У Србији годишње нестане 700 деце

У Србији годишње нестане око 700 деце, али се на сву срећу највећи број њих безбедно врати кући, док мали проценат њих заврши трагично, речено је Танјугу у невладиној организацији Астра, посвећеној искорењивању свих облика трговине људима, посебно женама и децом.

У Астри, која води европски телефонски број за несталу децу 116 000, кажу да највећи број пријављених нестанака, јесу случајеви деце која су побегла од куће, затим следе родитељске отмице и отмице од стране трећих лица – криминалне отмице.

„Током 2015. години повећан је и број деце која се раздвајају од родитеља током избегличке кризе. На европски број за несталу децу примили смо око 1.000 позива и имали око 67 пријава нестанака деце, које смо касније проследили званичним органима да крену у потрагу“, рекла је представница Астре Катарина Ивановић.

Она каже да је та организација, поводом Међународног дана нестале деце који се обележава сутра, радила и друштвени експеримент у циљу превенције од различитих врста нестанака.

Идеја је била, наставља она, да се информишу родитељи и грађани колика је њихова улога у спречавању нестанка малишана, колико је важно да стално разговарају са децом, да их информишу да постоје ризици у друштву и како да их избегну.

„У том друштвеном експерименту видели смо да је доста деце било информисано, где су јако мала деца одлазила да питају родитеље да ли смеју да одлазе са непознатим особама“, рекла је Ивановић.

Према подацима Астре највећи број нестале деце безбедно се врати кућама , али има и мали проценат који се трагично заврши.

„Веома је важно да се у потрагу креће одмах. Нама је драго што је усвојена измена закона да се за потррагу не чека више 24 или 48 сати, већ да се креће одмах, јер су ти сати након нестанка од круцијалне важности за безбедан и ефикасан проналазак детета“, рекла је Ивановић.

И ове године Међународни дан нестале деце обележава се у време велике избегличке кризе, а према речима директора Центра за заштиту и пружање помоћи тражиоцима азила Радоша Ђуровића само прошле године је у ЕУ откривено да је 10.000 малишана нестало са списка деце миграната.

Говорећи о Србији, Ђуровић истиче да је за прва четири месеца ове године 2.484 људи изразило је намеру да тражи азил у нашој земљи, међу њима и 787 деце, као и 35 деце без пратње.

Подсећа и да су међу мигрантима деца најостељивија категорија, и да чине 20 одсто свих који мигрирају у свету.

Мигрантска криза је, каже, посебно тешка управио за децу, нарочито са новим физичким препрекама и заустављањима у мору.

„Само у јануару је погинуло 60 деце на мору, а сваког дана се у просеку утопи по двоје деце“, рекао је Ђуровић Тањугу.

Деца без пратње родитеља су, објашњава, посебно угрожена и најосетљивија су категорија за злоупотребе.

„Осетљиви су јер су изложени радном искоришћавању, сексуалној експлоатацији, насиљу и злоупотребама. Често се шаљу у друге земље да би радила, али и да би се раздвојила од родитеља, како би они касније дошли код њих по основу спајања породица или западају у ланац кријумчара“, објаснио је Ђуровић.

Често деца крију податке о себи, иду са пратиоцима који им нису рођаци ни пријатељи, често са кријумчарима.

„Остаје изазов открити да ли су деца са родителима или са кријумчарима и да ли су злостављана или не. У сваком случају, осим на дан нестале деце, стално морамо да их имамо у виду“, рекао је Ђуровић.

Међународни дан нестале деце, 25. мај, установљен је у знак сећања на шестогодишњег Етана Паца који је 1979. године нестао у Њујорку на путу према станици шолског аутобуса.

Дан нестале деце први је установио амерички председник Роналд Реган, да би убрзо потом он постао Међународни дан нестале деце, чији је симбол реченица „Немој ме заборавити“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: