Насловна Поглед Твитером на спиновање и обратно

Твитером на спиновање и обратно

2
ПОДИЈЕЛИ

Пише: Александар Ј. Ристић, неуролог

Доналд Трамп има 20 милиона пратилаца на Твитеру и не пропушта нити један дан да твитом (кратком поруком садржаном у 140 карактера) не протумачи најважније догађаје. Трампови твитови су стилски у складу с његовим добро познатим јавним наступима и садрже лако схватљиве политичке поруке иза којих следи емотиван и кратак закључак: „тако, тако тужно; то ће се променити; веома лоше, веома нечасно, забавите се“ и сл. Често се објављују готово истовремено с медијским нападима на Трампа.

Политички противници новог америчког председника, оличени у утицајним медијским кућама, били су намерени да оштете Трампов рејтинг у данима пред инаугурацију. Интензивно су у оркестрираним медијским нападима користили годинама усавршавану методологију „управљања перцепцијом“. Међутим, опробани дизајн медијског спиновања (чија је учинковитост, нажалост, и нама добро позната) у овој прилици, изгледа, није имао нарочиту убојитост. Најновији резултат анкете коју је објавила компанија за истраживање јавног мњења – „Расмусен рипортс“ (једна од ретких која је Трампу доследно давала предност у предизборним сондирањима и тако показала своју методолошку супериорност), показује да 35 одсто америчких гласача верује да САД „иду у добром правцу“. Овакав оптимизам, истакнуто је у извештају, није забележен од фебруара 2013.

tramp tvit Твитером на спиновање и обратно

Енглески документариста Адам Куртис је у свом последњем филму „Хипернормализација“ установио да је осмишљена и у погон стављена нова метода „управљања перцепцијом“, чији је креатор Владислав Сурков, човек означен као најмоћнији Путинов „човек из сенке“. Према Куртису, инспирацију за рецепт контроле маса Сурков је пронашао у теорији позоришта, а Трамп је ову технику успешно опробао у својој изборној кампањи. Поједностављено, нови амерички председник је демонтирао етаблирани концепт: „Политичари лажу. Ми знамо да они лажу. Они знају да ми знамо. А ми ништа не радимо.“ Он је својим упадљиво неформалним политичким наступом, уз обиље међусобно искључивих ставова динамично мењаних у кампањи, створио конфузију у перцепцији просечног америчког бирача. И као резултат тога, збуњени грађанин означио је конвенционалног и етаблираног политичара углађених манира као мету. И одабрао оног другог! С друге стране, велике медијске куће се, заправо, обраћају само онима који безрезервно (и салонски) подржавају либералну доктрину из идеолошких побуда, тј. самима себи. И зато не успевају!

Упоредо, у Србији се понавља искуство тромог политичког рефлекса и дезоријентације у турбулентним временима светске политике. Српска интелектуална елита, барем у јавности, скоро без изузетка сагласна је у једном – феномен Трамп неће променити незавидну политичку позицију Србије. Непосредно вероватно и неће, јер српски брод испловљава из мале луке. Али, тако је створен аматерски провизоријум да нема рационалног разлога (људском) усхићењу због тешког ударца који је претрпео (нео)либерални поредак у САД.

Садашње америчко друштво је хиперполарисано и у њему је артикулисана социополитичка енергија која је отпочела, чини се, незаустављиву динамику. Наравно, ставови новог америчког председника осликавају политички дискурс који своју аутентичност дугује контрадикторности и конфузији коју креира. Но, изјаве попут „НАТО је застарела организација“, „неће бити лако одржати ЕУ заједно“, „људи желе сопствени идентитет… и остали ће изаћи“ – својом конзистентношћу ипак могу да наслуте ране обрисе предстојећег геополитичког хоризонта. И стога је логично претпоставити да ће новонастали процес посредно да мења координате и српског брода.

2 КОМЕНТАРИ

  1. 0
    0

    „…Упоредо, у Србији се понавља искуство тромог политичког рефлекса и дезоријентације у турбулентним временима светске политике…“

    Tacniju konstataciju odavno nijesam cuo. Srpska politicka „elita“je uvjek imala politicki refleks mrtvog konja.

  2. 1
    0

    Tramp je idiot i vrijeme će to pokazati. Idiot je bio i Milošević i vrijeme je to pokazalo, a jednako je narod blejao za njim. Služao sam davno Jay Lenoa na nekoj američkoj televiziji kako u šešeljevskom maniru govori o Obami. Bio sam šokiran, nijesam mogao da vjerujem da se i tamo tako nešto radi. Ali nijesu oni slučajno uveli takvu retoriku na TV nego mora da su pažljivo pratili njene efekte na populaciju. Izgleda da je svijet puno sličniji nego što sam mislio.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here