У част јунацима Мојковачке битке, на Божић, почасни марш до Бојне Њиве
У четвртак, након Божићне литургије, Мојковачка омладина креће на почасни марш у славу стогодишњице Мојковачке битке, поручили су из неформалне групе „Мојковачка омладина“.
„Сведоци смо времена, у којем овоземаљске силе, аутократски владају Црном Гором и уништавају сваку искру истинског и братског пријатељства. Из тог разлога ће млади патриоти, потомци храбрих црногорских бораца, који су пали, бранећи братски народ и чисту веру, на Божић марширати до Бојне Њиве, у њихову част“, истичу из групе „Мојковачка омладина“.
Према речима Милоша Сошића, акција је покренута, некако спонтано, хтели су да буду део прославе стогодишњице славне битке и једног дана који је уписан златним словима у историју њиховог града као и целе земље, али…
„Пошто је организацију обележавања стогодишњице Мојковачке битке преузела страна, односно актуелна власт у Мојковцу, која се прво одрицала тог дана и свега око њега, нисмо хтели да будемо део те лицимерне прославе. Из тог разлога напрвавили смо нашу организацију. Најважнији дан у нашој историји обележићемо на наш начин. Можда се некоме то и не допадне али, наша организација и наше намере су свакако искрене“, казао је Сошић.
„Сви на Бојну Њиву, да одамо почаст нашим прецима, који своје животе положише, да би данас живјели у слободи“, наводи се у позиву, на фајсбук старници Мојковачке омалдине, додајући да „Онај ко се не осврће на своје претке, неће се радовати ни својим потомцима!“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Imam finih godina. Preturio one ratove preko glave. Sjećam se priča mojih djedova na slavama kada su govorili da jedini pravi Srbi su oni u Crnoj Gori. Uvijek me je bilo sram a da ne znam ni zašto kada sam nekog od Vas sretao. Vremena su prolazila a moja ljubav prema vama je sve veća. Šta god radili u životu i pored svega što rade političari u Crnoj Gori, kao što onomad napisa srpska vrhovna komanda „Vi ste se srpstvu oduzili“. Volim vas svim srcem, Vaš brat iz Republike Srpske.
Слава нашој, српској омладини!
Поносан сам што сам потомак ратника са Скадра, Брегалнице и са Мојковца! У мојој кући, слави се! Да има какве-такве државе са седиштем на Немањиној обали, као што је нема, та држава би славила 100 година Мојковачке битке, отворено и поносно! Нема је! Ко мисли да је има, глуп је, или је само подмићен, па прича јавно оно што зна да није. Глупост о црногорском барјаку пред Ист Ривером је нешто чег се сваки прави либерал данас стиди. На власти у кукавном протекторату montenegru су данас потомци стокупљевине, трокапића, пасје милети, мрчипушака и макаронаша, а сви они се Мојковачке битке немају ни чему присећати, њихови су преци пре 100 години били далеко од Мојковца и Берана, у дебелој позадини! Припремали су културно-уметнички програм да дочекају Фрицеве!
Српска Врховна команда:
“Ако Црногорска санџачка војска, спречи непријатеља, да се јави у бок и позадину српској војсци – од Вишеграда на Увац, Сјеницу, Пријепоље и новопазарске положаје – Црна Гора се Српству одужила“.
Јанко Вукотић:
“ Нека Врховна команда не води бригу, Црногорска санџачка војска, ријешена је да се жртвјује до посљедњег, те да не дозволи непријатељу да се јави – како у бок, још мање у позадину братској војсци“.
ДА НИЈЕ БИЛО БОЖИЋА НА МОЈКОВЦУ, НЕ БИ БИЛО ВАСКРСА НА КАЈМАКЧАЛАНУ
(српска народна пословица)
Хвала мојковачка омладино. Ви сте прави потомци јунака Мојковачке битке и сљедбеници њиховог витешког дјела. Вашем походу радоваће се душе мојковачких јунака слободне и иузвишене као кондоров лет. И не заборавите, вијенац славе мојковачких ратника сплетен је и од невиђене подршке њихових мајки, сестара, супруга и кћерки.
Из Операцијског дневника Прве санџачке дивизије након освајања Бојне њиве и Голе косе на Божић 1916.:
„Долазе мајке и сестре или жене са торбама на погрбљеним и уморним леђима,са понудама.Многе од њих не стигоше да их уруче онима којима су намијењене: синовима,браћи,мужевима…Са сузама и болним јауком дају их другима, другој нечијој дјеци,говорећи: „Узми, сине,требаће ти“. А онда они,капу скидају и заједно са њима, последњи помен чине погинулима. На овој цичи и зими од мраза, пуца дрво и камен неким чудним звуком, ка да испаљује почасни плотун, мртвим ратницима, херојима Бојне њиве…“
Свједочење Василије, кћерке дивизијара сердара Јанка Вукотића која је током Мојковачке битке била уз црногорске ратнике и свог јуначког оца:
„Еј, Црна Горо, племе ти љубим, образ ти љубим, крш ти љубим,не дај се!
Нека Шваба упамти овај дан, овај православни Божић, овај мраз, снијег обојен и његовом крвљу, нека упамти ово српско племе на чији је земљу пошао…“