Насловна Издвојено Традиционална незаинтересованост београдских номенклатура за Србе у ЦГ

Традиционална незаинтересованост београдских номенклатура за Србе у ЦГ

12
ПОДИЈЕЛИ

Пише: Горан Комар

Посланик „Двери“ је у србијанском парламенту говорио истину о ставу политичких власти Републике Србије о Србима на Балкану. Било је, такође, за очекивати да изнесе и податке о средствима која су опредјељивана у периоду у којем је власт вршила Демократска странка г. Бориса Тадића. То је неупоредиво. То су озбиљна средства. То овдје мало ко зна.

Моја жеља је, ипак, да кажем нешто друго. Средства, материјална средства, и нису нешто пресудно. Имао сам прилике да се у неколико наврата сусретнем са високим представницима Републике Србије који су долазили у Херцег Нови. Ни један једини пут нисам позван од стране општинских власти, већ искључиво од стране представника НВО сектора у овом граду. Са свих састанака понио сам утисак о потпуној незаинтересованости србијанских политичара за предмет. Ово је, напросто, давнашња појава. Став србијанских (београдских) политичких номенклатура је такав традиционално. Акли, ми сада живимо процес којему се виде јасни обриси. Ми помоћ више не очекујемо и не тражимо.

Вратићу се сада на један детаљ из разговора у Новом. Тачно знам о чему су говорили остали саговорници и још увијек знам шта сам ја говорио. Никада нисам поменуо финансијска средства. Њима се неће одржати или помоћи одржање српског народа у Црној Гори или било гдје друго. Тај народ ће се подизати или ће пропадати као што се то догађало у било којој балканског регији, у било којем историјском периоду. Ја сам се у разговорима залагао за „отварање“ медијског простора у србијанским (београдским) медијима. Ништа друго. У Србији, у престоном Београду, о Србима у Боки или Црној Гори или Дубровнику, или Далмацији, имају углавном клиширане представе и овдашње српство је тамо доживљено као „егзотика“, свакако присутно у неколико енклава, али обавезно као мањина крај свеприсутног опјеваног црногорства и у том контексту, свакако, дијаспора. Оно, међутим, по своме карактеру није дијаспора, већ матица. То је једина озбиљна тема за разговоре које је требало пренијети у Београд. Но, тај простор је неко, већ и прије расплета државне кризе у Југославији, запремио. У Београду су дјеловале организације, на пр. Бокеља, осниване од комунистичких првака које су тамо приређивале приредбе које су имале искључиво ревијални карактер. Обилазећи озбиљне теме. Обилазећи основно, идентитетско питање.

Дакле, овакве огранизације су запремиле медијски простор и што је јако важно и одмах се могло видјети, поставиле везе са друговима у установама науке и културе. У њима је владала неугасива вјера у систем, у југословенство.

У 19. вијеку српски народ је изгубио огромни дио народа који је представљао његову елиту. Док траје овај народ враћаће се на то велико историјско питање. У том периоду политичке номенклатуре кретале су се искључиво за ставом радикалних црквених кругова и поражен је – народ. Двадесети вијек је донио нова комадања путем двије велике историјске заблуде.

Данас је, међутим, видљиво да на југу снажи увјерење о неопходности рестаурације и поновног конституисања националних организација културе и науке и у томе процесу ће учествовати многи у Србији. У Београду већ провејавају научници са озбиљним ауторитетом који разумију друштвене процесе. Ја овдје не могу помињати, али у неким тамошњим научним часописима се могу читати студије које показују потпуно разумјевање историјских процеса, чак, доносе револуционарно другачије погледе на националну историју од устаљених. Ови токови су једноставно незадрживи. Ресурси су огромни. Само, такви процеси били би убрзани и дјелотворни уколико би се одвојили од политике. Уколико би били изнешени од стране научника. Ријечју: наука одвојена од политике, Црква одвојена од државе.

Матица Срба је српски југ. Наше историјско миленијумско присуство нам даје легитимитет за истицање јасног става о потреби стварања установа науке и културе по обрасцу Матице.

Вјероватно је да смо у наше дане посматрали последње сусрете српских политичких представника у Београду.

12 КОМЕНТАРИ

  1. 11
    0

    Тачно! Додао бих да је београдска паразитска псеудо-елита („круг двојке“) незаинтересована за било шта изван лично своје задњице! Самим тим, њима и СРби из СРбије не значе ништа. Срео сам више таквих креатура из „круга Двојке“ који су посетили Љујорк, Лондон, Парис, Берлин (и по више пута), а да нису путовали никада јужно од Младеновца. За такве „космополите“ је чак и Крагујевац – terra incognita, а све јужно од Ниша – тешка егзотика!

