У Грбљу представљено репринт издање студије о Џафер-аги Тујковићу

Репринт издање архивске студије српског академика Јована Томића „Потурица Џафер-ага Тујковић“ објављеној 1928. године у Београду у посебном броју задужбине Николе Чупића, читалачкој публици представљено је у цркви Свете Тројице на Пелинској Рудини у Горњем Грбљу.

Промоција издавачког подухвата породице Радосава Раша Тујковића, која је ријешили да освијетли причу о чувеном Бокељу и Грбљанину, окупила је велики број гостију међу којима су били и представници општина Котор, Будва и Тиват. Књига је штампана у Београду као и оригинални примјерак из 1928. године који је печатан у државној штампарији Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Грбаљски кнез, млетачки капетан и турски ага

Писац предговора репринт издања архивске студије „Потурица Џафер ага Тујковић“ которски новинар и публициста Душан Давидовић нагласио је да је Грбаљ познат по чврстој вјери и упорности у очувању идентитета те да Грбљани због 64 цркве и манастира нијесу мијењали исконско опредјељење.

„Зато је живот и дјело Војина Тујковића, кнеза грбаљског, капетана и војводе млетачког и на крају аге турског поучно и вриједно пажње. Историја нашег народа, трагом Војина Тујковића, имала је вриједне изданке сличне судбине“, истакао је Давидовић.

Он је нагласио да се Томићева студија чита као историјски трилер и уводи читаоца у догађаја из 17. вијека када се Џафер ага Тујковић уважаван код султана у Стамболу вјешто сналазио између Млетачке републике и Турске царевине.

„Искрену првирженост и љубав за Грбаљ показао је кад је остављен од млетачких власти да се сам сналази и спасава и послије пет година ропства придружи турској власти, примивши ислам. Није било пријатно дуждевој власти када се дуждев капетан појавио као Џафер-ага, али и када је агитовао за примицање Грбља султановој власти. Радио је то имајући на уму опасност за родни краји и Грбљане, у жељи да својим земљацима олакша положај“, рекао је Давидовић.

Између чекића и наковња Грбаљ се одржао захваљујући јединству у вјери и народности

О историјским околностима у којима се Грбаљ обрео након рушења манастира на Михољској Превлаци, распећу овога краја између интереса Отоманске империје и Млетачке Републике, као и улози Војина Тујковића касније Џафер аге говорио је публиста из Херцег Новог, Горан Комар.

„Велики Кандијски рат имао је огромне посљедице по Грбаљ и у то вријеме почињу иницијативе за поновно приближавање Венецији. Војин Јовановић Тујковић се још раније налазио у млетачкој служби, Грбаљ је у цјелости имао статус ‘царског харса’  – царског добра. Судску власт држао је црногорски кадија а порез су сакупљали кнезови. 20.маја 1647. у Котор су стигла четворица грбаљских кнезова, међу којима и Војинов син Јован. Тада је договорен прелазак под крило Принципово са правима који су уживали Паштровићи. Франческо Морин је 23. јула потврдио привилегије Грбља у брзој процедури као у каснијем случају Топаљске комунитади.

Црногорску молбу Сенату потписао је архиђакон Висарион Бориловић, вишеструко интересантна личност. Она није укључивала питање црквене самоуправе али јесте особу која се именује као ‘ војвода черлица’ и у коју се вјерује да је Грбљанин.

Година 1655. била је тешка за Грбаљ због похаре коју је извео скадарски паша. Џафер ага Тујковић је припремао удар на Котор и Грбљанима упутио ултиматум. Почетком 1657. он се вратио у Црну Гору да би се придружио турском удару на Котор. Турски подухват није успио и поред учешћа Грбљана. Помогао је намјерни изостанак Сејди Ахмет паше који је сувише споро напредовао низ Херцеговину“, истакаo је Комар.

Он је нагласио да се између чекића и наковња Грбаљ одржао као и остале бокељске општине захваљујући јединству у вјери и народности и изузетно строгом унутрашњем поретку своје традиционалне заједнице.

„То је управо сегмент друштвеног живота старе Боке који у будућности ваља јако помно изучавати“, истакао је Комар.

Тујковић жртвовао себе и своју породицу за добробит Грбља и Боке

Говорећи о перспективама развоја Грбља, др Стеван Кордић је нагласио територијалне карактеристике овај крај чине интересантним за разне врсте економских активности.

„Оне дају за могућност да се овдје у Грбљу створи перспектива за бољи живот и нуде нове шансе али нарушавају оно што је овдје постојало. Оно што губимо није производ краћег временског периода а јесте свакако пољопривреда. Грбаљ је некад био препознатљив по томе. Нажалост можемо контстатовати да Грбаљ то више није. Управо та његова карактеристика чини ми се да представља једну од развојних могућности иако нам то можда данас не изгледа тако“, нагласио је Кордић.

У име породице Тујковић која је штампала репринт издање књиге и организовала промоцију за памћење, учесницима и гостима захвалио се Радосав Раде Тујковић.

„Из велике љубави према историји Грбља и Боке дошао сам до сазнања о кнезу грбаљском Војину Тујковићу који је жртвовао себе и своју породицу за добробит Грбља и Боке. Са данашње тачке гледишта може се рећи и шире.

Сазнао сам да постоји књига о Војину Тујковићу и то ме заинтересовало. Почео сам да истражујем и дошао до податка гдје могу да је пронађем. Заједно са породицом ријешили сам да направимо репринт издање књиге која је исто као оригинал из 1928. године штампана у Београду“, истакао је Тујковић.

Скуп је благословио архијерејски намјесник бококоторски отац Момчило Кривокапић, а у музичком дијелу програма учесттвовали су вокална солисткиња Даница Црногорчевић и хармоникаш Бошко Тујковић. Браћа Славко и Мишо Тујковић свим бројним гостима обезбиједили су бесплатан примјерак књиге и организовали трпезу љубави у црквеној порти.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: