Трибином „Хероји не умиру“ одата почаст мајору Тепићу и војнику Мирковићу (ВИДЕО)
Синоћ је у Књижари Матице српске у Подгорици, у организацији Уније за неутралност Црне Горе, одржана трибина поводом сјећања на мајора Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића.
На дан 29. септембра прије 25 година мајор Милан Тепић дигао је у ваздух, са 170 тона експлозивних средстава, складиште борбених средстава „Барутана“ у селу Беденик, недалеко од Бјеловара, како би спријечио да га преузму припадници Збора народне гарде. Уз њега је страдао и деветнаестогодишњи војник Стојадин Мирковић, који, упркос Тепићевој наредби, није хтио да се преда, док је хрватска страна потврдила губитак 11 својих војника.
На трибини одржаној на двадесетпетогодишњицу погибије Тепића и Мирковића, говорили су свештеник Предраг Шћепановић, Гојко Раичевић, предсједник Уније за неутралност и Милисав Поповић, учесник у рату од 1991. до 1995, а трибина је отворена видео прилогом о херојима Тепићу и Мирковићу.
„Данас је 29. септембар − дан који носи спомен о којему ће, надамо се, макар наши потомци учити из историјских уџбеника и читанки. На данашњи дан од заборава чувамо наше војнике и старјешине који су настрадали супротстављајући се знатно надмоћнијем непријатељу, борећи се часно и храбро, показујући непријатељу на шта су спремни када бране оно што је најсветије. Наша је обавеза да их спомињемо данас и довијека као наше хероје, као наше узоре“, казао је предсједник Уније за неутралност Гојко Раичевић.
Он је нагласио да осим моралне обавезе чувања хероја од заборава, постоји и обавеза да се на данашњи дан упуте неке важне поруке.
„Прва је упућена онима који планирају да непозвани газе ову земљу; њима поручујемо да свака наша генерација има и свога Милана, и свога Стојадина. Друга је упућена нама, да не бисмо заборавили да их славимо, памтимо и помињемо као наше најбоље људе и јунаке, од Обилића и Синђелића, Танаска Рајића, Богдана Жерајића, Гаврила Принципа и Драгутина Гавриловића, све до најновијих хероја и мученика − мајора Милана Тепића, војника Стојадина Мирковића и потпуковника Миленка Павловића“, казао је он, додајући да као што памтимо њих, памтимо и прву жртву НАТО бомбардовања у Црној Гори, у Даниловграду, војника Сашу Стајића, полицајце, војнике и официре Драгана Бјелановића, Предрага Леовца, Марка Аврамовића, те Милицу Ракић, Мирослава, Оливеру и Јулију.
„Нека нам опросте сјени Мајора Тепића и војника Мирковића што их вечерас помињемо“, почео је своје излагање свештеник Предраг Шћепановић.
Свједочећи о јунаку Тепићу, отац Предраг Шћепановић је испричао аманетну анегдоту, по којој је Тепић својој породици, жени, ћерци и сину казао: „Када видите небо над Бјеловаром да се црни, знајте да сам погинуо.“
Присутни су имали прилику да од оца Предрага Шћепановића чују о голготи српског народа и војске током прошлости, као и животопис Тепића и Мирковића.
Он је подсјетио да је седемдесетих година прошлог вијека, током економске миграције са простора бивше Југославије отишло милион и по људи, што, како је навео отац Предраг, треба да подстакне оне југоносталгичаре на размишљање о томе колико је заправо била срећна та држава.
Тог дана, 29. септембра у рану зору кренуо је напад, о коме је детаљно говорио отац Предраг, а његово свједочење можете чути на видео снимку који прикључен тексту.
„Молим се Богу да се роди неки нови Његош, који ће знати да опјева подвиг наших вечерас помињаних хероја, чије ме јунаштво надахњује, надима груди, нагони на тугу и сузе, али и чини поносним што припадамо истоме народу, а њихове душе ће свијетлити у Бјеловару док се не роди неко ново покољење које ће знати да цијени жртву мајора Тепића и војника Мирковића“, казао је он.
Молебан за почивше хероје услиједио је након говора оца Предрага Шћепановића.
Након њега говорио је Милисав Поповић, учесник у рату од 1991. до 1995. године, свједочећи о патњама које су у тим годинама задесиле војску, али и народ у рату, истакавши да нема нити болнијег нити часнијег повода за скуп од овог вечерашњег.
Он се, присјећајући се војничких заклетви као највећих светиња, осврнуо и на ондашњу власт, која је, како је казао, била родољубива; „то су исти ови данашњи ликом, али не и дјелом“, казао је он, додајући потом емотивно свједочење о борцима добровољцима из Црне Горе и начину на који је власт третирала повратнике из рата.
