ИН4С

ИН4С портал

Свјетска политика обмане, преваре, насиља и пљачке

1 min read
Антирелигиозни центар моћи одувијек је настојао да загосподари свијетом. И то одузимајући слободу другима, намећући свој систем вриједности, стварајући покорног човјека и задовољавајући своје страсти...

Пише: Дане Чанковић,
предсједник СНП – Избор је наш

Да ли смо свјесни ко је наш противник, коју снагу има и из ког извора добија моћ?

Антирелигиозни центар моћи одувијек је настојао да загосподари свијетом. И то одузимајући слободу другима, намећући свој систем вриједности, стварајући покорног човјека и задовољавајући своје страсти…

Кроз вјековно искуство долазили су до формула и стратегија којима се то лакше остварује, и то користе данас, и сутра ће. Наводим само неке: Завади па владај; Циљ оправдава средство – као начин умиривања савјести; Једним метком више циљева, што је у данашње вријеме доведено до савршенства; Стратегија 90% лажи, 10% истине. Чак су употријебили Дарвинову теорију еволуције која намеће друштвени амбијент без Бога и анестезира душу како би човјек био потчињен у њиховом систему вриједности.

katanac-na-fabrike

Они друге државе доживљавају као своје фирме. Навешћу само један примјер из ближе прошлости. Прије 40-ак година помогли су па и обезбиједили да пуковник Гадафи дође на власт у Либији. Дали му значајну слободу у начину владања, само су га условили са неколико суштинских ствари, у вези експлоатације нафте, држању новца и злата само у одређеним банкама. Као способан човјек и државник покренуо је Либију у напредак, подигао свеукупни стандард либијског народа и захваљујући, прије свега, експлоатацији нафте стварао огромне резерве новца и злата. Мислио је да је постао моћан и да је то огромно богатство његово или либијског народа, свеједно. Они који су га поставили, још тада су знали, да је то богатство њихово и да ће га узети, у по њих, најбољем тренутку. Пуковник Гадафи, доживљавајући се моћним, креће и у геополитичке потезе, радећи и на уједињењу Арапа… Дошло је вријеме… када се једним метком остварује више циљева… не обазирући се на начин и посљедице (циљ оправдава средство) и завади па владај… Нико више не спомиње злато и новац у укупном износу од преко 600 милијарди долара. Ко га је узео или отео? Својевремено су медији само на кратко споменули да је Гадафи, односно либијска држава имала у западним банкама око 120 милијарди долара. Либија је данас подијељена држава у којој се тешко живи. Доласком Арапског прољећа и убиством пуковника Гадафија организована је највећа пљачка либијског народа и остварени геополитички и геостратешки циљеви.

Укратко ћу изнијети могућу стратегију разбијања Кине која је осмишљена, можда и прије 30-ак година. Овом приликом нећу спомињати могућност увлачења Кине у ратове са другим државама, унутрашњим немирима на вјерским основама, као и озбиљним проблемима у вези Хонг Конга и Тајвана, већ само сукоб произведен на основу социјалних разлика у кинеском народу.

