Танасковић: Србија спремна ако Приштина обнови захтев за Унеско

Танасковић је за приштински лист на српском језику Јединство рекао да је предуслов за успешно наступање: свесрпско јединство, то јест да се, као у завршној фази кампање 2015, окупе и координисано делују све државне и друштвене институције, као и СПЦ.

„Има најава да се власти у Приштини носе мишљу да ове године обнове захтев за пријем тзв. ‘Косова’ у Унеско. Такву амбицију је, поред осталих, недавно у Комитету за спољне послове Европског парламента саопштио и министар иностраних послова Енвер Хоџај. То, наравно, још увек не значи да ће захтева и бити“, наводи Танасковић.

Према његовим речима, поједини тамошњи аналитичари, а и страни саветници, сматрају да би подношење захтева било крајње ризично, будући да на самом Косову* нису извршене неке правне и институционалне радње, првенствено у вези са институционалном заштитом српског културног и духовног наслеђа, које би захтев учиниле кредибилнијим.

„А и донекле промењене међународне околности, као и расположење у самом Унеску не погодују стављању на дневни ред Организације једне овако запаљиве политичке тачке. Ако у Приштини, ипак, буде одлучено да се покуша с подношењем захтева, Србија је наравно спремна за дипломатску борбу како би такву правно, политички, културно и морално неприхватљиву акцију спречила“, истиче амбасадор.

Како објашњава Танасковић, с обзиром на важећу процедуру утврђивања резултата гласова у Унеску, која предвиђа да се гласови уздржаних не узимају у обзир, па је она за Србију у овом случају неповољна, постоји могућност да Косово* добије потребне две трећине гласова.

„Подједнако је реална, а можда у овом тренутку и реалнија, могућност да не добије. Оваква изјашњавања 195 држава чланица на заседању Генералне конференције Унеска увек су крајње неизвесна, што је показало и претходно, кад су ‘Косову’ недостајала само три гласа“, напомиње Танасковић.

Он каже да има наговештаја да би неке земље могле променити страну у односу на гласање од пре две године, чак и код неких држава за које се сматра да је њихов став у вези са питањем Косова, укључујући и његов пријем у међународне организације, непомерљиво утврђен.

„Јер, Унеско није исто што и Олимпијски комитет или Светска банка. Бар досад, у овој организацији није се могло баш све остварити политичким притиском, уцењивањем или, напросто, куповином“, појашњава амбасадор.

Евентуалним пријемом Косова* у Унеско, сматра он, била би свакако створена нова ситуација у погледу формалног статуса наших средњовековних светиња и универзално вредних културних споменика, али им тиме не би могла бити порекнута припадност српској културној традицији.

Како каже, у документима Унеска наше наслеђе би било третирано у складу са територијалном припадношћу, као културна добра на Косову и Метохији, у том смислу само условно косовска, а никако албанска.

„Био би то веома неповољан развој догађаја с потенцијално тешким последицама, јер би се приштинске власти и институције свакако упустиле у систематску злоупотребу измењеног административног статуса наше културне баштине ради њене ‘косовизације’, односно уграђивања у непостојећи, синтетички ‘културни идентитет Косова’, уз стални притисак на верничке, свештеничке и монашке заједнице“, истиче Танасковић.

Он указује и да је битан сегмент националистичког пројекта стварања албанске државе на КиМ – ретроактивно конструисање континуитета њеног културног идентитета који, као ни историјски и политички континуитет, не постоје.

Упитан какве би све последице по Србију и српски идентитет имао пријем Косова* у Унеско, одговара да су српски народ и његов идентитет преживели и тежа искушења.

„Срби су у свему битном остали Срби и после пет векова османлијске, муслиманске власти. На то треба да рачунају сви они који би да избришу српско име или да укину српско постојање у историјским српским земљама“, закључио је Танасковић.

*јужна српска покрајина привремено окупирана