Насловна Поглед Све гласнији захтјеви против санкција Русији, упркос противљењу Вашингтона

Све гласнији захтјеви против санкција Русији, упркос противљењу Вашингтона

0
ПОДИЈЕЛИ

Све већи број европских званичника упозорава на високу економску цену којом ЕУ плаћа политичку одлуку о санкцијама Русији због анексије Крима, али сви су изгледи да ЕУ засад остаје лојална Американцима, који желе да наставе са кажњавањем Москве.

Дебате о односима ЕУ–Русија актуелизоване су одлуком председника Европске комисије Жан-Клод Јункера да прихвати позив Кремља и данас присуствује раду бизнис-форума у Санкт Петербургу. Јункер ће бити први лидер неке институције ЕУ који ће се састати са Владимиром Путином од јула 2014, када су заведене санкције.

Путин је од тада избегавао путовања у земље ЕУ, испољавајући на тај начин своје незадовољство, а током недавне посете Грчкој оштро је критиковао политику Запада оптужујући ЕУ и САД да гуше трговинску и енергетску сарадњу са Русијом.

Европска политика према Русији дефинисана је принципима које су шефови дипломатија формулисали у марту: свака измена режима санкција условљена је мировним споразумом око Украјине и пропраћена позивом на ефикаснију одбрану од различитих „руских претњи”. Под тешком сенком Украјине готово је извесно да ће ЕУ на самиту крајем месеца за још шест месеци продужити санкције које важе до 31. јула. Томе у прилог иде и резолуција коју је Европски парламент изгласао 12. маја, у којој се каже да притиске на Русију треба појачати, а санкције продужити због прогона кримских Татара на територији окупираног Крима.

Г-7 се на недавном састанку у Јапану такође сагласио да продужи санкције. Шеф пољске дипломатије саопштио је у Бриселу да је продужење „готово извесно”, што је у складу са мишљењем шефице дипломатије ЕУ Федерике Могерини, баш као и Британије, Француске, Шведске, Пољске и балтичких земаља.

Испоставља се, међутим, да ЕУ није хомогена како се на први поглед чини. У време када референдум у Британији привлачи највећу пажњу као најозбиљнији изазов европском јединству, и санкције Москви доприносе додатној корозији јединства.

Европски лидери много пута су рекли да санкције неће бити укинуте све док се у потпуности не реализује споразум из Минска из фебруара 2015. о прекиду непријатељстава у Украјини, али никада нису тврдили да „мени” санкција не може да буде промењен.

Највише се, наравно, прати позиција Немачке, чији су односи са Русијом на најнижој тачки од времена хладног рата. Канцеларка Ангела Меркел је у старту украјинске кризе била противник санкција, али је с временом попустила пред снажним притисцима с друге стране Атлантика, где су санкције омиљено оружје.

Чврстина према Русији је званична политика Берлина, али Немачка почиње обазриво и поступно да ради на ублажавању санкција, ризикујући незадовољство САД јер је Барак Обама недавно у Хановеру поново позвао ЕУ на подршку казненим мерама.

Немачки министар привреде Зигмар Габријел је у марту апеловао на ЕУ да покуша да створи услове како би се санкције Русији елиминисале до лета. Немачко-руска трговина смањила се за 12 милијарди евра, што је четвртина размене у периоду 2014–2015, због чега најјачој привреди ЕУ прети да због санкција изгуби чак 400.000 радних места.

Све већи број чланица ЕУ од прошле године почиње да схвата колика се цена плаћа. Европска комисија процењује да су санкције привредни раст ЕУ током 2015. смањиле за 0,3 одсто. Директне инвестиције ЕУ у Русију пале су са 69 милијарди долара 2013. на 23 милијарде годину дана касније.

Јункер је прошлог октобра узбуркао духове у Бриселу изјавом да „више не можемо овако” у конфронтацији са Русијом и да Европа не треба да следи „диктат” САД. Италија, Мађарска и Грчка су се у марту успротивиле „аутоматском” продужавању санкција. Придружују им се Шпанија, Португалија, Бугарска, Словачка, Кипар. Аустријски председник Хајнц Фишер тврди да санкције „не могу да буду дугорочно решење” и да само наносе штету обема странама.

Доњи дом француског парламента је, противно упутствима социјалистичке владе, крајем априла изгласао необавезујућу одлуку о укидању санкција, а већина француских сенатора је овог месеца подржала резолуцију којом се од владе тражи да „поступно и контролисано” одустане од режима санкција јер су руске контрамере донеле штете француској пољопривреди.

Група народњака у Европском парламенту захтевала је да се укине забрана давања виза шефовима руских обавештајних служби јер то штети сарадњи у дијалогу у борби против тероризма.

Све гласнији захтеви да се нешто промени у политици санкција поклапају се и са закључком да се нису остварила предвиђања да ће казнене мере бацити Русију на колена и Путина присилити да попусти.

Русија, нема сумње, плаћа високу цену, али руски министар за економски развој саопштио је ових дана да ће се Русија, упркос паду цене нафте на светском тржишту, до краја 2016. вратити привредном расту, пре свега захваљујући домаћем финансирању и приватизацијама фирми какве су „Росњефт” или „Алроса”, који је гигант производње дијаманата. Русија се, тврде експерти, сасвим прилагодила режиму санкција, на који је узвратила контрасанкцијама ЕУ.

У амбијенту у коме данас тек сваки трећи Европљанин „тензију са Русијом” види као непосредну опасност, а дипломатска активност између Брисела и Москве се интензивира, полако се стварају услови за укидање санкција које наносе штету обема странама.

ПОДИЈЕЛИ

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here