Насловна Поглед Томислав Кресовић: Затворска афера Раде Марковић

Томислав Кресовић: Затворска афера Раде Марковић

0
ПОДИЈЕЛИ

rade markovic Томислав Кресовић: Затворска афера Раде Марковић

Београдски Лист „Политика“ на насловној страни објављује најаву текста „Радомир Марковић из затвора прети држави“. Некадашњи начелник РДБ Србије Раде Марковић који би могао неформално да добије име “Ал Капоне” тајне службе је затвореник са 40-годишњом казном затвора. Постоје реалне претпосатавке да би Раде Марковић могао да буде терећен и за планско учешће РДБ под командом Радета Марковића у убиство новинара Славка Ћурувије.

Бивши начелник Државне безбедности отиснуо се у књижевне воде. Његов првенац „Казна без злочина” написан је 2008. године у коме се износе оцене које говоре да је Марковић “невин” и да је осуђен на дугогодишњу робију из политчких разлога као следбеник политике Слободана Милошевића. Тако је Раде Марковић по писању “Полиитке”, ако је веровати овом угледном листу од националног значаја, преко својих “гласника” саопштио поруку да би својим материјалима могао да баци “Србију на колена”.

Шта ово значи? Бивши шеф РДБ нема снаге да утиче на политику и власт,али може да делује на јавност у негативном оцењивању водеће политичке гарнитуре у Србији на основу документација о обради високих званичника данашње власти од стране РДБ у времену владавине Радета Марковића од 1998-2001. године и нешто раније. Могуће је да Раде Марковић својим садржајима створи негативно јавно мнење против водеће политичке олигархије у Србији. Вероватно да је Раде Марковић већ припремио материјале који би били активирани у наредним недељама и месецима кроз таблоиде у Србији.
Извршилац “радова” породице Милошевић-Марковић

Раде Марковић је владао РДБ од 1998- фебруар до 2001 године и као “Ал Капоне” тајне службе паралелно је извршавао наређена Слободана Милошевића и др Мире Марковић, али је држао под контролом и српско подземље. На крају владавине Радета Марковића дошло је до унутрашњег чишћења криминалног подземља и ликвидација челника преко мафијашких кланова и подршке Радета Марковића. Пре свега се мисли на ликивидацију Жељка Разнатовића Аркана али Лаиновића –Дугог.

Када је Милошевић пао с власти није пао и раде Марковић већ је свој мандат продужио до почетка 2001. године и оставку је поднео тадашњем председнику СРЈ др. Војиславу Коштуници. Коштуница је био неформално заштитник Марковића, а сам Марковић је имао времена да “очисти” документацију РДБ, пресними досијеа водећих политичара и да их изнесе из Србије. Где? Можда у Руску федерацију код колега у ФСБ или код др. Мире Марковић. Ако би хипотетички Раде Марковић отворио архиве тајне службе који би “бацили Србију на колена” то би могло да буде везано компромитујуће за обавештајно безбедносне податке врха садашње власти и њихова повезаност са страним службама, мафијом или приватним и личним аферама и скандалима. Корист од ових информација могле би имати политичке структуре из опозиције пре свега ДСС и СРС.

“Лауфер јавља”

Друга опција пласирања “скандал” информације би била везана на политичку и личну “освету” др. Војислава Шешеља “Лауфер јавља” где би на мети били кадрови садашње СНС, пре свега председник Србије Томислав Николић и Александар Вучић. Ако би такве информациоје ишле на руку др. Мири Марковић онда би оне гађале и неке из СПС-а који су “издали” Слободана Милошевића и њу лично. Раде Марковић би могао да отвори питање умешаности тајних служби на формирање свих досадашњих власти од ДОС-а, а нарочито на неке структуре из бивше СРС, садашње СНС.

Раде Марковић је осуђен на дугогодишњу робију док су његове колеге претходници и неки који су били у врху РДБ-а попут Јовице Станишића и Франка Симатовића Френкија ослобођени из хашког казамата. Марковић вероватно себе види као “жртву” политичке игре, јер је служио породицу Милошевић-Марковић док су Станишић и Франк Симатовић остали “невини” као организатори СДБ-РДБ у време рата у Хрватској и БИХ.

Освета или обавештајни рат

Поставља се питање да ли је реч о “освети” истини или политичком и обавештајном “рату” некадашњих структура безбедности у Србији остаје да се види. Ако је угледни лист “Политика” најавио ову могућност да Раде Марковић “проговори” онда су то дубљи политички разлози где интересе могу имати и неке заинтересоване стране службе безбедности које већ имају материјале Радета Марковића. Да подсетимо да су медији пре више година шпекулисали да је бивши Коштуничин шеф БИА Раде Булатовић на хард дисковима изнео многе податке БИА структруама ЦИА. Сада раде Марковић може да из затвора преко “гласника” отвори хајку на садашњу власт. Да ли је ово можда најава и сукоба страних служби безбедности у Србији и према Србији у наредним месецима ће се видети.

Раде Марковић ће покушати и да обелодани ко је из РДБ кренуо да ради за ЦИА, БНД или МИ6 и посебно из тадашњих структура СПС-а и СРС. Постоји још једна хипотетичка опција, да је Раде Марковић своју камапњу против садашњег врха власти “каналисао и преко “официра за везу” бизнисмена Мирослава Мишковића који се терети за озбиљна кривична дела, а Мишковић је кренуо у своју противофанзиву на врх државе пре свега Алексадра Вучића. Остаје да се види да ли је најава “Политике” око става Радета Марковића да може “Србију да баци на колена” својим материјалима дезинформација, рат структура тајних служби домаћих и страних или је све у функцији политичке борбе и припреме за превремене изборе.
СДБ као савезник ЦИА

Из биографије Радета Марковића може да се види да је био члан СПС

Када су у полицији уведени чинови, добија чин пуковника, унапређен је у генерал-мајора јула 1996. Након убиства Радована Стојичића Баџе, постављен је за начелника Ресора јавне безбедности у чину генерал-потпуковника (7. јула 1997). Добио је задужење да консолидује и ојача крими-управу МУП-а. Након смене Јовице Станишића са места начелника Ресора државне безбедности, Марковић је новембра 1998. постављен за шефа државне безбедности и добио је чин генерал-пуковника. Још пре него што је 1998. био устоличен на чело српског ДБ-а, Радомир Марковић је у тој служби ангажовао људе и задужио их да надгледају Јовицу Станишића и његове ближе сараднике“, говорио је својеврмеено лист Време“ – Драгиша Ристивојевић, некадашњи заменик Јовице Станишића, тадашњег начелника државне безбедности Србије.

Није спорно да је на место начелника ДБ-а Србије Мира Марковић поставила Радета иако он није имао никаквог искуства. Али, био је веома екстреман у политичком смислу. Залагао се из све снаге 1996. да се против демонстраната употреби сила. „Треба их разјурити моткама и премлатити“, говорио је Раде али је цела служба ДБ-а била против таквог начина растурања демонстраната. Раде је био привржен Мири Марковић и чинио све што му она предложи. Раде је, по налогу брачног пара са Дедиња, растурио Службу и разјурио све што је ваљало.

Сведок на суђењу Јовици Станишићу пред Хашким трибуналом Владо Драгићевић говорио је о везама америчке и српске обавештајне службе. Бивши високи званичник Службе државне безбедности Србије посведочио је на суђењу Јовици Станишићу пред Хашким трибуналом да је та служба од 1992. успоставила контакте и сарадњу са Централном обавештајном службом (ЦИА) САД. “Од 1992. је, без потписивања уобичајеног протокола, постигнут усмени договор на основу којег је ЦИА послала свог човека у Амбасаду САД у Београду”, рекао је Драгићевић, који је био специјални Станишићев саветник, а затим и начелник Управе СДБ за међународну сарадњу.

По исказу бившег функцинера СДБ Званични протокол о сарадњи СДБ Србије и ЦИА био је потписан 1996, а Американце је највише занимало спровођење Дејтонског споразума, безбедност америчких војника, као и борба против међународног тероризма. Драгићевић је потврдио и да је ЦИА у званичним документима оценила да је “СДБ Србије врло успешна служба која се успешно носи са десним екстремизмом у спровођењу мировне политике државних органа и председника” Милошевића. Вероватно ће ови лементи бити део Марковићевог “обрачуна” са неким структурама у Србији.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here