У ЦГ чак и споразум о признању кривице може да се примењује како коме одговара

Споразумно признање кривице као правни институт увршћен је у Закон 2009. године, а почео је да се примењује од фебруара 2010. године, подаци о броју до сада склопљених споразума указује на то да је овај правни институт итекако заживио у пракси. Кривична дјела за која може да се потпише споразум су мењана, а коначна верзија закона каже да се споразум може склопити за сва кривична дела осим за дијела тероризма и ратних злочина. 

Наиме, на недавној конференцији која је била посвећена управо том институту Наташа Радоњић, директорка Директората за извршење кривичних санкција из Министарства правде истакла је да је у 2010. години када је тај институт почео да се примјењује било само 3 потписана споразума о признавању кривице, у 2011. 11 споразума, а у 2012. потписана су 22 споразума о признању кривице.

Према њеним ријечима увидели су да су потребне „исправке“, јер споразум о признању кривице могао је само да се склопи за кривична дјела за која је прописана казна затвора до 10 година.

Након 2015. година када је дошло до измјена и допуна Закона, број споразума је почео да расте, али кривична дјела тероризам и ратни злочини нијесу увршћени у овај институт, односо споразум се може склопити за сва кривична дијела осим та два…

„До 2015. године било могуће да се споразум о признању кривице може закључити само за кривична дјела гдје је прописана казна затвора до 10 година. Међутим та анализа нам је дала одређене показатеље да се споразум може закључити за шири концепт кривичних дјела односно за сва кривична дјела осим за ратне злочине и тероризам”, истакла је она.

 “Тако да смо у 2015. години имали 59 споразума, а према извештајима из 2016. године имамо 139 споразума из Основне и Више надлежности а 28 споразума из надлежности Специјалног државног тужилаштва, што представља укупно 167 споразума“, казала је Радоњић на конференцији.

Основни циљ јесте ефикасност, казао је адвокат Сергеј Секуловић у разговору за ФОС медија, како је истако долази до убразања рјешавања предмета и растерећења судова, као и смањења трошкова поступка.

Он је такође казао да споразум може бити потписан за сва кривична дјела за која се гони по службеној дужности, осим кривичних дјела тероризма и ратних злочина.

С обзиром да је закон прецизно дефинисао да се споразум не може склопити када је ријеч о тероризму, сада је јавност у дилеми по питању случаја Мирка Велимировића, о чему је адвокат Секулић дао своје виђење за ФОС медија.

Наиме, тај медији је питао адвоката Секуловића да ли је „Велимировић могао да потпише споразум ако се терети за учешће у криминалној организацији“, коју су, наводно, оформила двојица руских националиста, по чијем је налогу припремано више терористичких напада 16. октобра, како тврди тужилаштво.

„Ситуација око кривично-правног статуса господина Велимировића је изузено интересанта и сигуран сам да ће се радити научни радови на ту тему. У најкраћем, ако је господину Велимировићу стављено на терет извршење неког од ова два кривична дјела, одговор је негативан. Са друге стране, а имајући у виду и Ваше претходно питање, суд није везан за правну квалификацију дјела, те се појачан степен контроле овог института може тражити и у том правцу. У сваком случају, правоснажност пресуде је снажано оружје у изградњи правне сигурности. Међутим, она нема апсолутно дејство. Правни систем познаје и ванредне правне љекове, уколико се испуне прецизно постављени услови“, изјавио је Секуловић за ФОС медија.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: