Тријумф параноје: Миливоје Катнић као Илија Чворовић
1 min read
Миливоје Катнић
Пише: Александар Комски
Гледајући све наступе Миливоја Катнића, дуго ми је требало да сконтам на који то лик из неког домаћег филма ме он подсјећа. Много филмских ликова ми се врзмало по глави, али сам дефинитивно схватио да је Миливоје уствари – Илија Чворовић из Балканског шпијуна, који у свему око себе види завјеру против државе.
Миливоје је, баш као и Илија, истражитељ, све сам завршава, не ослања се на било кога. Он је држава, он хапси, приводи, саслушава. Не вјерује никоме, ни служби ни полицији. Миливоје, пардон Илија, све више улази у свој посао истражитеља, не иде на годишњи одмор, купује опрему за посао којем се у потпуности посвећује.
Његове епске приче, таман као и Миливојеве стварају психозу страха. Код Илије се та психоза огледа у кући, код Миливоја у држави. И све се своди на то да га непријатељи уходе и да му смјештају. Само зато што је открио завјеру коју хоће да раскринка. И ова Миливојева завјера око државног удара је таман истинита као она Илијина из Балканског шпијуна.
Миливојев Шишмаков и Илијин подстанар Петар Јаковљевић су једнако кадри да оборе државу и да роваре против ње. Разлика је што је Шишмаков стигао из Русије, а Петар из Париза. У једном моменту Миливоје схвата да све не може сам, баш као и Илија Чворовић. Тада на Миливојеву сцену ступа Саша Чађеновић, његов замјеник, што му некако дође као пандан Илијином брату Ђуру Чворовићу.
За разлику од Миливоја – Илије, стручни сарадник Саша Чађеновић, пардон Ђура, је некако суптилнији у саслушању. Не користи стаљинистичке методе, има разумјевања, хоће да саслуша, да сугерише и помогне „окривљеном“. Понекад Ђура, тј. Саша и припријети окривљеном, чисто да се зна ко је газда. И обећа му да ће бити добар, само да призна оно што Илија мисли. Пардон, оно што мисли Миливоје.
Миливојева, као и Илијина мисаоно-идеолошка трансформација креће се од сумње до параноје. Као и Илија, тако и Миливоје све што се догађа у стварности тумачи на свој начин, придајући људима, поступцима и појавама неке могуће смислове, супротне од оних који се нуде као очигледни и сасвим јасни. Миливоје се, као његов филмски узор, води девизом: „Све је супротно од онога што изгледа да јесте“. Ко што Илија у понашању подстанара не покушава да уочи прави смисао, тако и Миливоје понашање лидера ДФ-а, које лажно оптужује, даје им неки други погући смисао, али обавезно са негативним предзнаком.
Као и Илија, тако и Миливоје сам са собом налази све више индиција да су лидери ДФ-а опасни људи и „империјалистички руски агенти“. Као и Илију, тако и Миливоја то све води у параноју.
Трагично је у лику Илије Чворовића то што, нажалост, као и Миливоје, незадрживо тоне у свијет своје прошлости. Удаљавање од стварности, рецитовање епских пјесама, цитирање басни и пословица, Миливоје све више показује знаке параноје, као и његов пандан из Балканксог шпијуна. Миливоје, као и Илија, несвјесно постаје оличење тоталитарне власти и њен иструмент.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Поређење Катнића са Човоровићем није адекватно, не држи се. Чворовић је личност која од последица тортуре постаје параноична, што је била прилично честа појава код некадашњих заточеника Голог отока и политичких затвореника у оној Југославији, кад је и створен његов лик. Он је под пресијом управо таквих као Катнић развио параноидну свијест. То је матрица по којој су се многи од прогоњених у оно доба понашали.
Међутим, Катнић је лажов и за разлику од јадног Илије, он је представник власти, за рачун које измишља доказе и уклапа их у конструкцију о “државном удару“. Конструкцију која је трула и пада управо под теретом Катнићевих “доказа“.
Укратко, Илија поступа по савјести и свијсети (параноидној). Миливоје, пак, по наруџбини налогодаваца зида оптужницу.
Autor ne pravi klasično poredjenje,ovo je psihološki iskaz vremena.Ilija ,i brat mu Ðura,su Katnići svoga vremena,samoupravljanja .Tada je svak bio dužan da brani državu od imaginarnog neprijatelja.Sadašnji Đure ,Ilije,Kate, ne rade samoupravno.Njima se upravlja i diriguje,oni se usmjeravaju.To su pripejd patriote,za razliku od Ilije i Djure,koji su to bili po ubjeđenju.
VELJA JE RAZLIKA JE IZMEĐU MELEVOJA I ILIJE!ILIJA SVE TO RADI IZ LIČNE LUDOSTI A NESRETNI MELEVOJE TO RADI IZ POTREBE GAZDE KOJI GA JE ANGAŽOVAO.DRUGA JE STVAR ŠTO SE OVAJ TUŽNI LIK UŽIVIO U ULOZI „SPASITELJA“I PREVAZILAZI NARUČENE ŽELJE GAZDE,TA UŽIVLJENOST PRELAZI U LUDILO KOJE NEMA GRANICA I KRAJ OVOGA LIKA JE ZAISTA U NAŠEM PRELIJEPOM FJORDU SA POGLEDOM NA LOVĆEN -DOBROTI!POSLEDICE OVOGA LUDILA ZA NAROD I DRŽAVU BIĆE POGUBNE I DUGOTRAJNE TAKO DA NIČEG DOBROGA NE TREBA OČEKIVATI U BUDUĆNOSTI NAPAĆENOG I IZGUBLJENOG NARODA!MISLIM DA U KONKRETNOM SLUCAJU SAMO PSIHIJATRI MOGU POMOĆI I NIKO VIŠE,NI MONTAZUMA NI KOSANČIĆ,NI TOPLICA MILAN,NI JUNAČKI TALIH,NI DUGA PUŠKA PETROVIĆA,NI POKISLA KUČKA IZ URMENTINA NI JEVROPA NI NATO PAKT!
Milivoje dobrota te ceka luda je za tobom tamo ces moci da dovrsis izvidjaje