Српска историјска читанка: Успон Србије (ВИДЕО)

Краљ Првовенчани и писац житија светог Симеона, Стефан Немањић преминуо је 1228. године као монах Симон а његове мошти данас се налазе у манастиру Студеници. После Стефана Немањића на српском престолу смењивали су се, један за другим, његови синови, краљеви Радослав, Владислав и Урош Први.

Најзначајнија личност Србије у овим турбулентним временима био је до своје смрти 1236. архиепископ Сава утемељивач српске цркве и образовања.

Од 1243. године на престолу Србије налазио се Краљ Урош И од чијег времена почиње привредни успон Србије условљен доласком рудара Саса у Србију и развојем рударске производње. Ово је омогућило развој и напредак културе и уметности у Србији.

Већ од његовог времена видљив је утицај Византије и Угарске. Његова жена римокатолкиња која је сахрањена као православна монахиња у манастиру Градац, Јелена Анжујска била је владарка која је прва у Србији отворила школу за женску децу.

Незадовољан својим положајем у оквиру прерасподеле власти у краљевству, краља Уроша након битке код Гацка 1276. године сменио је син, млади краљ Драгутин који је постао краљ Србије.

Већ након пет година Драгутинове владавине и његовог несрећног пада са коња дошло до нове смене на власти. Овога пута на српском престолу нашао се млађи брат, краљ Милутин.

Убрзо после ступања на власт Милутин је започео ратне походе против Византије. За прве три године освојио је знатне територије и градове на тлу Македоније.

Границу је успоставио на линији која је ишла до византијских градова Охрида, Прилепа и Штипа. Према предању краљ Милутин је за око 40 година владавине, саградио, обновио или богато даривао око 40 цркава и манастира.

Неке од његових задужбина су Богородичина црква у Хиландару, Грачаница, Богородица Љевишка у Призрену, Старо Нагоричино код Скопља, Краљева црква у Студеници, манастир светог Стефана у Бањској.“

аутори емисије: Немања Девић и Сава Самарџић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: