Таленте уопште не чувамо
Србија на дну листе држава по способности да задржи најквалитетније кадрове. У истраживању лоше оцењени образовни систем и управљање школама.
Србија је, мерено шансама за запошљавање, на самом зачељу света. Од нас су према запослености, обучености и искуству радне снаге, гори само Иран, Јемен и Алжир. Ово показују резултати истраживања о људском капиталу које је објавио Светски економски форум. Међу 122 анкетиране државе, Србија је претпоследња по способности да задржи таленте, а на 118. је месту по могућностима да их привуче да дођу. Једно место је лошије позиционирана према шансама које запослени имају за усавршавање.
Људски капитал у овој студији мерен је здравственом сликом становништва, образовним профилом, запосленошћу, квалитетом радне снаге и тиме колико је подстицајно наше радно окружење.
Када се саберу сви ови параметри, Србија се пласирала на 85. место на списку од 122 земље. Од нас су боље и комшије – Албанија (72. место), Румунија (69), Македонија (65), Бугарска (56), а за чак 40 места Хрватска. Претекли су нас и Тринидад и Тобаго, Боцвана, Гватемала, Грузија, Молдавија… Првих пет места на листи заузимају – Швајцарска, Финска, Сингапур, Холандија и Шведска.
Здравље становништва нам је највише „извукло“ просек у овој статистици, јер смо у општем рангу 52. Према параметрима који се тичу смртности новорођенчади, очекиване дужине живота, доступности воде и тоалета нашли смо се међу најбољих 50. Када је реч о здрављу, забрињавајуће је висок утицај незаразних болести на радну снагу, као и депресија, која је у Србији много израженија од стреса. Репрезентативан узорак испитаника одговарао је на питање о изложености стресу и осећају депресије.
И образованост нам је боља од запослености и радног окружења, па смо у тој области иза себе оставили 70 држава. Према постигнућима средњошколаца, као и проценту деце која похађају средњу школу, спадамо међу 23 најбоље државе. Просек нам квари целокупан квалитет образовног система, према ком смо се спустили на 96. место. Још нам је горе управљање школама.
Сви ови показатељи Србије, али и осталих земаља требало би да им помогну да сагледају које параметре треба да побољшају. Идеја да Светски економски форум први пут направи овакву студију настала је из масовне незапослености и неспособности младих да пронађу идеалну област рада. Аутори студије поручују да и сами запослени, али и компаније, морају више да улажу у усавршавање и стицање нових знања.
98 ОДСТО ПИСМЕНИХ
ТЕК сваки хиљадити основац у Србији иде у приватну школу. Око пет одсто дечака и шест процената девојчица не крене никада у школу – наведено је у извештају. Али, са друге стране, 98 одсто одраслих је писмено. Тек 0,02 процената младих од 17 до 22 године завршило је мање од два разреда школе.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
