ИН4С

ИН4С портал

Трагови Срба у Трсту

1 min read
Трагови Срба у Трсту. Више од 150 година улицама Трста жуборио је српски језик, чуо се српски глас, а палате Гопчевића, Шкуљевића, Поповића, Куртовића, Опуића красиле су и данас красе овај италијански град.

Јединствена палата Гопчевића на тргу Понте Росо, репрезентативна кућа Куртовића тик до Цркве Светог Спиридона, стамено здање Шкуљевића на Пјаци Венеција, задивљујући домови Ризнића, Опуића, Вучетића, Ковачевића, Теодоровића, Фрушића, Поповића, Квекића… Ово су имена неких од, и данас, најлепших палата у Трсту. До пре стотинак година биле су породични домови богатих, угледних Срба који су готово два века живели и стварали у овој прелепој јадранској луци.

Потомака ових Срба, у Трсту више нема. Али, фотографије њихових величанствених палата, њихови портрети који су дела најпознатијих италијанских сликара, оригинална писма „из Тријеста“ писана ћирилицом, пописи Срба досељених у 18. веку и многобројна документа, и дан-данас сведоче о величини и слави старих тршћанских Срба. Све до 14. марта, у Архиву Србије у Београду у оквиру изложбе „Култура Срба у Трсту 1751-1914“, могу то видети и посетиоци. Оно што ће сазнати, сигурно их неће оставити равнодушним…

„Више од 150 година улицама Трста жуборио је српски језик, чуо се српски глас, а палате Гопчевића, Шкуљевића, Поповића, Куртовића, Опуића красиле су и данас красе овај италијански град,“ подсетио је отварајући ову изложбу, Владан Вукосављевић, министар културе и информисања Србије.

Статуе цара Лазара и царице Милице
Статуе цара Лазара и царице Милице

„То нису само гиздави, материјални изданци богатих Срба у Трсту, већ су пре свега здања културе и духа. На врата тих палата куцали су, и била су им отварана: Вук Караџић, Доситеј Обрадовић, Јоаким Вујић, Лукијан Мушицки, патријарх Јосиф Рајачић, Његош, Матија Бан, Павле Соларић и бројни други, важни, посленици српске културе. Одлазили су не само по новац и позајмице за националне ствари, већ и по савет и по мудрост, покушавајући да остваре шире заједништво Срба расутих по Балкану,“ казао је он.

 

„Књиге“ кажу да су први Срби у Трст најчешће долазили из Херцеговине, Боке Которске, Дубровника, али и са Фрушке горе и из Сарајева. Углавном су били сиромашни, али са сјајним пословним идејама. Спроводећи их у дело, постали су имућни трговци, бродовласници, земљопоседници, али и лекари и професори.

„Изложена документа чувају се у Архиву Српске православне општине у Трсту,“ објашњавају у Архиву Србије. „Врло интересантна је, на пример, Повеља царице Марије Терезије из 1751. године, на основу које је заснован рад тршћанске Српске црквене општине. Занимљиви су и пописи Срба досељених у Трст у 18. веку, дозвола из 1759. да се умрли православци могу јавно сахрањивати, као и уговори с краја 18. и почетка 19. века са српским учитељима у овој јадранској луци. Ту су и извештаји о раду, планови и програми тршћанске школе ‘Јован Милетић’, али и старе и ретке књиге које се чувају у Библиотеци Српске православне црквене општине“.ж

trst-izlozba

Помоћ Карађорђевим устаницима

Посетиоци изложбе имаће прилику да виде и нека оригинална документа Архива Србије. Нека потичу из мемоара проте Матеје Ненадовића, а садрже податке о помоћи тршћанских Срба Карађорђевим устаницима 1806. године. Осим тога, изложени су и извештаји српских дипломатских представника у Трсту, као и страна штампа која пише о догађајима у Србији.

Значајан део изложбе посвећен је једној од најлепших српских цркава у Европи – храму Светог Спиридона. Од подизања прве грађевине у 18. веку до архитектуре новоподигнуте цркве, пројеката, планова, скица, цртежа и детаља цркве. На принтовима великог формата представљен је и део блага из ове цркве на тршћанском Понте Росу – крстови, јеванђеља, иконе, путири, кандила, кадионице…

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *