Насловна Поглед У Београду одржан 12 племенски скуп Шекулараца: Шекуларци су старо српско племе

У Београду одржан 12 племенски скуп Шекулараца: Шекуларци су старо српско племе

8
ПОДИЈЕЛИ
На скупу Шекулараца у Београду. Слијева на десно: сједе- Радован Лекић, Веско Давидовић и Михаило Давидовић. Слијева на десно: стоје-Александар Лабудовић, Божидар Спалевић, Драган Ристов Поповић, Горан Киковић и Драган Голубов Бракочевић

У Београду је 2. децембра 2016. године одржан дванаести скуп Шекуларског племена у организацији Завичајног Удружења „Шекулар“ са седиштем у Београду.

Скупу су поред Шекулараца присуствовали и њихови гости и пријатељи а специјални гости су били предсједник Скуштине Општине Беране Горан Киковић, предсједник Мјесне заједнице Шекулар Веско Давидовић, са делегацијом мјесне заједнице у саставу: Радован Ратов Лекић, Милован Т. Бракочевић и Александар Лабудовић.

Била је то јединствена прилика да се током ове свечаности стотину и више Шекулараца и њихових гостију, окупљених око љубави према свом завичају, његујући традицију свог завичаја, још чвршће уједине у једно заједничко биће, наводи се у саопштењу поводом догађаја.

Скупу су по први пут присуствовали Шекуларци(који носе то презиме) који су родом из села Чедово код Сјенице, а који су поријеклом од Портића из Шекулара код Берана.

Поред добре организације и традиционалног гостопримства домаћина, приређен је и богат културно-забавни програм у којем су учествовали, гуслари и естрадни умјетници који су давали посебан тон цијелом догађају.

Скуп је отворио и присутне поздравио предсједник ИО Завичајног Удружења „Шекулар“ Драган Голубов Бракочевић, који је рекао сљедеће ријечи:

„Драги Шекуларци, помаже Бог!

Добро вече и добро нам дошли на 12 . завичајни сусрет Шекулараца. Дозволите ми да Вас срдачно поздравим у своје име и у име Извршног одбора Завичајног Удружења „Шекулар“ са седиштем у Београду и захвалим на присуству.

Желим са великим задовољством да поздравим наше госте из Црне Горе: председника Скуштине Општине Беране Горана Киковића, председника Месне заједнице Шекулар Веска Давидовића, Радована Ратова Лекића, Милована Т. Бракочевића, Александара Лабудовића и Јашовић Дарка.

Поздрављам браственике са старином Будом Шекуларцем учитељом у пензији, Милошем Шекуларцем родом из Сјенице и Дашиће са Миљаном, Зораном, Александром који први пут присуствују нашем сусрету.

Желимо да проведемо једно пријатно вече, да се даље међусобно упознајемо, дружимо у лепој атмосфери, зближавамо и настављамо пријатељство и дружења и након овог сусрета.

Драги Шекуларци и гости,

Завичајно удружење „Шекулар“ је формирано марта 1990. године и сви наши чланови везани су нераскидивим нитима за наш вољени завичај Шекулар. Заправо он нас неком чудесном моћи чврсто везује за себе. Он је наша велика љубав и инспирација. Њему се у мислима и стварности увек враћамо, не каже се узалудно: „Кућни праг је највиша планина“. На посебан начин привлачи нас планински драгуљ Мокра са околним планинама и њиховим завичајним мирисима која је од вајкада била браник слободе Шекулара и Шекулараца.

Морам овом приликом да подсетим да је Илиндански сабор код цркве Светог Јована Крститеља на Улици био и ове године величанствен у организацији МЗ Шекулар и Црквене општине Шекуларске. Веско Давидовић и Милош Бракочевић су уз велику подршку преставника свих братстава организовали Илиндански сабор који је био, мало је рећи величанствен. Захвалност и делегацији Општинине Беране на челу са председником Драгославом Шћекићем на присуству.

Обавештавам Вас да ће домаћини идућег Сабора за Илиндан бити браства: Живковића, Поповића, Лабудовића и Бракочевића (Балевића и Ивановића).

У оквиру Илинданског сабирања обележена је 140 годишњица Боја на Шекулар у којем су Шекуларци однели победу над Турском војском. О тој победи беседу је одржао проф. Раде Бракочевић са подацима који су до сада били мање знани.

Посебно се радујемо сваком новом броју часописа за књижевност и културу „Глас Холмије“ на српском језику и ћирилици чији је Главни и одговорни уредник професор Горан Киковић .

Sekularska crkva У Београду одржан 12 племенски скуп Шекулараца: Шекуларци су старо српско племе

Посебно смо обрадовани што су се појавили наслови нових књига између два сусрета који говоре о Шекулару и људима из наше ближе и раније прошлости. Поменућу: Брошуру о Јоксиму Бракочевићу, богослову Хаџији, уреднику „Светосавља“ који је окончао свој млади живот у 26. години и сахрањен је у манастиру Хопово 1937., коју је објавио Раде Бракочевић.

Књигу Благоја Шарића-Голешког „Какав учитељ такав и народ“ и књигу Бојичић Ј. Михаила „Биографије Српских наставника у Метохији у XIX и XX веку“.

Ценимо и поштујемо њихов труд и умеће да листају списе по Архивама, ковчезима, таванима, како би објавили податке и отргли од заборава.

Захваљујем се Веселину-Веску Лекићу који се договорио са менаџментом Хотела „Славија“ на гостопримству да би и ово сада већ по шести пут дружење у Хотелу „Славија“ било угодно и пријатно.

Молимо све оне који присуствују дружењу, а нарочито оне који су први пут са нама, да на достављеној анкети упишу своје адресе и телефоне ради евиденције за следећа дружења и обавештења.

Свакако хвала Лени и Радету и музици која ће нас по трећи пут увесељавати на дружењу. Желим да поздравите народног гуслара и беседника Жељка Чуровића председника Покрета ‘Српска вертикала’. Хвала на пажњи и пријатно дружење,“ казао је на крају предсједник ИО З .У. „Шекулар“ Хаџи Драган Бракочевић.

guslar У Београду одржан 12 племенски скуп Шекулараца: Шекуларци су старо српско племе
Народни гуслар и бесједник Жељко Чуровић

Киковић: Васојевићи су најбројније а Шекуларци најстарије српско племе у Лимској долини

Потом је у име Завичаја и општине Беране присутне поздравио предсједник Скупштине општине Беране Горан Киковић, који је бираним ријечима поздравио племанско окупљање Шекулараца истакавши да сви они који су писали о прошлости Лимске долине су казали „Да су Васојевићи најбројније, а Шекуларци најстарије српско племе у Лимској долини“.

Он је потом истакао да подржава овакве скупове гдје се завичајци друже и боље упознају и пожелио домаћинима да и у наредном периоду приређује сличне свечаности, похваливши њихов рад и прегалаштво да окупљају своју браћу из свих крајева.

Шекуларци су били увијек на бранику вјере и нације јер су крајишници који су се увијек борили за крст часни и вјеру православну и знали су увијек ко су и од кога су. „С таквим историјским поријеклом Шекуларци су веома брзо и лако прихватали устанке и многе буне и ратове, а прије 140 година јуначки су у боју на Шекулару побиједили моћнију турску војску,“ казао је Киковић.

Он је нагласио да сарадња између Берана и исељеника Шекулараца у Београду и Србији почела ове године и „она ће, надам се, бити настављена и убудуће. Тим прије, јер је Беране отворен и слободан град за све добронамјерне људе овога свијета,“ рекао је Киковић и позвао оне младе који нијесу посјетили Беране да то учине, и да што више бораве у завичају својих предака јер је најљепше тамо гдје се човјек роди и одакле су му преци и коријени.

Он је на крају поздравио присутне и позвао Шекуларце и њихове пријатеље да улажу у завичај и да се њему враћају.

Присутнима се обратио и пренио им братске поздраве из ужег завичаја предсједник М. З. Шекулар Веско Давидовић, који је истакао да овакви сусрети шаљу поруку да се браћа, ма гдје год живјела, никад не забораве. Он је позвао све да дођу на скуп и славу Шекулара за Илиндан 2017. и да што више посјећују свој завичај, јер је тамо најтоплије и најљепше.

Уз струне гусала присутне је поздравио народни гуслар Жељко Чуровић, а госте су забављали естрадни умјетници Лена и Раде.

Треба овдје подсјетити на стихове народне пјесме о Шекуларцима-Србима и Руговцима- Шиптарима:

„Питали су барјактари мудрог старца из Ругове
Има л’ ишта теже стари, но човјека смрт кад зове?
Сиједе се власи јеже, потекоше сузе старцу,
Рече: има нешто теже, Крв дуговат Шекуларцу“ – Такви су некад били Шекуларци.

8 КОМЕНТАРИ

    • 1
      4

      нема племена код срба, србе / ашане/ су црногорци / васојевици и др./ протерали из долине лима, све остало је пропаганда

  1. 2
    1

    Anonimni & Masa, sa nepostojecim fonemom & K und K – grdila roda svog.
    Izrodi dukljeski!
    I nas je bruka i stid. Od njih stid! Ni krivih, ni duznih, stid.
    … Jos cemo im jednog dana sve oprostiti, kao da nista bilo nije.
    Onda ce oni da nas uceruju u njihovo naknadno vjelikosrpstvo, kao sto nam danas prenose opaki virus dukljestine. Da nas sve podukljane, pa da tek onda smire.
    … Vec vidjeno.
    Kad onomad komitovase protiv svoje srpske drzave, pa kad su dobili po g ….., onda su poslijen trcali na podvorenje u Beograd. Da se na casni krst zakunu da su Srbi … Najbolji Srbi!?
    Fukara je to! Svijet gledao nije.
    Bog nas je njima prokleo!

  2. 2
    0

    Sto je vise crvenijeh minusa, dukljeskih naopakih palceva – kako su oni u svemu naopaki – tako je meni milija forumska diskusija.
    … Nacisto pocrvjeneli Crveni Hrvati. Bukte, pjene i plamte Dukljese. Vatre, a opet sitno kevcu, balave i sline, kakva im je i dusa sitnacka.
    Sve je kod njih pomaleno, samo im je slina u visku, da bolje mogu da zapljunu.
    Jos i cvile, da covjeku sazali … Mozda su i oni ljudi?… Kakvi takvi, a nikakvi.
    Jos ih je i moj djed takve znao.
    Pih … ! Rijeci trosio nije.
    Kako sve drugo jeste.
    Dobro ga oni i danas pamte.

    • 0
      3

      За Ђикана
      Ако незнаш историју / осим Деретићву/ није лијепо да било кога вријеђаш, правећи се да си велики Србин а притом пишеш Хрватским писмом. Да си прави Србин неби никог вријеђао, ни процијењивао било чију љуцкост, него тиме лијечиш свој комплекс. Човјек је слободан да буде што оће али би прво требало да буде “ ЧОВЈЕК“.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here