Његово свједочење такође можете видјети у видео прилогу који је прикључен тексту.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Да вратимо Сребреницу животуПоштовани Сребреничани,Другог октобра ове године у целој Српској, па и у Сребреници, гласаћете за оне који ће наредне четири године одлучивати у ваше име.После скоро двадесет година, Срби Сребренице први пут имају заједничког кандидата.Младен Грујичић, српски кандидат за начелника Сребренице, рођени је Сребреничанин.Његов отац Драгољуб, дао је живот за одбрану Републике Српске и зато ће за Младена Грујичића Сребреница увек бити део Републике Српске.Младен Грујичић је гарант да Срби у Сребреници више неће бити грађани другог реда. Али он својом кампањом такође обећава да ће бити начелник свих Сребреничана, без обзира на веру и нацију.Сребреница би требало да престане да гради гробља и отвара музеје у којима ће се жртве делити на „наше“ и „њихове“. Потребно је да најзад дође власт која алибије за своје неуспехе неће тражити у међунационалним конфликтима, него ће ће отварати радна места – да Сребреница живи и ради.Младен Грујичић не сукобљава Сребреницу са Бањалуком и зато ће имати сву подршку Републике Српске за развој свог града.Као људи који су својим јавним радом увек заступали интересе српског народа без обзира где живео, али и као људи који су се увек залагали за поштен и на људскости заснован однос међу народима, ми, потписници овог писма, апелујемо на Сребреничане, поготово оне који живе у Србији а имају право гласа у РС, да 2. октобра 2016. године изађу на изборе и гласају за Младена Грујичића – новог начелника Сребренице.Да Сребреници дамо прилику, да Сребреницу вратимо животу, животу у Републици Српској!Списак академика, професора и личности из јавног живота који подржавају Младена Грујичића на изборима за начелника Сребрнице:проф.др Смиља Аврамов, академикпроф.др Јелена Гускова, академикпроф.др Даница Грујичић,проф.др Милан Брдар,др Јован Пејин, историчарМиладин Шеварлић, председник Удружења драмских писаца СрбијеВељко Ђурић Мишина, историчарМиодраг Којић, оснивач удружења „Ћирилица“ БеоградЉиљана Булатовић Медић, књижевникБоривој Рашуо, песник и политикологМиливоје Бата Иванишевић, историчарЖељко Цвијановић, уредник портала „Нови Стандард“др Александар Раковић, историчарМомир Лазић, књижевник и издавачДане Чанковић, удружење „Избор је наш“ Бања ЛукаМирослав Паровић, председник „Трећа Србија“Весна Пешић, издавачка кућа „Пешић и синови“др Александар Павић, политиколог, БеоградМилијана Балетић, новинар и публицистаВладан Глишић, „Народна мрежа“ Београдадв.Мироје Јовановић, потпредседник „Трећа Србија“Гојко Рајчевић, уредник портала „ИН4С“ ПодгорицаВелибор Вукашиновић, председник удружења ваздухопловне индустрије СрбијеСтефан Каргановић, Историјски пројекат Сребреницаадв. Горан Петронијевић, БеоградЗоран М. Стефановић, писацВладимир Ђукановић, народни посланик Скупштине СрбијеМилан Цаци Михајловић, драмски уметникРадован Тврдишић, председник Скупштине ГО Нови БеоградСтефан Стаменковски, председник Српски сабор „Заветници“Милица Ђурђевић, председништво Српски сабор „Заветници“Марко Теслић, генерални секретар „Трећа Србија“Александар Диклић, публициста и тв ауторпроф.др Милован ЗдравковићДрагомир Анђелковић, политички аналитичарБранко Радун, уредник портала „Видовдан“Ранка Срдић, народни песникМилош Стојковић, „Коалиција расељених са КиМ“ повереник манастира Хиландардр Стевица Деђански, политички аналитичарДраган Божић, народни посланик Скупштине АП ВојводинеВеселин Џелетовић, песник, удружење ПоетаДеспот Ковачевић, политикологМиљан Глишић, директор и одговорни уредник радија „Снага Народа“Јасмина Буква, уредник часописа „Јеж“ и главни уредник радија „Снага Народа“Весна Веизовић, уредник портала „Васељенска ТВ“Драган Вујичић, новинар „Вечерње новости“Игор Маринковић, уредник портала „Правда“Милорад Вукашиновић, новинар и публицистаЧаслав Кузмановић, економски стручњак и публицистаВладан Динић, главни и одговорни уредник часописа „Сведок“Биљана Ђоровић, новинар „Радио Београд“Дејан Булајић, новинар „Радио Београд“Михајило Меденица, колумнистаМиодраг Зарковић, новинар и ТВ ауторСава Тодоров, удружење „Српска Атина“ Нови СадВладимир Спремо, новинар, Нови СадМилош Ђошан, генерал у пензији, Београддр Јована Стојковић, „Народна мрежа“ Београдпроф.Слободан Чуровић, ПодгорицаПетар Јаћимовић, председник „Ћирилица“ Нови СадМилорад Ђошић, пуковник-пилот у пензији, БеоградИлија Петровић, историчар, Нови СадЖељко Чуровић, председник „Српска вертикала“ Београдпроф.Бошко Брзић, Нови Садпроф.Бора Стајић, Нови СадДанило Тврдишић, одборник Скупштине ГО ЗемунГоран Киковић, историчар, Беранепроф. др Ненад Крстић, редовни професор Филозофског факултета, Нови Саддоц. др Иван Јовановић, Филизофски факутет, Нишдоц. др Павле Ботић, Филозофски факултет, Нови Садпроф. др Миодраг Радовић, Филозофски факултет, Нови Сад