Насловна Друштво У Јасеновцу откривено спомен обиљежје са слоганом „За дом спремни“

У Јасеновцу откривено спомен обиљежје са слоганом „За дом спремни“

4
ПОДИЈЕЛИ
Јасеновац, 2016.

Ветерани ХОС-а су у центру Јасеновца, недалеко од бившег усташког концентрационог логора, открили спомен-обиљежје на којем је уклесано за „За дом спремни“, пише хрватски портал „Новости“.

Како наводе „Новости“ усташка крилатица „За дом спремни“ постављена је прије мање од мјесец дана у самом центру Јасеновца. Она је угравирана на плочи која је 5. новембра подигнута на прочељу зграде на Тргу краља Петра Свачића, у сјећање на 11 погинулих припадника Хрватских одбрамбених снага (ХОС), који су страдали на том подручју. Поставили су је ветерани ХОС-а Јасеновца и Удружења добровољаца  ХОС-а Града Загреба.

„Поред имена жртава, стоји и грб постројбе с усташким узвиком, који су ХОС-овци почетком деведесетих година преузели од службеног знаковља Независне Државе Хрватске. Ријеч је о поздраву чије се јавно истицање због усташке конотације у Хрватској забрањује законима. Сада је подигнут недалеко од бившег усташког концентрацијског логора, гдје је под овом крилатицом у Другом свјетском рату побијено више од 80.000 људи,“ наводе „Новости“.

Хрватски медиј је макао једну нулу јер је минималан број жртава највећег стратишта бивше Југославије 700.000, што значи да ни овај медиј не признаје да је убијено 620.000 људи више.

„Новости“ наводе да је градоначелница општине Јасеновац Марија Мачковић, иначе из редова ХДЗ-а, одржала је говор и у име те општине положила вијенац испред реченог натписа. Она међутим, није хтјела коментарисати шта мисли о томе да је усташки поздрав постављен у њеном мјесту поготово у контексту оближњег спомен-подручја жртвама усташког режима.

hos ustaše У Јасеновцу откривено спомен обиљежје са слоганом За дом спремни

Постављање спорне плоче благословила Католичка црква

Протокол је започео благословом спомен-плоче а затим настављен мисом задушницом у жупској цркви у Јасеновцу, што можда и није толико за чуђење с обзиром да је Јасеновац последње мјесто католичке инквизиције, а у убијање људи су активно били укључени фрањевци и кларисе. Стога се историја овог стратишта изгледа наставља.

Након одслужене мисе, присутнима су се обратили и организатори.

„Злочинац Тито је у Јасеновцу направио велебни споменик 21 годину након завршетка Другог свјетског рата, а 21 годину након завршетка Домовинског рата ми смо у стању поставити само спомен-плочу у част нашим палим бојовницима, и то не захваљујући државној иницијативи већ ентузијазму појединаца,“ казао је предсједник ХСП АС-а Хрвоје Ниче, мислећи на „Камени цвијет“, споменик на мјесту некадашњег логора који је дизајнирао архитекта Богдан Богдановић у спомен на жртве усташког терора.

„Стога је дошло вријеме да бојовници ХОС-а и бранитељи добију државу за какву су се борили, а не да живе у држави какву су неки на дар добили, а никада је нису ни жељели!“, нагласио је шеф ХСП АС-а.

„Новости“ подсјећају да је исти усташки поздрав био постављен и у Сплиту, али да је макнут са споменика погинулим борцима ХОС-а у ноћној акцији специјалне полиције и сплитских комуналаца. Сада је, међутим, постављен у Јасеновцу.

ustaše 3 У Јасеновцу откривено спомен обиљежје са слоганом За дом спремни

Истицање симбола НДХ омаловажавање жртве

„У мјесту гдје су десеци тисућа људи депортирани и убијени на темељу заповједи потписаних са ‘За дом спремни’, гдје се налазио концентрацијски логор у којему се тај поздрав свакодневно користио, мислим да је истицање било каквих симбола који подсјећају на тај период еклатантан примјер не само ревизионизма и негационизма повијести, него бих се усудио рећи и омаловажавања жртве,“ казао је Хрвоје Класић, историчар са загребачког Филозофског факултета. Према његовом мишљењу ради се о класичној провокацији.

Он је нагласио да као историчар може са сигурношћу рећи да се овај поздрав никада није јављао ван усташког покрета и НДХ те позвао министра унутрашњих послова Влаха Орепића да заштитити правни и уставни поредак Хрватске те поступи у складу са законом и Уставом и почне кажњавати јавно истицање и кориштење усташког поздрава.

jasenovac У Јасеновцу откривено спомен обиљежје са слоганом За дом спремни

Линта: Спомен обиљежје постављено да се понизе стотине хиљада српских, јеврејски и ромских жртава

„Наведено спомен обележје подигнуто је близу бившег логора смрти Јасеновац с очигледном намером да се понизе стотине хиљада српских, јеврејских и ромских жртава које су ту убијене током Другог светског рата“, казао је предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта и оцијенио овај чин скандалозним, преноси „Танјуг“.

Линта је нагласило да је ово само још један доказ да су се хрватски војници и полицајци у грађанском рату деведесетих година борили да у потпуности остваре програм НДХ и усташког покрета, односно да се Хрватска очисти од Срба.

Он је поставио питање Европском савјету, Европској комисији, Европском парламенту, САД, Њемачкој и другим релевантним актерима у међународној заједници због чега толеришу да се у Хрватској отворено рехабилитује усташтво, односно хрватски нацизам.

„Док год међународна заједница буде ћутала на рехабилитацију и јачање хрватског нацизма, то ће бити јасан знак да се у региону западног Балкана не жели трајан мир и стабилност, а камоли међусобно разумевање и помирење између српског и хрватског народа“, навео је Линта.

4 КОМЕНТАРИ

  1. 9
    0

    Zar Katolicka crkva da blagoslovi!?
    E bas me iznenadilo.Nijesu dosad takvo sto cinjeli.
    Mora da je neka greska.
    Ne vjerujem ja da je crkva u Croata ustaska,ne!
    Nista ja ne vjerujem ni sebi, a kamoli cinjenicama.
    … Zbogom pameti!

  2. 7
    0

    У Јасеновцу откривено спомен обиљежје са слоганом „За дом спремни“

    iskrednost je najvaznija od sveg a jos da je to Rimokatolicka crkva sve to blagoslovila je potvrda svega sto se tamo desav a narocito oko i u samom Jasenovcu.
    Da vidmo hoce li sada nasi da daju savjete Rimokaolicima ko moze ili ne moze biti svetac,ili da se mijesaju kojim slucajemu njihove poslove,ovdje je na potezu Hocevar jer on se naso uvrijedjen povodom Jasenovca,a kao uvrijedjeni odgovrio mu je Irinej Bulovic.
    Hrvatska drzav sve cini da dokaze da je ustaska,ali i pored toga nasa politika ali i Crkva sve cine da to ublaze,iako su sve znacajne licnosti u proslosti to drukce tretirali,bilo drzvu kao takvu ,i Rimokatolicku crkvu kao osnovu svega ustaskoga u Hrvata.

    -“U Crvenoj Hrvatskoj (Srbija i Bugarska – Croatia Rubea) živi jedan narod ilirski, ili slovinski ili hrvatski” – Pavle Vitezović Riter1

    -“U Hrvatskoj je samo jedan politički narod: hrvatski, u Hrvatskoj se ne priznaje nikakva srpska narodnost, niti srpsko ime.” (Ante Starčević)2

    -“Saopćuje Vam se, da se grko-istočnjaci (Srbi) koji su prešli na rimokatoličku vjeru – smatraju Hrvatima te se kao takvi imadu upisivati u službenom postupku” – Akt Predsedništva

    vlade NDH upućen Ministarstvu unutrašnjih poslova.3

    Ova tri citata plastično odražavaju činjenicu koja bi se mogla nazvati istorijskom konstantom, koja već skoro jedan milenijum odslikava odnos Vatikana prema Srbima kao pravoslavnom narodu. Od kako je Sveti Sava skinuo papinu krunu sa glave svog brata i venčao ga na pravoslavno kraljevstvo, strateška nit koja je u zavisnosti od okolnosti samo menjala svoju formu, bila je (i ostala) – borba protiv srpskog pravoslavnog naroda do istrebljenja.

    Od brojnih Krstaških ratova koji su se više vodili protiv Pravoslavlja nego islama, preko knjige Croatia redivivaPavla Ritera Vitezovića štampane u Beču 1701. godine (po njegovoj šizofrenoj ideji, na ovim prostorima žive samo Hrvati, a Srbija i Bugarska se nazivaju crvenom Hrvatskom), njegovog duhovnog potomka Ljudevita Gaja, pa Ante Starčevića i pravaša, do Pavelića, Broza i Tuđmana – Vatikan je baštinio i svesrdno podržavao koncepciju velikohrvatske rasističke srbocidne ideje.

    Da je planski smišljena i sistematski sprovođena akcija protiv SPC i srpskog naroda bila bazirana na prethodnom sporazumu sa Rimskom kurijom, jasno se vidi i iz jednog akta Kongregacije za Istočnu crkvu u Rimu od 17. jula 1941. godine upućenog Zagrebačkom nadbiskupu. U ovoj Kongregaciji između ostalog piše, da u Rimu očekuju velike uspehe, „na obraćanju neujedinjenih (tj. pravoslavnih Srba u Hrvatskoj) u pokornost papi“, da je RKC zahvalna Zagrebačkom nadbiskupu na uspesima u dosadašnjoj njegovoj akciji na pokatoličavanju Srba, ujedno podstičući Stepinca i njegove biskupe da nastave rad na pravilnom razvoju katolicizma „pošto sada postoje tolike nade za o6paćanje nesjedinjenih.“ Ovaj akt je sastavljen u Rimu neposredno posle posete poglavnika NDH dr. Ante Pavelića papi Piju XII, u trenutku kad su srpski narod i SPC bili stavljeni izvan zakon

    O tome da je srbocid sprovođen u potpunoj simfoniji svetovne i “duhovne” vlasti, to jest Pavelićevog režima i rimokatoličkog klira, postoje mnogobrojna neoboriva svedočanstva. Navešćemo reči dvojice Hrvata rimokatolika, bivših sveštenika tzv. Rimokatoličke crkve. Hrvatski književnik Đuro Vilović, kao bivši sveštenik tzv. RKC odlično je poznavao njeno unutrašnje ustrojstvo i rad sveštenika i fratara između dva rata, pa u svom delu “Krvava crkva” piše:”Hrvatski popovi i fratri, dali su ustaškom pokretu za vreme Jugoslavije nerazmerno više i izdašnije u gromornim besedama sa oltara, propovedaonica, ispovedaonica, konferencijskih stolova raznih crkveno-religioznih organizacija – nego se to bilo kakvim opipljivim dokumentima dade utvrditi. Taj je njihov ustaški rad širok i mnogostruk”.

    “Blaženi” tzv. Rimokatoličke crkve, ratni zločinac, nadbiskup genocida Alojzije Stepinac, nadbiskup hrvatski, nije bio samo crkveni vođa nego i vojni vikar ustaške vojske, to jest, najveći vojni sveštenik ustaša i domobrana. To u prevodu znači da je Zagrebački nadbiskup kao vojni vikar vojske NDH, u ime pape upravljao crkvenim životom vojnih jedinica NDH, to jest vojska NDH je De jure predstavljala posebnu biskupiju “kroz koju djeluje sveta katolička i apostolska Kristova crkva” kako kaže kanon 368 tzv. Rimokatoličke crkve. “Blaženi” Stepinac je odobrio Ceceljin molitvenik “Hrvatski vojnik” za ustašku vojsku. U junu 1941. godine (u vreme kad je klanje Srba uveliko u toku), Stepinac postrojava pred Pavelićem celokupno biskupstvo ispred crkve svetog Marka u Zagrebu. “Blaženi” je služio i svečanu misu zadušnicu Juri Francetiću, vođi Crne Legije. Zista, kakva crkva, takvi i sveci.

    I sta nasa Crkva danas u svemu tome trazi ,i ima da trazi,ili se postavlja pitanje ,kome sluzi i zasto,jer ako se samo malo okrenu svojim crkvenim ocima ,a neki i svojum dojucerasnjim uciteljima,koje proglasise za SVETE Nikolaja I Avu Justina,postavlja se pitanje ispravnosti njihovog cina,jer to se duboko kosi sa ucenjima i pisanjem ove dvije sad vec s pravom Svete licnosti u Srba.
    Kako se moze uopste kritikvati Hocevar,a da se predhodno uzelo ucesca u nekvoj raspravi nekoga ko je sve samo ne to sto se hoce uraditi,prvi Hrvat, koji bi trebao biti sveti lik u njihovj crkvi.
    zasto nasi „kriticari“ ali ne samo i nasi napadaju Svete Nikolaja i Justina,zato sto su iz istih razloga Turci spalili Svetoga Savu,jer ih je Njegovo bestruzlezno tijelo podsjecao na istinu,koja je za mnoge neshavtljiva i narvano nikad dostizna,da bi se ona izbrisal,tako su mislili Turci najbolje je bilo Svetog Savu spaliti,a da bi se neke stvari uradile mimo volje i zelje naroda srpskoga nasi uzese ucesca u dokazivanju necega sto nije na nama da dokazujemo,a kasnije cese uzeti kao jedan od aduta da su i Srbi ucestvovali u donesonju odlika o proglasavanja svetim nekoga koji je po njima tamo sveti, i to ne od juce ,nego od onog dana kada je uzeo ucesca u toj njihovj „SVETOJ RABOTI“ pokrstavanju sizmatika Vlaja kao su rado govrili.
    evo ne svih porusenih crkava za vrijeme Drugog rta,a da se nijeddnom Stepinac nije oglasio,vjerovatno su bile dotrajale i po svemu sudeci iz ugla danasnjih nekih istoricara u Hrvatskoj ali i u Montenegro bile dotrajale,a nijesu bile u vlasnistvu drzave ,sto je kod Montenegro drzve osnovna misao i shvatanje Crkve kao takve!
    U knjizi Psunjskog “Hrvati u svetlu istorijske istine” (Beograd, 1944), autor nabraja 288 porušenih, demoliranih ili spaljenih srpskih crkava i manastira. Ovde navodimo samo cifre po srezovima iz te knjige, uz napomenu da su u velikom broju tih crkvi u njima spaljivani i živi Srbi. Srez Petrinja – 12, Vojnić – 9, Glina – 10, Bosanska Krupa – 8, Doboj – srušena kosturnica žrtava iz Prvog svetskog rata, srez Bosanski Petrovac – 8, Banja Luka – 5, Bosanska Gradiška – 3, Bihać – 2, Bosanska Dubica – 3, Bosansko Grahovo – 4, Bosanski Novi – 3, Derventa – 4, Brčko – 6, Bugojno – 1, Gračanica – 2, Vlasenica – 3, Maglaj – 4, Jajce – 5, Kotor Varoš – 2, Mostar 1, Prijedor – 2, Mrkonjić grad – 3, Teslić – 3, Sanski Most – 2, Travnik – 1, Sarajevo – 2, Cazin – 4, Donji Lapac – 6, Knin – 1, Korenica – 4, Otočac – 1, Vrgin Most – 10, Slunj – 8, Kostajnica – 10, Ogulin – 2, Dvor – 1, Irig – 9, Ilok – 1, Vukovar – 1, Sremska Mitrovica – 2, Stara Pazova – 3, Šid – 1, Zemun – 1, Ruma – 2, Bjelovar – 5, Podravska Slatina – 8, Virovitica – 8, Valpovo – 1, Nova Gradiška – 13, Donji Miholjac – 4, Novska -6, – Slavonski Brod – 6, Slavonska Požega – 7, Pakrac – 2, Osijek – 3.

  3. 3
    0

    Нељуди вероломни друкче и не умеју, друкче не знају – лажи, убиј, мрзи, затри…Да нема оних који смо били а сад смо друкчи и нисмо они. А опет, док је њих, ми знамо да јесмо они, и они знају, и Бог зна, и Ђаво зна, само ми који хоћемо да будемо друкчи, приде хоћемо и да не знамо, да знамо кришом у себи, и да ћутимо наше знање…Кад се ћути знање, и кад је незнање, лакшије и лепшије се коље, очи ваде, деца на бајонет дочекују, из утробе мајчине тек ножем извађена, мирнија је рука са камом, са маљем, благородно је силовати, запалити, у сапун скувати, косом косити, ујамити, упепелити, угробити, срце ишчупати, језик чупати, обесити, ужичити, распети, убити, убити, да се затре, да нестане, угасити, утулити, заборавити да је било Србља и Србије, Православља и Ћирилице, да је било предака, да је било родослова и тапије који кажу, који слове да смо и ми Србље и Србија, Православље и Ћирилица… – то је усуд хрватских нељуди, јер како су веру преверили, све једнако ниже скота пузе…И именом, и писмом, и језиком и јереси, и мржњом и злочином, и лажју и преваром, и погледом и изгледом, и смехом и грехом зверима се нишчим начинише…Хоће ли бити да им је то казна по правици и истини? Кад трпило у Србља препукне, хоће ли се начинити правда и казнити звериње усташко? Бог зна и види…

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here