libija nekad i 2011
Либија

Центар свјетске моћи заједно са кинеском влашћу обезбјеђује мултинационалним корпорацијама да уђу у Кину. Тако су запослили огроман број јефтиних кинеских радника и производе разну врсту робе за значајан дио свјетског становништва. Због огромне количине произведене робе и јефтине радне снаге задовољавају потребе углавном ниже и средње класе свјетске популације, а споменути Центар и мултинационалне корпорације остварују огроман екстра профит. Профит остварује и Кина као држава и један мали проценат Кинеза, који постају изузетно богати за свјетске стандарде, при томе мијењајући свој начин живота и имајући свој паралелни систем утицаја. Тако је Центар моћи омогућио себи огроман профит и произвео велике социјалне разлике у кинеском друштву које ће касније искористити. Све изгледа добро, док сиромашни кинески радник ћути и ради. Очекујем да ће се ући у сљедећу фазу, када ће се искористити оно на чему су радили – стварање огромних социјалних разлика. Кроз један процес полако ће се пребацивати мултинационалне корпорације из Кине у друге државе, рецимо у Индију, али то за овај текст није битно. Оно што је важно јесте да ће кинески радници остати без посла. Тада ће и даље бити, са једне стране мали број изузетно богатих Кинеза са својим моћним структурама, а са друге стране огроман број сиромашних радника, али у ситуацији у којој не раде. То су најбоље околности да Центар моћи организује неко Кинеско прољеће. И уз споменуте могућности увлачења Кине у рат и кроз врло сложене ситуације, уз стравичне посљедице, изведу и највећу пљачку кинеског народа. Овдје нећу споменути ни могућност блокаде протока робе због дестабилизације и сукоба у одређеним регионима.

Одупријети се таквом неправедном Центру моћи, може се прво његовим раскринкавањем, истином и жељом за слободом и правдом. Нека моћна сила мора преузети историјску улогу и ставити се на чело оне стране коју чине државе и народи који желе слободан и праведан свијет. Та сила, у овим околностима, може бити Русија. Она има и жељу и могућност да народима и државама понуди алтернативу неправедном Центру свјетске моћи и његовој неправедној глобализацији.

За поједине читаоце настављам. Највећи наш противник зна, да праведан и добар свијет има најмоћнијег савезника, Бога, а Њему је све могуће.

И на крају сваки текст завршавам:

Побиједимо кризу радом, радујмо се и радимо.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

4 thoughts on “Свјетска политика обмане, преваре, насиља и пљачке

  1. Интересантан и углавном добар текст, и размишљање.
    Можда је ипак тај центар моћи преселио, сигуран сам да јесте,
    НА ДАЛЕКИ ИСТОК.
    Није много важно да ли је то Токио, Шангај, Хонг Конг, на истоку је.
    Центар је био у Паризу ( и више мјеста прије тога) па је преслио у Лондон, па 1896 у Бостон, 1936 у Њујорк, па недавно у Азију. Кина треба да буде у 21ом вијеку што је Америка у 20-ом или Енглеска у 19-ом. Индија ће да се озбиљно развија, и так цијели крај.
    Шта чека моћни запад, видјећемо ускоро.

  2. кад се, и у Бошку, човек избори за свој глас… 90+10, tehničkih

    …“Као да се ништа није променило од циничне дефиниције шта је вест, настале у Лондону још крајем 19. века, на врхунцу колонијализма: вест је један погинули Британац, троје Француза, седам Немаца, 12 Италијана, 50 Балканаца, 80 Турака, 150 Арапа, 450 Индуса…

    …Муслимани су, као и Јевреји и хришћани, народ књиге. Муслиманске жртве у Сирији, Ираку или Нигерији нису жртве другог реда…“

    http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Zivot-i-smrt-prvog-i-drugog-reda.sr.html

    RENATO CAROSONE – TU VUO’ FA’ L’AMERICANO
    https://www.youtube.com/watch?v=dnYX5yIJfdU

    1. …мали је свет

      подела улога је иста, други су континенти… и, Србин као спојно место

      +Вард Черчил, професор етничких студија на Универзитету Колорадо Боулдер, аутор студије „Да ли смо још увек Индијанци“

      http://www.geopolitika.rs/index.php/sr/intervju/860-2015-10-24-09-23-43

      +Би Вонгар, Сретен Божић

      https://www.youtube.com/watch?v=1rBXFIeIw88

  3. sreća pa ih je malo. bog nam je bitan da pronađemo unutrašnji mir. carstvo nebesko je jače od svih njihovih carstava. malo rada da se ima hrane i pića, zdravlja, sreće i što više druženja sa najmilijima. isključi tv uključi pamet. a oni se i pored para plaše svoje sjene. za njih je pakao već počeo na ovome svjetu a na onome da i ne govorimo

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *