УЦГ препоручује: Једите 250 г. мушуља недјељно цијелог живота и то вам неће штетити!

У врло необичном чланку који се појавио на сајту УЦГ, који се односи на наводно истраживање о утицају конзумације мушуља на здравље, препоручују се дозвољене дозе на недјељном нивоу. У чланку се не наводе никакви здравствени бенефити од конзумације ове врсте шкољки али се наводи количина од које конзумент не може имати штете!

Тако се у овом чудном чланку препоручује да ако мушуље нису из околине Тивта, безбједно је узети 250 грама, међутим, ако се мушље беру у околини овог града, гдје је због близине аеродрома повећана концентрација цинка препоручује се само до 140 грама.

„Љубитељи кулинарског специјалитета Боке – мушуља, без посљедица по здравље, могу уживати у конзумацији 250 грама меког ткива шкољки недјељно, што представља око један килограм неочишћених шкољки“ наводи се у резултатима истраживања научног тима, чији је члан др Милица Мандић, са Института за билогију мора Универзитета Црне Горе.

Научни тим је анализирао могуће здравствене ризике који произилазе из конзумације мушуља на основу анализе есенцијалних и не-есенцијалних елемената у узгајаним и мушуљама са природних локалитета.

„Узорци су сакупљени са укупно седам локалитета, од којих пет представљају природне популације мушуља – Тиват Арсенал, Опатово, Свети Стасије, Пераст и Херцег Нови, док су два преостала локалитета постојећа узгајалишта шкољки: Крашићи и Кукуљина“, објашњава Мандић.

За меко ткиво мушуља (M. galloprovincialis), додаје Мандић, са подручја Бококоторског залива утврђено је да садржи 98,7% макро елемената (Cl, Si, S, K, P и Ca), 0,76% есенцијалних микроелемената Fe, Zn, Mn, I, Cr, Cu, Ni, V и Co) и 0,54% не-есенцијалних и токсичних елемената (АAs, Ba, Br, Cd, Ce, Cs, Hg, Pb, Rb, Sb, Sn, Sr, Th, Ti и Zr).

Уколико се искључи концентрација ZN (цинка), објашњава Мандић, конзумација 250 грама мушљи недјељно, било узгојених, или шкољки из природних популација, не може имати негативног ефекта по здравље људи уколико се та количина конзумира редовно током цијелог живота. Међутим, са цинком, конзумација више од 140 грама недељно узгојених шкољки са истраживаних узгајалишта би могла имати негативан утицај на људско здравље током живота, наводи Мандић.

„Висока концентрације цинка (ZN) на поменутим узгајалиштима очигледно је посљедица близине аеродрома”, каже Мандић.

Рад Елементарна анализа мушуља и могућих здравствених ризика који произилазе из њихове конзумације: Случај Бококоторског залива, Јадранско море, поред Милице Мандић, потписују аутори Бојан Танасковски са Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду, Михајло Јовић, са Института Винча за нуклеарне науке, Лато Пезо, са Завода за општу и физикалну хемију, Сандро Дегето из Лабораторије за заштиту животне средине у Падови и Славка Станковић, са Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду.

Интересантно је да у овом истраживању нису испитани здравствени бенефити мушуља које су од старина служиле као прехрана локалног становништа и за које се сматра да имају велику енергетску вриједност.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: