ИН4С

ИН4С портал

Туристички град без воде 2017. године или: Морињска ријека

1 min read
Увјерен сам да би пројекат чији би циљ био рјешавање питања водоснабдјевања приморског града заиста завријеђивао да се назове капиталним.

Пише: Горан Комар

И поред неколико претходних покушаја да црногорској јавности скренем пажњу на постојање Пројекта о рјешењу проблема водоснабдјевања Херцег Новог, осјећам потребу да то учиним још једном путем страница уваженог портала ИН4С.

Чиним то као члан Ревизионог тима херцегновског предузећа „ЈП Водовод и канализација“ који је прије много година одржао них састанака у вези са овим Пројектом. Чланови Ревизионог тима били су и тројица универзитетских професора из три бивше југословенске републике. Ја сам, као љекар, укључен у тим из једноставног разлога указивања на могуће рјешење у реону села Кути-Сасовићи.

Током 1993. године, бавећи се сакупљањем података за своју књигу „Орјенски масив“, истраживао сам системе пукотина у кречњачком масиву непосредног залеђа Кутског Поља (Зеленика). У једном од разговора са мјештанима дознао сам о пећини крај извора Врело у селу Горњи Сасовићи (у непосредној близини куће Бијеловића). У непосредним увидима у овоме систему пукотина (око 305 м н.в.) било је видљиво да систем проводи снажни водени ток који код великих вода издаје приличне количине воде и на своме отвору. У периодима суша, вода тече кроз пукотине у дубини стијенских маса. Све до 1995. године обављао сам осматрања и у фебруару или марту те године обавјестио тадашњег вршиоца дужности поменутог предузећа госпођу Д. која је одмах извршила непосредан увид и обавјестила колеге из Подгорице. Током прољећа и касног љета, у двије кампање, извршени су истражни радови у Сасовићима који су у првој фази имали за циљ проширивање пукотине у источном дијелу пећине. Након 12 метара инжењер г. Д. је са својим тимом ушао у веће подземне шупљине са воденим током незнатог протицаја. Тада је било јасно да главни ток лежи у дубини. Он се јасно чује и у периоду хидролошког минимума.

У другој фази инжењерских радова проширена је окомита пукотина у западном дијелу пећине и тада је постало очигледно да је главни ток у дубини стијенске масе. Дошло је до одустајања од даљих радова. Нови генерални директор г. Р. је одбијао све иницијативе износећи бијазан од гашења херцегновског алтернативног изворишта Опачица у Кутском Пољу.

Стигла је 2000. година и парламентарни избори у општини Херцег Нови. Побједа опозиције је остварена, дјелимично и захваљујући јасном обећању за рјешавање проблема водоснабдјевања града. У те сврхе обезбјеђена су одређена средства са нивоа савезне владе (Чини ми се пар милиона марака). Више пута сам у својству представника Српске народне странке у Херцег Новом говорио о овом питању и на састанцима са представницима Социјалистичне народне партије, уз присуство високих партијских функционера обје странке ово питање износио.

Почетком двијехиљадитих стигло је формирање Ревизионог тима херцегновског водовода у чијем раду сам пуноправно учествовао. И сада посједујем дио документације из припремних истраживања која су имала за коначни циљ отпочињање радова на изградњи хидротехничког тунела чији је отвор позициониран на коти 50-80 м, у близини цркве Св. Андрије у селу Кути. Иако је Пројекат довршен уз бројна инсистирања предсједника Тима проф. Р. на његовој законитости, читава ствар је поступно пасивизована.

Гдје је данас пројекат?

У Херцег Новом се све и свашта проглашава капиталним пројектом. Увјерен сам да би пројекат чији би циљ био рјешавање питања водоснабдјевања приморског града заиста завријеђивао да се назове капиталним. Према мојим увидима, овај Пројекат није доступан. Присуствовао сам једном покушају предсједника Управног одбора предузећа из 2014. године да се Пројекат стави на увид који је био са крајње ограниченим домашајима.

У нашем граду не постоји истраживачко новинарство. Искључиво партијско. Ипак, чини ми се да је корисно још једном указати и подсјетити на ово питање које је стављено у фиоку. Када сам се средином деведесетих сусрео са одбијањем иницијатива у херцегновском парламенту, активну подршку је пружио пок. др Ђорђе Будеч који је у то вријеме био одборник. Како у то вријеме нисмо могли утицати на одборнике и јавност, одлучили смо се за снимање аматерског филма који је у два наврата емитовала приватна телевизијска станица СКY САТ из Херцег Новог.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

4 thoughts on “Туристички град без воде 2017. године или: Морињска ријека

  1. …“Домаћин и кум овогодишње славе Пивског манастира био је г. дин Звонко Бајагић, који живи у мјесту Власеница у Републици Српској, али је својим поријеклом нераскидиво везан за Пиву и древну пивску светињу. Велики хуманиста и патриота Звонко Бајагић је, за учешће у последњем рату у Босни и Херцеговини, одликован са више медаља и одликовања Републике Српске. Пажњу свих присутних на Госпојинском сабору у Пиви плијенила је његова појава у црногорској народној ношњи и бројна одликовања на грудима. О љубави са којом походи Пиву и светиње у Црној Гори, са г. Звонком Бајагићем је разговарала Сенка Чоловић…“, Светигора, 2008. године

    http://www.svetigora.com/node/4192

    https://www.visokoin.com/tesko-bogu-s-nama-kakvi-smo/

    “Нама свима је Бог један. Читао сам Кур’ан, Нови и Стари Завјет. Прави истински вјерници који вјерују у Бога, њима не треба ни суд, полиција, жандари, ни шумар… Ријеч је печат. Све се то искварило. Неки су злонамјерно постављали питања мислећи да сам ја то само поручио Србима, пошто сам ја Србин, православац. Бог је један и свако нека извуче поуку из тога. Ја знам због чега сам то ставио.”

  2. Ma ti si stručnjak za sve:i ljekar,i istoričar, i geograf,i geolog.Naravno bio si u svim srpskim partijama, uključujući i SNP u Novom kad si imao šta da ućariš!

  3. Neda Podgorica da se ovo istražuje da ne ugrozi Regionalni vodovod. Isto kao što nisu dali da se izvrši rekonstrukcija puta prema Trebinju, već su to morali uraditi sami građani dajući velike beneficije koncesionaru i plaćajući sami rekonstrukciju kroz putarinu. Boka mora ostati krava za mužu koja god partija činila vladu.
    Hidrocentralu Risan više niko i ne pominje,a tu bi bilo vode za cijelo crnogorsko primorje bez ijedne pumpe.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *