Насловна Колумне Torture memos

Torture memos

4
ПОДИЈЕЛИ

Политика обликује историју. Тешко да би се једноставније и концизније могла изразити суштина савремених друштвених односа. Том реченицом Адолф Хитлер започиње своју књигу Мој поредак свијета, коју ју написао неколико година након објављивања Majn Kampfa, а која је откривена тек 1945 године након слома нацизма и смрти самог Führera и Reichskanzlerа.

mucenje 2 Torture memos

Многе од идеја које Хитлер излаже у овом националсоцијалистичком руководнику, имају елементе не само идеолошко политичког програма већ и структуру и елементе модернистичког манифеста у којем ће централно мјесто недуго послије заузети логор.

Родно мјесто биополитике логора Ђорђо Агамбен ће пронаћи у програму пруских закона о ”заштити личних слобода” из 1851, односно у такозваном правном институту Schutzhaft, превентивнoj мјери заштитног притвора за све оне потенцијалне ”кривце” који би могли у будућности угрозити безбједност државе, а који у тренутку хапшења нијесу учинили никакво кривично дјело.

Сличном логиком, идеје безбједности и ”заштите личних слобода”, у другачијем историјском и политичком контексту, водиће се и америчка администрација оснивајући затвор Гвантанамо, која ће екстериторијализацијом, односно измјештањем простора затвора изван јурисдикције америчких закона, а што је један од одређења логора, суспендовати есенцијалне премисе легалитета.

Биљешке о тортури (Torture Memos) Министарства одбране САД, а у којем се појам тортуре редефинише зарад очувања нације од тероризма и исламског радикализма, заправо је инструментаријум друштвене контроле којим се не сузбија страх од упада ”варвара” већ се насупрот томе страх као егзистенцијал трајно инхибира у заједницу.

У таквом анксиозном простору, глобализовани поредак свијета продукује потребу за “варварима” као недостајућом кариком којом се структуира културолошки дефинисан расизам.

Непријатељ, као милитантни облик непожељне другости или као ”варварин” у хеленистичком духу тога појма, представља заправо само срце савременог концепта eкумене. 

”Варварин” мора да постоји као глобална пријетња онолико дуго колико је то потребно за завршетак секуларизованог свијета. У постблоковској апокалиптици, НАТО савез није војно безбједоносна организација већ колективно психолошки модел сигурности који лимесом раздваја ”границе царстава” инјектирајући стално страх у биће друштва.

inkvizicija Torture memos

Генеза савремених радикалних и антагонистичких покрета и јавних политика које оне спроводе, а чији је последњи чин Шарли Ебдо, открива круцијални аподиктички доказ да је тероризам неодвојиви дио глобалистичког тоталитаризма као једино понуђеног идеолошког оквира ”краја историје”.

Парадоксално једнако као што тероризам производи страх од насиља, тако и страх од тероризма производи насиље.

Слобода мора имати механизме заштите, контролисане принудом силе али слобода која почива на насиљу на крају постаје насиље које има слободу.

Суочавање са питањима и контраверзама које доноси наша цивилизација, односно пројекат заснован на диктатури ума, једини је легитиман начин да изађемо из зачараног круга насиља.

Не чини се ту ваљаним ни предлог Алена Бадјуа који ће поновно инсталирање комунизам понудити као цивилизацијско решење, у окупираном биоскопу Звезда у Београду. На истом фону је и Славој Жижек који ће на мјесто комунизма видјети ревитовализовану љевицу, ма шта то значило.

Нажалост оно што ни један ни други нијесу ни видјели ни проблематизовали јесте важност и улога религије у савременим друштвеним процесима. У секуларизованим друштвима питање политичности религије разумијева се као нешто инцестуозно. Одвојеност религијског од политичког плод је чувене националсоцијалистичке девизе „Führer на земљи, а Бог на небу“,  која ће свести религијско само у сферу приватности одвајајући га од простора политике.

mucenje 3 Torture memos

 Неразумијевање и неуважавање принципа на којима почива политички ислам и сваки други религијски систем доводи до трајне поремећености друштвених односа и на крају до тероризма односно насиља као јединог могућег одговора.

Религијске идентитете, ма које деноминације, морају да прате и одређени јавно политички циљеви, које друштво мора не само да призна као легитимне , већ мора бити спремно да их оствари, у оној мјери у којој они остварују суштину демократског уређења а то је брига за заједницу.

Право на самоопредељење свог религијског идентитета, уз право да и сви други то учине, како то сугерише професор са Емори универзитета Абдулах А. ан Наим, почетак је једне политике разумијевања која ће обликовати историју десекуларизовног свијета као једног могућег одговора на цивилизацијске перипетије. Ако то не будемо у стању онда ћемо моћи заједно са Кавафијем иронично да кaжемо “варвари су ипак били неко рјешење”.

 

4 КОМЕНТАРИ

  1. 0
    0

    Collateral Murder
    Overview
    Update: On July 6, 2010, Private Bradley Manning, a 22 year old intelligence analyst with the United States Army in Baghdad, was charged with disclosing this video (after allegedly speaking to an unfaithful journalist). The whistleblower behind the Pentagon Papers, Daniel Ellsberg, has called Mr. Manning a ‘hero’. He is currently imprisoned in Kuwait. The Apache crew and those behind the cover up depicted in the video have yet to be charged. To assist Private Manning, please see bradleymanning.org.

    5th April 2010 10:44 EST WikiLeaks has released a classified US military video depicting the indiscriminate slaying of over a dozen people in the Iraqi suburb of New Baghdad — including two Reuters news staff.

    Reuters has been trying to obtain the video through the Freedom of Information Act, without success since the time of the attack. The video, shot from an Apache helicopter gun-sight, clearly shows the unprovoked slaying of a wounded Reuters employee and his rescuers. Two young children involved in the rescue were also seriously wounded.

    The military did not reveal how the Reuters staff were killed, and stated that they did not know how the children were injured.

    After demands by Reuters, the incident was investigated and the U.S. military concluded that the actions of the soldiers were in accordance with the law of armed conflict and its own „Rules of Engagement“.

    Consequently, WikiLeaks has released the classified Rules of Engagement for 2006, 2007 and 2008, revealing these rules before, during, and after the killings.

    WikiLeaks has released both the original 38 minutes video and a shorter version with an initial analysis. Subtitles have been added to both versions from the radio transmissions.

    WikiLeaks obtained this video as well as supporting documents from a number of military whistleblowers. WikiLeaks goes to great lengths to verify the authenticity of the information it receives. We have analyzed the information about this incident from a variety of source material. We have spoken to witnesses and journalists directly involved in the incident.

    WikiLeaks wants to ensure that all the leaked information it receives gets the attention it deserves. In this particular case, some of the people killed were journalists that were simply doing their jobs: putting their lives at risk in order to report on war. Iraq is a very dangerous place for journalists: from 2003- 2009, 139 journalists were killed while doing their work.

  2. 0
    0

    Човјек би од очекивао да уочи празника нашег највећег просвјетитеља Светога Саве један свештеник пише о томе шта у нашем опаком времену урушавања хришћанске цивилизације и новог крсташког рата Запада против православног Истока, има да нам поручи наш велики учитељ, који је живео у сличним историјским околностима – тријумфа латинске вјере и Латинског царства усред Цариграда и урушавања православног света. Али не – умјесто тога, ми овдје слушамо о паметовањима разних некрста – злогласног фирера и рајхсканцелара Хитлера, Ђорђа Агамбеа, Алена Бадјуа, Абдулаха А. ан Наима, Министарства одбране сатанског полицајца и ”великог брата” из Вашингтона, и, коначно, и једне, ваљда, крштене душе – Кавафија. Очито Свети Сава и Јеванђеље простих рибара Христових нијесу у моди међу неким нашим високопречасницима, јадни мој народе.

  3. 0
    0

    Prava je šteta da neki ljudi uopšte čitaju. Pogrešno i bez razumijevanja čitati gore je od svakog nečitanja. Napraviti komentar poput Marka na ovaj briljantni Borisov tekst je zaista sramota. Ubiće nas neznanje.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here