Шпијунажа у служби политичког “спиновања“ у Србији и Црној Гори

Пише: Томислав Кресовић

Теорија завере “балканске браће”?

Мило Ђукановић неће бити премијер већ остаје шеф ДПС и главни кадровик, дакле „сива еминенција“. Његов наследник је „мозак“ тајне службе Црне Горе Душан Марковић, извођач радова у сфери безбедности и афера за Мила Ђукановића.

Наводни покушај државног удара од стране српских „екстремиста“, црногорске опозиције и страног фактора, одласком Ђукановића као премијера пада у воду. Тако је пензионисани генерал жандармерије Братислав Дикић послужио као свесни „мамац“ или као „жртва“ ове политичке „вежбе“ два премијера и две службе безбедности Србије и Црне Горе.

Тако премијер Србије Александар Вучић каже: „За нека од тих лица, која су приведена, али не она у Црној Гори, зна се да су радила са људима за које могу да кажем да постоји елемент иностраности. Дошли смо до сазнања да су одређена лица пратила кретање званичника Црне Горе, обавештавала друге људе о томе. Такође, имали су упуства према којима је требало да поступе. За све ово имамо доказе, чак и паре, 125.000 евра, униформе, као и признања. Све то је сада у поседу Србије. Иначе, нека лица која су пратила Мила Ђукановића сада су на слободи, а он је праћен најсавременијим уређајима, и ми смо то рекли колегама из Црне Горе”.

Пошто су безбедносне структуре Србије већ раније обавестиле власти у Црној Гори, онда је било материјала да се сачини овај аматерски сценарио. По свим параметрима политичке и безбедносне анализе, пензионисаног генерала српске жандармерије Братислава Дикића ангажовао је државни врх Црне Горе или је био “жртва” две полиције да се његово присуство у Црној Гори третира као покушај терористичког удара на Мила Ђуканоивћа и владу Црне Горе коју безбедносно контролише мандатар за састав нове владе Црне Горе Душан Марковић.

Као и у некадашњој шпијунској афери “Паук” при крају власти Слободана Милошевића, њен креатор је био министар информација СРЈ Горан Матић и СДБ Србије чији је био циљ атентат на Слободана Милошевића. Модел “Паука” разрадио је Владимир Беба Поповић. Безбедносна анализа може да покаже да није било реалних покушаја политичког преврата или тероризма на власти Црне Горе који су долазили из Србије или других држава. Реч је о спиновању или политичком договору два премијера Србије и Црне Горе, да би се направила драматика, а да је био интерес и Запада али и политичких кругова у обе државе да ДПС Мила Ђукановића добије власт, а не опозиција. Ђукановић и Вучић су ипак у добрим односима да би међусобно паковали завере и атентате. Власти у Србији су имали информације да Мило Ђукановић неће бити кандидат за премијера Црне Горе, па је ова акција постала политички “провидна” и безбедносно ништавна.

Шпијунажа по моделу “тресла се гора…..”

Са друге стране, деловање страних служби пре свега западних је по “дубини” власти у Србији почев од владе до кључних структура националне безбедности и институција посебног значаја. Велика је мрежа резидената страних служби у Србији и они се не дирају. Студија случаја откривања агената тајних служби су у структурама полиције Србије пре свега УКП постојање тзв. ”црногорског лобија” који је повезан хапшењем, обрадом или пословима са познатим хапшеним нарко картела пореклом из Црне Горе, али и онима који су у структурама безбедности.

Тако премијер Србије Александар Вучић изјавио је да је у Србији установљено повећано дејство различитих обавештајних агенција и са Запада и са Истока. Премијер открива да је функционер МУП-а Вељко Попара ухваћен са документима које је требало да преда једној западној обавештајној служби односно дипломатији. Медији откривају да се ради о службенику америчке амбасаде, односно ЦИА. Тако службе безбедности откривају праћењу и оперативној обради Вељка Попаре у октобру или почетком септембра Чеду Чоловића, који је одавао тајне хрватским обавештајцима. Попара је приведен и саслушан почетком октобра. Међутим, након тога он је наставио да ради у МУП-у и да редовно долази на посао по писању медија. Ако је то тако онда је то доста неозбиљно и непрофесинално. Попара наводно те прикупљене информације преноси у директном контакту са оперативцима ЦИА. Након вишенедељног праћена је ухапшен. Државни и владин врх је у мрежи шпијунаже озбиљних држава и владини службеници су умешани у разне послове са страним службама. Међу њима су бивши министри, гувернери, директори јавних предузећа и владиних агенција. Једно је јасно да у Црној Гори није било покушаја дестабилизације власти и чудно је да постоје извесне синхронизације две владе и два премијера иза којих не стоје организоване групе, већ “спин“ акција коју сада тужилаштво треба да решава. Ово може да говори да је реч о међусобном “договору” међу структурама Црне Горе и Србије, ”прању руку” или ономе што би се могло рећи “теорија завере” на Балкански начин.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: