У руским архивима лежи нова историја: Ко је био Тито?

Русија је скинула ознаку државне тајне са највећег дијела докумената о састанцима највиших руководилаца Совјетског Савеза и Југославије. Ти папири откривају другачију истину од оне коју смо учили и биће основа за писање нових уџбеника, увјерен је др Андреј Артизов, руководилац Федералне архивске агенције Руске Федерације.

,,Шеф шефова” руских архива био је прошле недјеље у Београду због промоције првог тома зборника декласификованих докумената о сусретима челника Југославије и Совјетског Савеза од Другог светског рата до распада обје државе. Ријеч је о заједничком пројекту Архива Југославије, Федералне архивске агенције Руске Федерације, Руског државног архива новије историје и Института славистике Руске академије наука.

Зборници ће изаћи у Београду и Москви. У српском издању руски документи су остали на руском језику. У московском издању све ће бити на руском.

,,Кад смо прије три године замислили овај пројекат нисмо очекивали да ћемо добити овако квалитетне резултате“, рекао је Артизов на промоцији првог тома зборника, у коме су представљени досад непознати документи о југословенско-совјетском помирењу после Стаљинове смрти.

,,Питали су ме да ли је случајност што сада правимо презентацију о сусретима Тита и Хрушчова и отопљавању југословенско-совјетских односа, управо кад су се срели ваши и наши руководиоци и потписали важне економске уговоре. Мој одговор је да је то драго Богу. Ми радимо богоугодна дјела, а овакве случајности имају своју симболику“, рекао је др Артизов.

У разговору за ,,Новости” он открива зашто тек сад руски архиви износе на видјело тајне које се односе на Србију, Југославију и Балкан, иако је Русија у последњих 200 година једна од кључних земаља за судбину балканских народа.

Први том зборника ,,Сусрети и разговори на највишем нивоу руководилаца Југославије и СССР, 1946-1964” открива шта је совјетски предсједник причао својим сарадницима из Централног комитета после ,,помиритељске” посјете.

,,Данас се води борба за Југославију. Нису случајно Американци одлучили да наставе да дају помоћ Југославији, без обзира на кораке које је она предузела у зближавању са Совјетским Савезом. Американци се надају да ће се Југославија поново посвађати с нама чиме би се створила добра атмосфера за увлачење Југославије у блок против Совјетског Савеза“, упозорио је Хрушчов.

,,Архивска грађа није била доступна до 1991, јер до тада није било Русије. Постојао је само Совјетски Савез, с другом влашћу и потпуно другачијим приступом доступности докумената. Кад су бившег руководиоца Главне архивске управе Министарског савјета СССР питали: ,,Шта је код вас отворено, доступно у архивима?”, он је одговорио: ,,Код нас су архиви отворени од девет ујутро до пет по подне”. Током последњих 20 година друге власти декласификовано је чак 98 одсто докумената у јавним архивама.

,,Пошто више нема СССР и Југославије, српска јавност очекује да најзад сазна ко је био Тито и зашто је Стаљин по његовој молби, како пише приређивач у Зборнику, ,,освојио 1944. Србију да би му дао власт”.

,,Ви бисте жељели да ја за Србију ријешим то питање? Знате, ваша питања се не разликују од оних о времену СССР која муче представнике интелектуалне елите савремене Русије. То се, на примјер, видјело прије око мјесец дана кад је отворена изложба посвећена Јурију Андропову, и ту се може направити паралела са Титом. Наиме, један дио људи у Русији каже да је Андропов био шеф КГБ и самим тим несумњиво лоша личност, које се треба стидјети. Други пак сматрају да је био широких способности, да је искрено вјеровао у идеје комунизма и развитка интернационализма, да је писао пјесме, бавио се музиком, волио џез. Дакле, човјек којим се треба поносити. У сличним поларизованим гледиштима се креће и мишљење о Титу.

,,У совјетским државним документима једино се Тито помиње искључиво по надимку, а сви остали, укључујући Стаљина и Хрушчова, именом и презименом. Да ли руски архиви најзад могу да дају одговор на то ко је заиста био предсједник СФРЈ?

,,Све је ствар времена. Ни кад је умро Стаљин и кад је почело превредновање његовог рада, документација о томе није се припремала ни спонтано, ни брзо.

Радило се више од годину дана да би се за знаменити 20. конгрес партије припремиле информације о дешавањима у Стаљиново вријеме. О томе је партијском руководству било познато много, али за шире чланство те информације биле су шок. Познати совјетски писац Фадејев, кад је чуо шта се радило, само је кратко прокоментарисао Стаљинов култ личности ријечима: ,,Постојао је култ, али је постојала и личност”. После кратког времена он се убио. Све ово би могло да се примијени и на случај Тита – и на култ и на личност“.

 – Значи ли то да има докумената о односима Југославије и СССР који ће остати и даље запечаћени?

,,Малтене сва документација је декласификована и отворена. У следећем тому зборника о сусретима и разговорима на највишем нивоу руководилаца Југославије и СССР, који се односи на период 1965-1980. године, биће управо ти документи са којих је скинута ознака тајности. Они ће показати веома добре односе Тита и Брежњева.

,,Али, историчар Никита Бондарев, из Руског института за стратешке студије, каже да су и даље под ембаргом Титови досијеи у архивима Федералне службе безбиједности, наследнице КГБ, предсједничком архиву и оном у граду Јошкар Ола. Они, наводно, садрже информације о томе да ли је он био егзекутор НКВД“.

 – Реците ми, молим вас, да ли је код вас доступно све из архива служби безбиједности Србије и Југославије? Или можда имате приступ архивима ЦИА? Питање архива је веома осјетљиво. Знате, у своје вријеме Американци су открили документе везане за њихову помоћ Садаму Хусеину, а после извјесног времена поново су их затворили.

Из тајних докумената се види да је Тито, усред Хладног рата, као главну тему совјетско-југословенског састанка 1955. наметао уједињење Њемачке и заговарао њену сувереност, иако је њен западни дио већ ушао у НАТО. Нешто касније Тито пише америчком предсједнику и критикује га због уласка САД у рат у Вијетнаму. Зашто су суперсиле толерисале такво понашање лидера једне мале замље?

,,Одговор је једноставан: тада није било униполарног свијета. Постојао је биполарни свијет, са два система, а у оквирима тих система, који су стајали један насупрот другоме, постојао је простор у коме је било могуће маневрисати. Тито је искористио могућности да узима и од Истока и од Запада за развој сопствене земље. То је, ако не гријешим, била његова политика. Економско стање тадашње СФРЈ је било прилично задовољавајуће.

– Тог свијета одавно нема, а геополитичка ситуација изгледа као да смо се вратили у 19. вијек. Русија има сукоб на вратима, као у вријеме Кримског рата. Србија је у шкрипцу између великих сила, као и тада. Како видите будућност?

,,Да, све се у свијету понавља. Познати руски историчар Василиј Кључевски говорио је да нас историја учи да ниједно ново покољење никад ништа није научило из историјских грешака претходника и да их увијек понавља. У том смислу можемо да нађемо много аналогија садашњег времена с прошлошћу. Али, неће бити истих рјешења. На стара питања увијек се дају нови одговори.

 – И српски историчари кажу да је због совјетског ембарга било веома тешко користити материјале из руских архива, па смо новију историју Србије сазнавали углавном из англоамеричких извора.

,,И мени се чини да је тако. Знате, мој добар пријатељ, једна од најпознатијих њемачких архивиста, жалио ми се да га новинари стално питају шта ради с порукама госпође Меркел. Зачудио сам се зашто то питају њега, зашто не зову Американце. То је питање за америчке архивисте. Наравно, то је шала, али с подтекстом. Ако говоримо озбиљно, издања као што је овај српско-руски зборник дају могућност не само српским научницима, већ и онима из других бивших југословенских република да сазнају нове истине. То су оригинални записи о разговорима руководилаца СФРЈ И СССР, из којих се види ко је био гласан, а ко веома тих. У јавности се причало само о глобалним проблемима, а овдје се види како су се рјешавала практична питања, у чему су се поклапале, а у чему разликовале позиције СФРЈ и СССР.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: