ИН4С

ИН4С портал

Сведочење о терору над српским цивилима у селу Залазје

На суђењу бившим припадницима такозване Армије БиХ Изету Арифовићу, Суаду Смајловићу и Амиру Салиховићу за злочине против српског цивилног становништва, свједокиње Тужилаштва БиХ говориле су о убиству и нестанку браће и мужева у селу Залазје, на подручју општина Сребреница у јулу 1992. године.

На суђењу бившим припадницима такозване Армије БиХ Изету Арифовићу, Суаду Смајловићу и Амиру Салиховићу за злочине против српског цивилног становништва, свједокиње Тужилаштва БиХ говориле су о убиству и нестанку браће и мужева у селу Залазје, на подручју општина Сребреница у јулу 1992. године.

Свједок Драгица Лазаревић испричала је да су њена два брата Бранко и Петко Симић нестали 12. јула 1992. године у селу Залазје, а да је исти дан погинуо њен супруг Момир Лазаревић.

Она је посвједочила да је о судбини браће сазнала од преживјелих Миломира Лазаревића и Милана Јеремића, који су се, како каже, извукли из Залазја.

„То је било два дана након што су се извукли. Дошла сам у болницу у Братунац, а они су дошли из Залазја и рекли су ми да је Момир погинуо и да су га нашли на улици мртвог“, рекла је Лазаревићева.

Она је испричала да су јој Миломир Лазаревић и Милан Јеремић пренијели да је „дошао Насер плавим камионом“.

„Они су били у поткровљу и чули су глас. Петко је био рањен у врат и Насер је рекао: `Превијте Перу`. Њих шесторицу су покупили у камион и одвезли. Од тада им се губи сваки траг“, посвједочила је Лазаревићева.

Она је рекла да је касније, када је дошла у Сребреницу 1995. године, од пријатеља сазнала да су јој браћа убијена, додајући да су њихова тијела пронађена 2010. године, а сахрањени су двије године касније, преноси Бирн.

„Тијело мужа сам добила након три дана у размјени. Могла сам га препознати само по гардероби. Био је црн као екран. Нисам могла вјеровати да леш онако може изгледати послије три дана. Не само он, још 14 њих је било у размјени“, навела је Лазаревићева.

Раденка Тубић је посвједочила да је њен супруг Миладин Тубић нестао 12. јула 1992. године у Залазју.

Она је навела да је о околностима нестанка сазнала од Милана Јеремића и извјесног Вељка, који су јој пренијели да је њен муж одведен жив према Сребреници.

„Мужа нисам видјела од 12. јула 1992. године, нити сам било шта сазнала о њему. Надала сам се размјени. Обавијестили су ме 2010. да су нађене кости и сахрањен је 2012. године“, навела је Тубићева.

Током укарсног испитивања свједокиње су потврдиле да су њихова браћа и мужеви били војно ангажовани у Залазју.

Бивши припадници такозване Армије БиХ Изет Арифовић, Суад Смајловић и Амир Салиховић оптужени су за убиства цивила српске националности почињена у јуну и јулу 1992. на подручју Сребренице и Бартунца.

Наставак суђења биће накнадно заказан.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *