УРА презентовала економски програм: Посао за све!

Данас је, у присуству бројних економских аналитичара, представника невладиних организација и дипломатског кора, представљен економски програм Грађанског покрета УРА под називом „Идеје за Црну Гору – Посао за све!“.

У изради програма учествовали су бројни црногорски стручњаци, универзитетски професори, успјешни привредници и истакнути економисти.

Програм се базира на новом моделу економског развоја, односно економији знања, стварању кредибилног и стимулативног макроекономског оквира, јавној управи – као сервису грађана, док посебан осврт и темељну анализу нуди у секторским политикама: туризму, енергетици, пољопривреди и руралном развоју, прерађивачкој индустрији и малој привреди, одговорној економији и животној средини.

Предсједник покрета УРА Дритан Абазовић истакао је да „нема срећне земље без економски независних грађана, али ни истински слободног друштва без демократије и владавине права“.

„Само економски независан грађанин може бити слободан. Међутим, изузетно је важно успоставити снажне и деполитизоване институције, као и градити владавину права. Свјесни смо да је пред нама тежак пут, па нудимо педесет и један предлог – вјерујући да је то оно шта је неопходно за оздрављење наше економије, али и цјелокупне земље. Зато, сви на посао!“, навео је Абазовић.

Потпредсједник Грађанског покрета УРА Милош Конатар је истакао да се УРА залаже за стимулисање економске дипломатије, али и хитно увођење „мораторијума над свим даљим задуживањима за потребе текуће потрошње“, јер је данашњи јавни дуг чак четири и по пута већи него 2006. године.

„Држава мора елиминисати постојеће монополе, свим повлашћеним компанијама, те створити здраву економску конкуренцију. Морамо измијенити Закон о стечају, са циљем боље заштите повјерилаца. Са друге стране, као подршку малом и средњем бизнису, упоредо са сузбијањем сиве економије – морамо постепено смањивати порезе и допроносе на зараде – са садашњих 67%, на испод 50% до 2030. године“, истакао је Конатар.

Он је такође навео да је неопходно реформисати јавну управу, али и побољшати систем „електронске управе, као и формирати јединствени сервис „Оне стоп схоп“, као мост између државе и фирми. Конатар је истакао да је, кроз модерне базе података, потребно обезбиједити „да лична карта грађана буде документ који ће замијенити здравствену и радну књижицу, те на тај начин поједноставити бирократске процедуре“.

У области туризма, УРА сматра да Црна Гора „мора обезбиједити услове и подршку за изградњу 40 већих хотела на обали и 10 на планинским центрима (25.000 кревета у хотелима високе категорије), шта ће донијети преко 7.000 нових радних мјеста“.

„Мјерама пореске и кредитне политике, као и регулационим плановима, морамо дестимулисати изградњу станова за тржиште у туристичким регијама, а стимулисати првенствено домаће предузетнике и респектабилне иностране партнере – за изградњу свих типова и величина хотела високе категорије. Црна Гора до 2022. године може и мора имати преко 40.000 кревета у хотелима високе категорије, а отворена врата за нискобуџетске авио компаније и стратешка партнерства са великим свјетским туроператорима, шта би гарантовало прилив од око 1.5 милијарди евра годишње од туриза“, наводи се у програму покрета УРА.

УРА истиче да је упоредо са тим мјерама „неопходно зауставити потписивање нових штетних уговора о вишедеценијском закупу најљепших приобалних подручја – са намјеном изградње и продаје апартмана, али и отворити послове у повезаним дјелатностима – посебно у области грађевинарства, производњи хране, промоцији утицаја и особености домаће кухиње, транспорта и осталих повезаних сектора“.

Члан Главног одбора покрета УРА Стефан Пижурица је истакао да је „потребно покренути ‘Браунфилд’ инвестиције у запуштене фабричке погоне широм Црне Горе, уз посебан сет олакшица заинтересованим предузетницима – како би се омогућила употреба неискоришћених некретнина у државном власништву у сврху обављања привредних дјелатности“.

„Морамо помоћи домаћим предузетницима и иноваторима, чије фирме спадају у мала и средња предузећа. Оне које имају или ће имати до 10 запослених, у првих 5 година треба ослободити од пореза на зараде. Такође, у оквиру ИРФ-а морамо креирати и гарантни фонд, из профита фонда, који би помогао покривање ризика код пословних банака за мале компаније са сјевера, али и младих научника и истраживача“, навео је Пижурица.

Он је истакао да се „кроз одговорно понашање према природним ресурсима (шумама, води и рудном богатству), треба окренути озбиљној валоризацију ових капацитета уз константне заштите животног простора“, као и да „дрвни производ из Црне Горе мора бити готов, шта ће отворити и до 2.000 радних мјеста на сјеверу наше земље“.

Посебна пажња, у економском програму, посвећена је развоју пољопривреде и руралног развоја, на чијим мјерама је радио члан Предсједништва, професор на Биотехничком факултету у Подгорици проф. др Милан Марковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: