У „Бесмртном пуку“ потомак Лекса Саичића који је победио самураја
1 min readБеоград, Париз, Вашингтон, Москва, сви градови Русије – тим је градовима на Дан победе промарширао „Бесмртни пук“. Потомци победника над Хитлером носили су фотографије својих предака и рођака који су учествовали у великој победи. Београдски „Бесмртни пук“ разликује се од оних који су марширали другим светским метрополама по томе што су се у Београду окупили сви: потомци оних који су се борили у свим ратовима од 1904. до 1999. године. Јер сви су дали животе за своју земљу, било да су је бранили од Аустро-Угарске, Немачке или НАТО-а.
Читалац ће се можда запитати зашто је у „Бесмртном пуку“ било оних који су носили фотографије својих предака из 1904, када је српски народ ту годину проживео у миру. То је тачно, али 1904. године почео је руско-јапански рат, а црногорски краљ Никола послао је одред од 180 добровољаца да помогну савезничкој Русији. Међу добровољцима се налазио и Алекса Лексо Саичић, чију слику у „Бесмртном пуку“ носи његов сестрић Никола Алексић.
Алекса Лексо Саичић у мегдану са самурајем
„Када су се код Порт Артура сучелиле руска и јапанска војска, уочи битке изашао је самурај и позивао противнике на мегдан. Док су се руски генерали хватали за главу кога да пошаљу, јер обичај мегданџија није постојао у Русији, док је то код нас био део фолклора, Лексо се пријавио као добровољац. Са олакшањем су му дозволили и лако је победио самураја“, прича Алексић.
Лакоћа са којом је Лексо Саичић победио јапанског противника долази од тога што је техника борбе црногорским јатаганом била напреднија од технике борбе јапанским мачем – катаном.
Лексо Саичић је у Русији слављен као национални херој. Добио је бројна одликовања, а Орденом свете Ане 2. степена одликован је као једини странац у историји.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Лексо Саичић је из Виницке.