Уметност сабраности: Како пронаћи мир у дигиталној култури

Тешко да има оних који још у животу раде једну по једну ствар. Да, рецимо, само једу, без гледања у ТВ. Или да читају књигу а да се у позадини не чује бар мало музике. Да слушају музику, и да не раде ништа друго. Чак и оне сложеније активности никад нису „моно“. Вожња колима своди се на размишљање о много чему другом него што је пут испред нас, стајање у реду у пошти никад није само стајање. Мисли нам лутају одувек и хвала Богу да имамо о чему да размишљамо. Али, некад је тешко фокусирати се.

Уђете у аутобус, трешти музика. Уђете код фризера, музика је на максимуму. Ни у продавници немате мира. Истовремено углавном грозничаво размишљате да ли сте купили све са списка, да ли ће вам та фризура стајати још који сат пре него што пљусне киша, хоћете ли стићи да покупите дете на време, и коначно, јесте ли закључали врата, затворили гаражу, воду, угасили шпорет или ће вас сачекати ватрогасци на улазу у стан. И још куцкате поруке. А онда уђете у кућу, и одмах посегнете за даљинским, или вас већ сачека неко ко ће се потрудити да имате стерео звук.

Испадне да сви патимо од опсесивно-компулсивног поремећаја, или од Алцхајмера, а у ствари дијагноза је растројеност. Превише стреса, мултитаскинг. Расплинуће на најмање три сфере. Врло је тешко концентрисати се на само једну ствар у једном моменту. Технологија је та која је олакшала да се пажња разбије у фракције и да се раслојава у све мање и мање битове. Тако одговарамо на мејлове са дечјег игралишта за фудбал, плаћамо рачуне гледајући ТВ, наручујемо храну док смо заглављени у саобраћају. Сваки минут је драгоцен. У времену кад изгледа да нико нема довољно времена, наши уређаји, смарт телефони или таблети и стална прикљученост за планету интернет, дозвољавају нам да будемо на неколико места одједном.

Користи су вишеструке, али је цена та да нисмо способни да будемо потпуно на том једном једином месту на којем желимо да будемо. Јесте ли се некад ухватили да вам лутају мисли док гледате филм? Представу? Колико дуго вас држи концентрација а да се нисте осврнули на нешто што се догодило, или тек треба да се догоди? Вртите ли неку конверзацију у глави? А колико се пута нервирате што је тако?

Било да сте студент, радник, домаћица или неки опаки бизнисмен, вештина опстанка данас је колико брзо скачете са задатка на задатак, колико их све обавите. Клинци то, реално, и воле, да су истовремено на Фејсу, Твитеру, мејлу, wхатсаппу и осталим четовима. Многим радницима, пак, немогуће је да направе толико жељену паузу. Више од половине запослених проверавају пословне поруке током викенда а сваки четврти то ради и на одмору. Тешко је одахнути кад шефови или директори знају да је ваш смартфон са вама. Технологија је отишла даље од онога с чим смо способни да се изборимо. Није сад баш пожељно да живимо као Амиши или као Бушмани, нити би се ико одрекао предности модерног живота, али последња научна истраживања кажу да нам и није баш паметно што мултитаскингујемо без вентила. Јер, истраживање каже да су они који су под константним мултитаскингом склонији прављењу грешака, и теже разабирају шта су то релевантне информације.

„Ја сам луд за умрежавањем и сталним контактом“, каже један финансијски саветник. Има нас таквих још, али немогуће је бити све време улогован. Сваки уређај има sleep mode. И то није само време кад спавате, и можда под стресом шкргућете зубима или имате несаницу или лак сан, а можда се и патосирате као медвед од зимског сна, већ је битно издвојити време кад ћете лонац у вашој глави скинути са тачке кључања и подесити на нулу. Та нула подразумева да се дисконектујете, затворите све уређаје, макнете их из спаваће собе (о да и ТВ, и тај ајпед), и да уживате у миру пред одлазак у сан. И не само уређаје, већ да дисконектујете и тај ток мисли у глави оптерећен бригама „како ћемо“. Ми чак ни не примећујемо да смо преоптерећени.

Изгледа да они који успевају да жонглирају нису они којима треба да завидимо. Американци могу да дозволе себи да оставе своје смартфонове и послове и часте себе четвородневним одласком у неки од центара за разбијање стреса, седе у тишини, практикују јогу и једу оброке у тишини и без оптерећења ума. И што је неко на вишој функцији, више времена ће издвојити за себе. Чувени залуђеник Стив Џобс је признао да су његови часови медитације директно одговорни за способност д се концентрише, и игнорише оно што га омета, а резултате сви знамо.

Код нас је реалност пронаћи десет минута дневно за обртање термостата на „off“, а можда и отићи на неки курс јоге, плеса, пилатеса или у теретану. Али то не значи да ћемо се увек заиста искључити, јер не постоје докази да ће силе које нам пажњу разбијају у комадиће икада ослабити, а камоли нестати. Сада стижу паметни сатови и наочаре које ће вам стално слати обавештења негде на периферији вашег видног поља. Стално напајање унутрашњег нагона да останемо у контакту са спољним светом није лако. Тешко је концентрисати се кад вам се мисли роје, о породици, случајним звуцима у соби или нечем трећем.

Како да се реконектујемо?

Иронично је да данас имате толико апликација за телефоне и таблете који говоре о медитацији да је довољно да укуцате потребну реч у претраживач. Многи творци тих апликација су и сами гуруи, или бивши будистички монаси, чије менталне способности никад не доводимо у питање. Они тврде да је тајна управо у повременом искључивању, не из живота као они, већ са мреже. „Нема ништа страшно или штетно што се смартфонова тиче ако смо свесни како да их користимо на прави начин. То је дисконекција до које ћете доћи конектујући се“, рекао је Енди Пудикомб, бивши будистички монах.

Гуруи кажу да је важно медитирати, али асоцијација нам није увек мотивишућа. Те спиритуално-трансцеденталне вежбе привлачне су можда оним женама склоним експериментисању. Остали се углавном клоне онога што не познају, али нису занемарљиви ни они који прате тренд славних, мада се и ти верници брзо охладе. Углавном буде чуда за три дана. Зато је све више оних који развијају неке технике чисто на научној основи. Јер, ако већ треба да искључујете ум, онда је потребно да будете сигурни да је то искључиво из разлога да му помогнете да се врати на ниво на којем ће бити продуктивнији, поништавајући све негативне ефекте мултитаскинга, стреса и растројености.

Ако питате Гугл, један од најпопуларнијих праваца у САД је техника МБСР или нешто што се у слободном преводу зове редукција стреса заснована на свесности. У питању је бихевијорална медицина, правац који је развио 1979. године професор са МИТ-а Џон Кабат Зин, а све под утицајем свог учитеља медитације. Џон је одлучио да споји источњачку филозофију са науком, па је експериментисао са пацијентима радећи у Медицинском центру Универзитета Масачусетса истраживање развоја мишића, паралелно предавајући анатомију и биологију ћелија.

Желео је само да пацијентима ублажи болове. Испоставило се да је једној половини бивало боље, да су им се болови смањивали, а онима којима нису, па њима је било лакше да поднесу оно што их је приковало за кревет. Данас има преко 1.000 сертификованих МБСР инструктора, а сама техника се примењује у још 30 земаља света. На једном нивоу, ова техника има за циљ да помогне онима који желе да утишају преоптерећен ум, да постану много свеснији момента и мање ухваћени у замку размишљања о ономе што је било или тек треба да се догоди. Многи когнитивни терапеути препоручују је као начин да се пацијенти изборе са анксиозношћу и депресијом. С друге стране, то помаже да се изборе и са стресом. Ипак, немогуће је свести је само на технику за самопомоћ, јер тако промашује поенту, због које је и постала популарна међу предузетницима из Силиконске долине, шефовима Пентагона, конгресменима и осталима. Њен главни циљ је да вам помогне да се посветите у потпуности оном што радите. Да радите, да учите, да вежбате и да једете без лутања мисли.

Заговорници ове технике паметно су избегли било какве разговоре о духовности или духовном. Уместо тога, они технику формулишу као јачање здравог разума. Логика је јасна: ум је мишић и што се више билдује, више ће се развијати.

Други и још јачи фактор због којег је ова техника успешна је то што су научници схватили могућност нашег мозга да се адаптира и реконектује. Овај феномен зове се неуропластичност, и показује да постоје конкретне користи од вежбања мозга. Научници су далеко од закључка, али ово прераста у озбиљну индустрију која има све више поклоника у Америци.

Наука је касније доказала да медитација и ригорозни тренинзи мозга могу да смање ниво кортизола и висок крвни притиак, побољшају имуни систем, као и да утичу на гене, а посебно на саму структуру мозга. Он није статична маса која се развија само у тинејџерском добу. Не морате да будете будистички свештеник, да се бавите медитацијама или МБСР техником, али ако му посветите најмање десет минута дневно свакога дана, искључите га и постанете свесни тренутка и онога око себе, не само да ћете повећати капацитет радне меморије и рада мозга уопште, већ ћете неутралисати оно што вам у току дана ураде стрес, траума или константно ремећење пажње. И да не заборавите, смарт уређаје на „off“ пре одласка у кревет.

Пет корака

1. Седите прекрштених ногу на јастук на поду или на столици. Држите леђа право и опустите рамена. Удахните дубоко и затворите очи ако желите.

2. Пратите како дишете. Не мењајте темпо, али се фокусирајте на струјање ваздуха кроз плућа док удишете и издишете.

3. Кад почнете да мислите о нечем другом осим о дисању, препознајте мисли и поново се фокусирајте на сопствено дисање.

4. Не осуђујте себе или покушајте да игноришете оно што вам одвлачи пажњу. Ваш посао је једноставно да приметите кад вам ум одлута и вратите пажњу назад на дисање.

5. Почните с 10 минута дневно недељу дана. Што више правилно медитирате, лакше ће вам бити да задржите пажњу на оно на шта желите.

Савети

Носите сат

Избећи ћете да узимате телефон сваки пут кад хоћете да видите колико је сати и нећете бити непотребно растројени.

Без телефона у кревету

Потпуно се разбудите пре него што погледате у било који уређај.

Идите у природу

Пешачите и посматрајте окружење. Одуприте се жељи да то поставите на Инстаграм.
Укупно коментара: 0

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: