Насловна Мозаик Умро Виктор Корчној, најбољи шахиста који није био шампион

Умро Виктор Корчној, најбољи шахиста који није био шампион

0
ПОДИЈЕЛИ

Виктор је био један од најбољих совјетских шахиста пре него што је 1976. године побегао у Холандију. Његови мечеви са Карповим су били у центру пажње.

Шаховски велемајстор Виктор Корчној, вероватно најјачи играч који никада није био светски шампион, умро је у Швајцарској, саопштио је Шаховски савез Русије.

Корчној (85) био је један од најбољих совјетских шахиста пре него што је 1976. године пребегао из Совјетског Савза у Холандију. Његови мечеви с некадашњим светским шампионом Анатолијем Карповим били су у центру пажње и због својих политичких, психолошких и физичких аспеката.

Корчној је два пута безуспешно покушавао да свргне Карпова са места светског шампиона.

У Совјетском Савезу, тада водећој шаховској земљи света, успео је да се пласира на национални шампионат са 19 година. Шампион СССР-а био је четири пута, а четири пута је био други.

Због стила игре и израза лица, који је деловао као да је намргођен, имао је надимак „Виктор Грозни“.

Корчној је играо на разне начине. Могао је да игра са иницијативом или без ње, могао је да игра офанзивно, са контранападима или позиционо, а био је прави мајстор завршнице.

Посебно је био цењен његов контранапад, због чега је био најтежи противник Михаила Таља (потпуно офанзивног играча). Имао је укупно велики позитиван резултат с Таљом, али и с другим светским првацима, Тиграном Петросјаном и Борисом Спаским.

У каријери је имао изједначен скор с такоде великим шампионима Михаилом Ботвиником и Бобијем Фишером. Током каријере је победио деветорицу апсолутних шампиона, од Ботвиника, преко Гарија Каспарова до Магнуса Карлсена. Шаховски историчари га сврставају у најбоље играче који никада нису били шампиони, уз Паула Кереса, Давида Бронштајна и Акибу Рубинштајна.

Пребегао је 1976. године, као први совјетски велемајстор. Он је касније написао да се одлучио да пребегне још 1974, али да му власти нису дозвољавале да изађе из земље.

То је трајало све док се Фишер није повукао, а Карпов наследио титулу. Пошто Карпов никада није играо против Фишера, а Корчној није био видљив у то време, преовладало је мишљење да ниједан од совјетских велемајстора није довољно добар да би био шампион.

Због тога је организован турнир у Амстердаму на коме је обојица требало да наступе да покажу колико су добри. Корчној и Карпов су били победници тог турнира. После такмичења, Корчној је пребегао тако што се обратио енглеском велемајстору Тонију Мајлсу за помоћ.

Пребегао је оставивши сина и супругу у СССР-у.

Неко време после тога живео је у Амстердаму, где је често играо симултанке. У то време је имао кратак меч против Јана Тинмана, тада најјачег активног шахисте ван СССР-а, у коме га је убедљиво поразио. Касније се преселио у Западну Немачку, да би се 1978. трајно настанио у Швајцарској.

Први меч против Карпова одржавао се на Филипинима и по свему је био сасвим другачији од било чега до тада виђеног. Оба кампа су често улагала жалбе, које су умеле да буду бизарне – од застава поред табле, преко наочара које је Корчној носио, до столица с ренгентским зрацима и ненаручених јогурта од боровнице.

Сами мечеви нису били посебно квалитетни, али су били узбудљиви. Играло се на шест победа, а ремији се нису рачунали. Карпов је повео са 4:1, да би Корчној добио 21, а онда Карпов 27. партију и тако повео са 5:2. Корчној се, међутим, храбро борио и у следеће четири партије је добио три и једну ремизирао, чиме је изједначио на 5:5 после 31 партије.

Карпов је, међутим, добио прву следећу партију и славио са 6:5, уз 21 реми.

Други меч одржан је 1981. у Мерану, али је у медијима фокус углавном био на политици. Корчној је искористио публицитет да скрене пажњу на свог сина, који је био прогањан у земљи и који је провео две и по године у радном логору.

Карпов је у мечу био врло убедљив и победио је са 6:2, уз 10 ремија. Медији су меч назвали „масакр у Мерану“.

Корчној је после тога наставио да се такмичи, али никада поново није добио прилику да се бори за титулу првака. Године 2007. био је 85. на ранг листи ФИДЕ, са 75 година, и тако постао најстарији играч рангиран међу првих 100.

Крајем децембра 2012. Корчној је претрпео мождани удар. Годину дана након тога требало је да игра на Отвореном првенству Цириха, али се повукао из здравствених разлога. ФИДЕ га је на ранг-листи из децембра 2014. означила га је као неактивног.

Године 2009. постао је шампион Швајцарске, са 78 година.

Бивши совјетски лидер Михаил Горбачов вратио је 1990. године Корчноју држављанство, као и 21 другој познатој личности, међу којима је био и Александар Солжењицин. Шахиста је рекао да је то важан корак, али да није довољно да се врати у СССР.

ПОДИЈЕЛИ

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here