  2. 7
    1

    Ne vide oni dalje od tarabe!
    Avlijanerska, ciftinska politika, bez trunke drzavotvornog osjecaja i pregnuca.
    … Oduvjek!
    Da nije kao sto jeste, druge bi nam ptice danas pjevale.
    I tamo na dalmatinsko, srpsko primorje, sve do iznad Splita.Onako kako su nam srpsku drzavu devetstoosamnaeste nudili pametniji od nas, Londonskim ugovorom.
    Pa nam, valjda, bilo malo.
    Da privijemo na grudi u jednu drzavu nasu katolicku i muslimansku bracu!
    … Guba smo mi.
    Nista nam se nije desilo, niti nas snalazi bez nas samih.
    Sebi smo najgrdji krvnici!
    Ratili, sobom ratili – pa grozno ranili.

  3. 11
    4

    vi ste malo srbi malo crnogorci kako vam kad odgovara pa vas voljeni vodja je bio na pocetku bio velliki srbin a posle je postao veliki crnogororac i priznali ste Kosovo trgovce organima sad idete kod onih koji su nas ubijali dakle idete u nato ja ne zelim obnovu zajednicku drzavu sa cg jer ne zelim da se ponovi 21 maj 2006 i ne zelim da moju Srbiju i nas srbe lazno optuzujete za navodne zatiranje crnogorske kulture

  4. 10
    0

    Треба бити мало самокритичан.
    Тачно је да је Београдски круг двојке лош , али ту су домаћи преваранти уједињени са разним „Килибардама“…

    Решење је ЈЕДНОСТАВНО то значи да не треба кукати, већ да прво Срби у Црној Гори организују институције, почело је са Матицом Срба у Црној Гори, постојр српски медији које треба ујединити у Српску мрежу, па Основати више Институција Срба, па Српски ентитет ако треба…. упротивном нестаће Срба …и то брже него се мисли,… у памет се браћо Срби, организација и јединство око кључних српских интереса…

    Заједно можемо све!

  5. 15
    2

    Srbija, prava, ne postoji. Od nečega što ne postoji ne treba ništa ni očekivati. Ako mislite da pretjerujem, provozajte se npr. do Beograda ili Niša i prebrojite ćirilične natpise. S druge strane pođite do Trebinja pa ćete videti drugu sliku. Stvarna Srbija danas stanuje u Republici Srpskoj

  6. 12
    2

    Док су Тадићеви жутаљи сипали паре капом и шаком бираним „Србима“ из Црне Горе, Комар се није бунио. То је највећа промашена инвестиција Србије, јер су бирани „Срби“ међу којима је и лажни доктор ту подршку злоупотријебили само за своју личну промоцију и елиминисање других Срба које су осјећали као конкуренцију. Ово су гробари Српства у Црној Гори и ако се београдске номенклатуре не осврћу на њих, потпуно су у праву.

  7. 3
    0

    Nije rijec ovdje o nikakvim Srbima i Crnogorcima, zaboga!
    Rijec je o shvatanju drzave, o idejama i istorijskim mogucnostima.
    To je uvijek pitanje nacionalnih elita, i slozene strukture kolektivnih psiholigija.
    Da tako nije, svi bi narodi bili jedno, citav svijet veliko selo.
    O tome je rijec, o shvatanjima i strategijama nacionalne i drzavotvorne konstituivnosti.O drzavotvornom potencijalu, o predanosti idejama svesrpske konstitucije, dje u daljem razviju i emancipaciji nema ovih, i onih, vec samo jednih. Bez prisile, i bez nasilja. Jako svi evropski narodi to uradili isim Srba!?
    O konstituciji je, dakle, rijec, koju Srbi nijesu valjano obavili kada su bili najsnazniji, sa najvecim kapitalom saveznika – pbjedioca u Velikom ratu.
    …etc.
    Vojna komisija koja je, odmah iza rata. za dva i po mjeseca obisla Dalmaciju, ostrva i obalu sve do iznad Splita, kako je bas taj perimetar ponudjen kao zapadna granuca Srbije, u kucu katolickih Srba nije usla da nije zatekla sliku srpskih vladara i junaka i ocuvanu svijest o srpskom korenu.
    O Srbima muhamjedanske vjere u Bosni da ne pricam … I Dalnatinci i bosanski muhamjedanci zagledani u srpstvo. U spas zagledani.
    Izdala ih je Srbija, bez da trepne, osim casnih pojedinaca.
    Bacila ih u zagrljaj Hrvatima i razno-raznim
    pretvorbama.
    I sebe je izdala.
    … Jedan naopaki mentalitet i odsustvo drzavotvorne svijesti.
    O tome je rijec, a ne o malom neistorijskom covjeku, jos Srbijancu i Crnogorcu!,
    Ko to ne vidi, taj nista video nije.
    I da se mi manemo podgrijevanja bolesnog i bezumnog animoziteta izmedju dva rodjena brata.
    … Ako se niceg i ne bojimo, valjda se makar stidimo.
    Niko nama nije kriv sto smo tu dje jesmo!
    A da vas podsjetim dje smo bili, dje smo stigli, citiracu statistiku austrijskog popisa, one administracije koja je i danas uzor, iz 1856.g, i to samo za Istru, koliko da vas iznenadim : Srba ( katolika i pravoslavaca) 197.000 hiljada, Slovenaca, 36.000 i Italijana 60.000 hiljada … Na Istri!? Koliko juce, za istoriju juce.

    Zauvjek za tugu. Kako smo mi maleno mjesto za svu nasu tugu, sto bi rekao Lorvcenski Tajnovidac!
    Jos su nam samo dukljese falile!
    Kako je za sve odgovorna Srbija, drzava Srbija i neznavena srbijanska elita!
    .., etc.
    Kako svako normalan nista razumjeti nece, kako se i nema sta.

  8. 2
    0

    Procitati g. Djukica jos jedanput!
    U malo, sve receno.
    Nije srbijanska politika ciljala neku posebnu srpsku metu, pogotovo ne crnogorsku, vec je pustila niz vodu srpstvo, zanemarila cjelinu, jedinu bitnu i primarnu konstitucionalnu kategoriju i formu.
    Svaka politika koja sebe stavlja ispred srpstva kao cjeline, po definiciji je autisticna, i u osnovi, antisrpska … u krajnjoj instanci i antisrbijanska!
    Socioloska, istorijska, antropopsiholoska i geopoliticka analiza srpskog propadanja ima odvec slozenu genezu i vrlo komplikovanu anamnezu.
    Mi se, kao narod, jos uvijek nijesmo valjano, posteno i cestito uhvatili u kostac sa ovom kljucnom temom, kako nama jos uvijek nedostaje doza kriticnosti i emocionalne distance.
    Jos nam je i slab naucni i intelektualni potencijal, izmedju ostalig, i kao posljedica biblijske eksternacije u ratovima dvadesetog vijeka. Grozne pogibije do granice bioloskog opstanka … Najbolji dio naroda nam je stradao, nijesmo stigli da se cestito opravimo i obnovimo. I zato dans, nazalost, nemamo elitu koja ima kapacitet da rjesava kljucna, strateska i drzavotvorna pitanja, da vodi i predvodi naciju.
    To je jedina, prava i cijela stina, koliko god da boli. ( Uzgred budi recenu, tu valja traziti i uzroke otpadanja od srpstva i u Crnoj Gori )
    Onemocali smo, dakle, klonuli duhom i posustali.
    Samo nas cudo moze spasiti od ciste propasti!
    Zadnja je ura da budimo.
    … Ako vec nije kasno.
    Na ivicu ambisa pricerani, u zadnje vrijeme zgurani, kada je uopste moguce da nekakve aveti i ocito bolesnici, nekakvi dukljese, i to iz srpske Crne Gore, one sto bise Sparta i luca srpstvu, najsrpskija u djerdanu srpstva – da bas tu na izvoru srpstva, pogan ustaska najgrdje opadaju Srbe i srpstvo!? Zazivaju, u lice nam se smiju i pljuju na srpsku bastinu i srpsku crkvu!?
    Ne bilo dje, ne, nego u sred Crne Gore, javno i nekaznjivo!?
    Kako valjda mi treba da se sa njima krvacimo i kopamo, onako kako smo to vec jednom-dvaput radili, okajali nijesmo.
    Ni oni, ni mi!
    A sve je pocelo, sa nesagledivim posljedicama, kad je neko bice polakomio, pa pravio monstr Kraljevinu, namjesto Srbije.
    Dao sve za nista! Postavio minu odloznog dejstva medjusobica i razbracenja.
    Nabacio keca na desetku komunizmu, koji nas je dotukao.
    Jos ziv, i amo i tamo.
    I u Beogradu, i u Podgorici.
    Onaj komunizm kome je srpstvo krv u oci.
    Kako su oni valjda samo zato i smisljeni, da nas satru, da Srbe izbrisu sa lica zemlje.
    Zadatak obavili nijesu, do kraja nijesu … Samo sto nijesu!
    p.s. Neki dan, na istom ovom blogu, bijase sjajan, a strasan tekst o komunistickim zlocinima … Bise citiran i jedan dokument, stapska naredba : pobiti i ovo i ono, pobiti sve sto se kazuje srpskim, i da covjek ne povjeruje “ i musko i zensko, i djecu … „!!!
    Potpisao ga i Djido.
    Monstrumi, satanisti … Oni juce komunisti, ovi danas dukljese. Ista je to majka podojila, ako je majka … Pa, vi sad vidite, promislite! Ne zanocite da ne znate kad i dje budite, ako cete da budite!
    Ja srecniji ne bih bio, nego da sam pogrjesio. Da sam u svemu gresio, kako je od toga najmanja steta.
    Kako god …
    NE U RAT – NE U NATO!
    Ali tako, ali nikako!

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here