ИН4С

ИН4С портал

УРА Министарству одрживог развоја и туризма: Гвозденовић гази законе због инвеститора

1 min read
Из грађанског покрета Уједињена реформска акција (УРА) реаговали су данас поводом објашњења које је Министарство одрживог развоја и туризма дало за изградњу марине у Будви. Божена Јелушић, потпредсједница УРА-е и чланица Општинског одбора Будва, истиче да је изградња марине још један доказ да инвеститори финансирају планове својих профитних жеља које касније постају стратешка документа. Стога је доминантан утисак међу грађанима да се, када год искрсне неки нови инвеститор, мијењају стратешки планови и агенде. Јелушић се пита "какву Државу на овај начин градимо и чије интересе заступамо" и поручује да ће УРА учинити све да демократским средствима онемогући начин на који "стратешки планира" будућност ове земље.

Из грађанског покрета Уједињена реформска акција (УРА) реаговали су данас поводом објашњења које је Министарство одрживог развоја и туризма дало за изградњу марине у Будви.

Божена Јелушић, потпредсједница УРА-е и чланица Општинског одбора Будва, истиче да је изградња марине још један доказ да инвеститори финансирају планове својих профитних жеља које касније постају стратешка документа. Стога је доминантан утисак међу грађанима да се, када год искрсне неки нови инвеститор, мијењају стратешки планови и агенде. Јелушић се пита „какву Државу на овај начин градимо и чије интересе заступамо“ и поручује да ће УРА учинити све да демократским средствима онемогући начин на који „стратешки планира“ будућност ове земље.

Jelusic Bozena - photo 02

 Саопштење преносимо у цјелости:                                                         

На јавни захтјев Општинског одбора УРА Будва Министарству одрживог развоја и туризма да објасни градњу марине у Будви, то Министарство је врло брзо потврдило сумње грађана да није напуштена пракса да инвеститори финансирају планове својих профитних жеља, а да касније то постају „стратешка документа“ Државе. 

Како иначе разумјети изјаву да „Стратекс група има пуну подршку у пројекту развоја градске марине“ ако о томе нема ријечи ни у једном доступном документу. Министар Гвозденовић упориште за овакво „планирање“ налази у „давању подстрека даљем развоју наше земље као висококвалитетне туристичке дестинације“.

Логика планирања подразумијева да се полази од базних студија, које је Влада дебело платила из буџета неизбјежном РЗУП-у.

Када се радио Просторни план Црне Горе 2007 -2020, урађене су десетине секторских студија које су послужиле за стратешка опредјељења будућности црногорске државе. Није се тај план ни почео реализовати (изузев Будва-центар), а МОРТ већ доноси нови ПППН за обално подручје и то жестоко селективан у корист повлашћених појединаца, често супротан здравој логици и струци. Ни у том плану нема у Будви „марине са пет звјездица“.

Када се тако ресорно министарство односи према документима које скупо плаћа и троши буџетска средства, јасно је зашто му грађани ама баш ништа не вјерују и зашто је доминантан утисак да се, кад год који инвеститор искрсне, мијењају стратешки планови и агенде.  

Ако просторно-планска документација, посебно Детаљни урбанистички план има снагу Закона у својим графичким и текстуалним предлозима онда су све активности мимо тога противзаконите, од било кога да долазе. У постојећим (важећим) просторним плановима није предвиђена марина већа од садашњих габарита. Било какви преговори са било којим инвеститором нијесу у складу са Законом Црне Горе него управо на основу замисли „с прстом на челу’’.

Да је заиста постојала намјера транспарентности и поштовања донесених агенди, ваљда би се анкетирали грађани и привредни субјекти. Да би се дошло до стратешке одлуке да се у Будви гради марина, такође је морала постојати стратегија развоја поморства, рибарства, наутичког туризма, линијске пловидбе. А био би ред и да се питала Барселона за такве планове, ако већ Министарство не пита грађане.

Такво планирање за које господин министар каже „да видимо па да онда критикујемо“, имали смо већ прилику да видимо прошлог љета, када је Јавном предузећу Морско добро као кукавичије јаје потурена Државна студија локације 43 и 44, и када је проф. Ралевић, очигледно још увијек омиљени сарадник, планирао солитере на Словенској плажи и вјештачка острва са лаичким маштаријама.

luka budva

Сада су волшебно нестале те ДСЛ, али су припремљене неке друге, а садашњи партнери грађанима цинично саопштавају да ће их пустити да везују барке у њиховој вјековној луци.

Уосталом, зашто би и таксисти, које Стратекс група намјерава да „избаци“, били проблем, или је свако запошљавање/самозапошљавање локалног становништва забрањено, а дозвољене су искључиво идеје и замисли инвеститора? Нико никад не би ни помислио да одузме Венецији њене гондолијере и промијени потпуно режим живота уз море.

Оправдано је запитати се какву Државу на овај начин градимо и чије интересе заступамо. Само МОРТ има двадесетак сектора, а исто министарство је најсрећније кад распоређује киоске и шанкове у зони морског добра и пројектујете вашаре дуж црногорске обале. Ту се види сва стратегија туризма, која се сваки час мијења према жељама и замислима инвеститора. Сва је прилика да је овдје ријеч о тешком прекршају. Тајно се планира, без анкета и знања грађана, без гаранције да се раде студије заштите.

Конкретно, ни у ПППНзаОБ нема стратегије заштите културне баштине, а морала се радити упоредо са овим документом. Онда се окаче планови на сајт, уз извјесност да им народ неће ни приступити. Зато се у истом тренутку у плану ПППНзаОП на Солани планирају хотели и истовремено исти МОРТ Солану кандидује за Бијенале у Венецији као биодиверзитет и за Европу значајно станиште птица.

Због свега тога Вам, господине министре, ништа не вјерујемо, и настојаћемо свим демократским средствима да разобличимо начин на који „стратешки планирате“ будућност ове земље.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *