У Херцег Новом представљен други број „Љетописa Бањана и Рудине“
1 min readУ организацији Матице Боке, Друштва за архиве и повјесницу херцегновску, Актива професора српског језика из Никшића, Кола српских сестара и Српског Сокола Херцег Нови у резиденцији Љубибратића на Топлој читалачкој публици представљен је „Љетопис Бањана и Рудинe“ који издаје Удружење Бањана и Рудињана “Владика Сава Косановић”.
О другом бројну овог зборника говорили су чланови редакцијског одбора др Горан Комар и Вишња Косовић, као и главни уредник Милутин Мићовић, а модератор скупа био је Веселин Матовић. У име организатора учеснике и госте међу којима је био и конзул Србије Зоран Дојчиновић, поздравио је предсједник УО Матице Боке, Жељко Комненовић.
Веселин Матовић је присутне упознао са циљевима и активностима Удружења Бањана и Рудињана као и личности владике Саве Косановића чије име носи ово Удружење.“Овај часопис није уско сведен на простор Бањана и двије Рудине. У њему је изражено настојање да сачувамо идентитет и име и увидимо чврстину својих коријена. У само два броја Љетописа објављене су биографије стотињак аутора, а сигуран сам да ће их бити и још“, рекао је Матовић.
Др Горан Комар је у свом обраћању нагласио да смо сви последњих година свједоци „магдебургизације и десрбизације Балкана“. „20.вијек је вијек затирања Срба и увијек се чудим која је то сила задржала руку уништитеља. Овај часопис се поред свега осталог супростовља пасивизацији науке и монтенегринском покушају затирања идентитета“, истакао је Комар.
Професор Вишња Косовић је истакла да је језик смисао културног стваралаштва. „Аутентичност сваке заједнице почива на снази језика. У језику је све што је створено. Језик је наш духовни завичај, а завичајност је особена карактеристика овог Љетописа“, нагласила је Вишња Косовић.
Главни уредник „Љетописа Бањана и Рудине“, књижевник Милутин Мићовић је публици приближио садржај другог броја и теме којима се овај часопис бави. „Најмоћнија информација о човјеку је његов идентитет. У нама су уписани наши преци, а велико задужење је бити човјек. Можемо рећи да су ове двије обимне књиге настале на форми домаћег разговора који је базиран на сложенијем разумијевању насљеђа“, истакао је Мићовић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: