Трамп препушта Балкан Путину

Нови предсједник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп неће бити заинтересован за Западни Балкан, очекује политиколог Зибо Јансен. Он сматра да је могуће чак и потпуно повлачење америчких трупа из тог региона.

ДВ: Да ли је могуће да администрација Доналда Трампа укине те санкције?

То је врло важно питање и о томе у овом тренутку не бих желио да се изјашњавам. Могу да замислим, с обзиром на то да Русија осуђује те санкције, да Трамп заиста, ако жели нагодбу са Путином, у најмању руку неће да слиједи те санкције. Постоји, наиме, више начина – санкције не морају да буду укинуте, оне једноставно не морају да се спроводе. То је такође могућност при чему се: У реду, ми нећемо званично да их укинемо, али једноставно нећемо да их се придржавамо. То је такође могуће. Не знам у којем ће правцу то да иде, али могу да замислим да је могуће да Трамп то уради као један од корака на Балкану. Али он би такође могао у овом тренутку и да буде уздржан по том питању и да, такорећи, прво опипа каква је ситуација – наравно не он сам, већ његови спољнополитички саветници и његова администрација. Морамо, дакле, да сачекамо и да видимо како ће он да реагује, али у сваком случају могу да замислим ситуацију у којој ће он те санкције да укине, односно да неће да их спроведе.

ДВ: САД су увеле санкције предсједнику РС Милораду Додику
Очекујете ли од земаља Европске уније да се прикључе тим санкцијама?

Верујем да ће се земље Европске уније прикључити, при чему би то у неким случајевима могло да буде веома тешко. Њемачка је, рецимо, у Србији и Босни и Херцеговини присутна са врло великом развојном помоћи и ако би се такорећи један део БиХ санкционисао – или лидер једног дијела БиХ – то би онда питање сарадње на плану развојне помоћи сигурно довело у питање. А ако гледамо тако, мислим да ће доћи до санкција и из ЕУ, али у којој мери – то морамо тек да видимо.

ДВ: Нови амерички предсједник Доналд Трамп у петак (20.1.) ће да положи заклетву. У Америци се каже следеће: „У предизборној кампањи се прича оно што се жели, а у Белој кући се ради оно што се мора.“ Да то заиста тако и функционише могли смо да видимо и у случају предсједника Барака Обаме. Можемо ли то да очекујемо и у случају Доналда Трампа?

Страхујем да ће ово бити потпуно нова врста мандата, различлита од свих које смо да сада имали, укључујући и мандат Џорџа В. Буша и његов рат у Ираку. Мислим да Доналд Трамп неће да води рачуна ни о дипломатским обичајима, ни о угледу САД-а, већ да ће да спроводи врло јаку изолационистичку политику. Он ће са тзв. класичним савезницима да веома снажно изазива економске, а могуће и политичке конфликте. То већ јединим дијелом и видимо. Подржао је заговорнике „брегзита“, сада је Терези Меј (британској премијерки, прим. ред.) честитао на њеној одлуци о такорећи болном „брегзиту“; он презире Европску унију. Мислим да ће Доналд Трамп да води једну сасвим другачију политику од свих ранијих председника. Полазим од тога да ће ово бити врло тежак предсједнички мандат.

ДВ: Европљани су због тога већ забринути. Шта конкретно очекујете када је реч о трансатлантским односима?

Постоје три тачке за које сматрам да су нарочито критичне. Једна је наравно економија. Свјетска економија суштински се базира на слободној трговини, а слободна трговина између Европске уније и САД је притом веома важан аспект. Доналд Трамп то очигледно жели радикално да ограничи, а то значи да би из тога могао да се изроди трговински рат између ЕУ и САД. Друга тачка је: Трамп, за разлику од предсједника Обаме и министра спољних послова Џона Керија, нема интерес у томе да ЕУ буде ојачана, да ЕУ буде у ситуацији да боље излази на крај са њеним политичким проблемима. Он такорећи жели да на ЕУ утиче и то очигледно у сарадњи са Владимиром Путином који слиједи сличне интересе тако што рецимо финансијски помаже неке странке у Европи. Ту се дакле, верујем, ствара нова осовина, али она која нама Европљанима не може да буде на срцу јер смо ми ту практично у сендвичу. Трећа тачка, коју у том контексту још морам да наведем, јесте, наравно, НАТО. Он је врло јасно рекао да је НАТО застарео.

ДВ: Споменули сте однос Путин-Трамп о којем се веома много говори и о чему се спекулише. Сам Трамп је рекао: „Ако се будем разумио са Путином, то је предност“. Да ли ви – ин не само ви – мислите другачије?

Генерално гледано, наравно да је добро да дође до попуштања напетости између Русије и САД.

ДВ: Западни Балкан је регион у којем су интереси Русије и САД често међусобно супротстављени. Шта можемо да очекујемо у том региону од Трамповог мандата, а нарочито у свијетлу будућих односа између Путина и Трампа?

На Балкану још увек имамо мање или више изражене старе националистичке режиме који су, након распада Југославије, тамо у основи водили главну реч. На то нас је врло јасно подсјетио конфликт од пре неколико дана на Косову са српским возом и на другој страни реакција косовски Албанаца. Ту је још и ситуација у самој Босни и Херцеговини са Републиком Српском, а делимично и у Хрватској. До сада је увијек било тако да су Запад и САД говорили: Ми желимо да се тај конфликт дугорочно мирно оконча и да се у правом смислу ријечи побринемо за политичку равнотежу.

ДВ: Случај српског воза и на другој страни реакција косовски Албанаца, показује колико је крхка стабилност на Балкану НАТО је с једне стране за Трампа застарео, а с друге стране, познато је да се Русија противи пријему у чланство оних земаља Западног Балкана које још то нису. Шта у том смислу очекујете?

Мислим да наредних година неће бити проширења НАТО. Трамп за то неће имати интереса. То је за њега другоразредно и трећеразредно питање, а без САД тамо, према мом мишљењу, неће бити битних безбједносно-политичких помака. САД су увijек биле веома важан дио у НАТО и ако се оне сада повуку, или дјелимично повуку, онда Савез, с једне стране, врло јасно губи на значају, а с друге – сва проширења су доведена у питање. А то је, врло јасно, успјех за Путина.

ДВ: Може ли онда да се догоди да Трамп Западни Балкан потпуно препусти Путину?

Ја мислим да ће се он из тих питања потпуно повући. Он ће то прогласити европским питањем, а с обзиром на то да Европљани и сами у томе нису јединствени – рецимо, Косово нису признале све чланице ЕУ – то ће, према мом мишљењу, врло јасно ићи у правцу да ће Русија фактички тамо играти убудуће врло јаку улогу или имати утицај.

ДВ: Шта Путин очекује од Трампа? Управо због тога у Приштини сада влада страх да би могло да дође до поделе Косова. Има ли основе за то?

Тај страх је сигурно оправдан. Њима је предсједник Србије индиректно запретио ратом. Косовско руководство, морамо бити фер и то такође рећи, такође је ратоборно реаговало. На обије стране, дакле, имамо мало тога да видимо што иде у прилог попуштању напетости. Верујем да је то за обе стране и даље веома одлучујуће питање. Косовски Албанци желе цијело Косово, а Срби не желе да признају Косово као независну државу и желе власт бар над северним делом. Ту има много потенцијала за конфликт. То је тренутно спречено тиме што су тамо међународне трупе. Али ако би се оне повукле – зашта наравно увек постоји могућност, да рецимо САД кажу да повлаче свој контигент – онда је питање да ли би Европљани имали воље и да ли су у ситуацији да тамо заиста масовно стационирају трупе што би онда на крају спречило конфликт.

Очекујете ли заиста да би Трамп могао да донесе и одлуку о повлачењу америчких трупа?

Да, да. Ја то заиста очекујем. Полазим од тога да ће се то догодити. Сада наравно постоји заобилазни пут – морам да будем фер и да кажем и то да нови амерички министар одбране Матис важи као врло велики заговорник НАТО и он је сам био генерал Алијансе. И мислим да се, док је он на тој функцији, тамо може постићи бар дјелимични успех, а то је да не буду повучени сви војници, дакле не све трупе. Питање је, наравно, колико дуго он може да се бори против Трампових савезника у Бијелој кући и појединачним министарствима. Али средњорочно гледано, полазим од тога да ће трупе бити повучене.

Извор: Дојче Веле

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: