Тачи жели да се напише нова историја о Космету и Албанцима
Историја какву је познаје академска заједница, према мишљењу тзв. косовског предсједника Хашима Тачија, није довољно добра и треба је поново написати.
„Косово* је сада демократска земља и све препреке и идеолошке обавезе писања историје по поруџбини су завршене једном заувијек,“ казао је Тачи, објављено је на његовој званичној интернет страници, а преноси „Спутњик“. Према његовом мишљењу треба разлучити потпуну истину о како је наводе доприносу и улози Косова* у независности Албаније и периоду између два свјетска рата.
Он је, наводи „Спутњик“ позвао да се не деформише прошлост и истакао да „треба да се превазиђе и став неких страних историчара који су управо политички агенти различитих катедри, које априори припремају нове истраживаче и савјетују их да се не заснивају 100 одсто на албанским историографским изворима“.
„Они отварају различите идеје, различите тезе, које су у потпуности дезинформација, од Скендербега до данашњих дана историје албанског народа,“ сматра Тачи.
У новонаписаној историји, слично орвеловском моделу, према Тачију, треба да се говори „о историји уопштено, али и о личностима које су тежиле ослобођењу Косова*, томе да Косово* учине независним, стварању Албаније и албанског народа“.
Косово* – привремено окупирана јужна српска покрајина
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Svako bez istorije, svaki put iznova, kako “ ruža vjetrova “ promjeni smjer, mora da piše novu, još ljepšu istoriju!
Kako montenegrini i dukljani, tako i šiptari!
… Kao i svi drugi neistorijski narodi pod kapom nebeskom!
тако је са свим освајачима. Историја какву знамо само је пропаганда освајача. Кад се побије затечено становништво, пише се нова историја, како су дођоши затекли празан континент, или су дивљацима донијели цивилизацију (увијек огњем и мачем). Тако је писано о старим Словенима (народ прозван по слову- требао је некон другог да му да слова?), Келтима, Индијанцима, Абориџинима. Побједници пишу историју, а мртви не могу да проговоре да није тако било. Питање је само, хоћемо ли да допустимо такву судбину себи.
…“равно 100 година касније, представници српске власти парафирају нови споразум којим ионако окупирана територија уз сагласност сада и српске стране, пристаје на сопствени губитак и озакоњује га.
Према доступним подацима у време од првог српско – турскога рата 1876. до 1912. године иселило се у Србију преко 400.000 „Старосрбијанаца „. Након Другог светског рата забрањен је повратак прогнанима а током деценија постепено су присиљавани на одлазак већ опробаним средствима принуде – силовања, пребијања, отимачине и убиства. Од 1999. па све до данас исељено је најмање 300.000 Срба о којима се нигде не говори на прави начин. Данас Срби продају своја имања и одлазе са Косова и Метохије приближно истим темпом као и после 1999. године о чему у јавности нема ни помена. Једино се може чути како су „напорима српског преговарачког тима“ у Бриселу извојеване нове победе. Од оних мањих па све до оних величанствених од 5:0…“
http://www.kmnovine.com/2017/05/5.html
+СМИЉ СМИЉАНА ПОКРАЈ ВОДЕ БРАЛА, Јордан Николић
https://www.youtube.com/watch?v=E7egwhPJKOE
+Кад је Лазар пош`о на Косово – Српско народно појање
Кад је Лазар на пошо на Косово
Југовиће са собом је пово
и десетог старог Југ-Богдана
то је било Видовога дана.
Царица их све погледом прати,
сваком жели да се дому врати,
Руку љуби честитому књазу,
Тужан осмех на њеном образу.
Цар је теши немој туговати,
с Косова ћу теби вести слати,
Збогом остај полазимо сада,
у Господа сва је моја нада.
Све војводе чекају га доле,
припремиле коње и соколе,
па одоше на Косово равно,
да одбране име своје славно.
Косово је јунак преплавио,
а цар Лазар Богу се молио,
па се Господ тад Лазару јави,
Хајде царе Господа прослави.
Ја сам теби земно царство дао,
Ал ако Ме будеш послушао ,
ја ћу теби вечни живот дати,
у Рају ћеш са Мном уживати.
Сви јунаци који у бој иду,
Треба царе и да се причесте,
Да с причесте из светог путира,
јер на Земљи више нема мира.
За Крст Часни треба да се гине,
разуми ме царе Хришћанине,
цар са војском на колена клече,
„Опрости ми Боже“свако рече.
Свак на себе крсног знака стави,
Причешће се тог дана обави,
Праштају се „нек ти буде просто,
ако будеш у животу осто.
Погледај ми децу ми нејаку,
па и моју остарелу мајку,
сви се љубе праштају се тако,
ниј у очи смрти гледат лако.
Ал им крепи Вољу Свевидећи,
Цар нареди „хајде у Бој крећи“,
Бој се бије, јунаци падају,
У крви се јуначкој купају.
Ту би Срби победу однели,
ал цар Лазар земаљско не жели,
Већ небеско где је земља нова,
Паде Лазар сред поља Косова.
Из боја се нико не поврати,
не хтедоше мајке нарицати,
већ подиж соколиће младе,
још и сада оне тако раде.
+
https://www.youtube.com/watch?v=eRRl3SmxblA
+
https://www.youtube.com/watch?v=67vCmnezs6g
+владикa Николај Велимировић, Треба ли се страшити смрти
https://www.youtube.com/watch?v=yaFX7R_hIrQ
Ima on svoje mjesto u istoriji, ali kao ubica a ne onaj koji je „zadužio“ albanski narod. Neka se ne boji, to mu nećemo zaboraviti