП и Унија слободних синдиката поднијели су иницијативу за покретање поступка за оцјену уставности одредаба о умањењу накнада.

Гогић и Иличковић: У питању је кршење права на својину

Током дискусије, судије су расправљале о томе какав став би требало заузети – да ли да се расправља о само посљедњем предмету, који је и био на дневном реду сједнице, односно да ли би требало сачекати да тај предмет буде доведен до краја, те тек потом дискутовати о другом предмету. Предложено је и да се о оба предмета расправља истовремено.

Предсједник Уставног суда Драгољуб Драшковић казао је током сједнице да би требало расправљати само о томе је ли смањење накнада у складу са Уставом.

Судија Милорад Гогић и судија Миодраг Иличковић заступали су став да би о предметима требало одлучивати заједно или сачекати окончање прве иницијативе.

Гогић је подсјетио да су кориснице накнада право оствариле на основу закона према којем су оне дефинисане као „доживотно“ давање. Измјенама и допунама, како је рекао, тај термин је избрисан.

Корисницама је Измјенама Закона о социјалној и дјечијој заштити из јануара, 2016, гарантовано давање у износу од 70, односно 40 одсто просјечне нето зараде остварене у години која претходни години остваривања тог права.

Законом о Измјенама и допунама закона о социјалној и дјечијој заштити, који је усвојен крајем 2016, Влада је избрисала термин „доживотне“, дефинисала фиксан износ накнада и умањила их са 336 на 264, односно са 192 на 144 еура.

Гогић и Иличковић сматрају да је у питању кршење права на својину, односно мирно уживање имовине.

Накнаде се, према ријечима Гогића, могу сматрати имовином и да она је смањењем угрожена.

Подсјетили су да је, према подацима Монстата, право на накнаду стекло 4.100 жена из радног односа, односно 4.700 оних које су се одрекле пензије у корист овог давања.

Гогић објашњава да су жене које су прихватиле накнаду вјеровале у закон, на основу којег су оствариле то право и који им је у том тренутку гарантовао да је њихово право „доживотно“.

„Закон је то тако поставио“, рекао је он.

Говорећи о Измјенама Закона, он је рекао и да се дефиницијом да се право на накнаде „наставља“, не може сматрати „доживотним“.

„То није исто. Ако се наставља, може и да се прекине“, рекао је он.

Држава мора да образложи јавним интересом смањења социјалних давања

Коментаришући Измјене Закона којим су умањене накнаде, Иличковић је рекао да се том верзијом закона мијења потпуно метод обрачуна, а не само износ и да су накнаде, које су раније зависиле од просјечне нето зараде, тим законом „закуцане“.

„И оне не могу бити промијењене до новог закона. И то је лоше“, рекао је он.

Гогић и Иличковић су, током дискусије, казали и да држава може да смањује износе социјалних давања и пензија, али да то мора бити образложено јавним интересом. Гогић је рекао да је препорука Комитета УН за економска социјална и културна права повећање минималним зарада и социјалних давања.

Казали су и да држава није постигла равнотежу смањујући јавних функционерима зараде за три до осам одсто, а мајкама за 25.

„Накнаде су умањене између 21 и 25 одсто, чак је смањење веће код корисница које су оствариле право на ниже накнаде“, додали су они.

Мајке ће вечерас у 18 часова одржати ванредну конференцију за медије, на којој ће исказати свој став поводом одлуке Уставног суда , саопштила је чланица Координационог одбора корисница накнада за мајке са троје и више дјеце Жељка Савковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: