Швајцарци на референдуму одлучују о минималном приходу за свакога од 2.500 франака

Швајцарци ће данас на референдуму одлучити да ли желе да сви грађани месечно добијају стални „безусловни основни приход“ који су економисти проценили на по 2.500 франака (2.254 евра), сваког месеца – и деца и стари, и сви остали, радили или не.

Стручњаци су оценили да је тај износ довољан да грађанин „састави крај с крајем у богатој Швајцарској“ где је обавезно приватно здравствено осигурање и где су животни трошкови „небу под облаке“.

Критичари упозоравају да би таква политика довела до „експлозије“ државног буџета.

Сама швајцарска влада предлаже бирачима да одбаце тај предлог на референдуму, док анкете говоре да ће се ионако гласати против у Швајцарској, познатој по слободној тржишној политици, високој технологији и капиталистичком финансијском сектору.

Заговорници инсистирају да је дошло време за увођуење основног месечног прихода јер беспоштедне промене у привреди, као што је рад робота уместо фабричких радника, чине радна места све несигурнијим. Они кажу и да желе да исход референдума буде подстицај у том правцу, а не тек пука победа једне идеје.

Анкете указују да ту идеју подржава свега једна четвртина Швајцараца.

Референдум се организује на основу 100.000 потписа прикупљених за предлог о одржавању гласања.

У недељу се на фередуму гласа и о још неколико питања, међу којима су више новца за јавне услуге и поједностављење поступка за одобравање азила.

Општи основни месечни приход за све може изгледати као „набилдована“ социјална помоћ, али њени заступници кажу да им је циљ да тиме сасвим замене социјалну помоћ. Заступници те идеје и у Швајцарској, и другде у Европи кажу да су постојећи системи социјалне помоћи преоптерећени бирократијом у тој мери да одвраћају многе потенцијалне кориснике и од пријављиања за њу.

Новина безусловног основног прихода је што би га свако добијао аутоматски.

По предложеном моделу, свако дете би добијало једну четвртину износа за одрасле – 625 франака месечно, што је више од садашњег државног дечијег додатка.

Могући начини прикупљања новца за тај приход биле би таксе на плате изнад минималних, уштеда од социјалне помоћи, порез и смањење државног буџета.

Та швајцарска идеја је међу најнапреднијима у Европи. Холандски град Утрехт намерава да изведе двогодишњи експеримент са сличним планом давања новца становницима који већ примају социјалну помоћ.

Ралф Кундих, председник швајцарског огранка организације „Басиц Инцоме Еартх Нетwорк“, каже да се неким економистима та идеја свиђа јер би подстакла потрошњу и тиме подржала привреду.

„Наши родитељи, наше бабе и деде, и сви пре њих, радили су тешко да бисмо ми могли да производимо више, а радимо мање, уз помоћ машина“, рекао је Кундих. „Они нису предвидели само то да ће богатство користити само његовим власницима, као средство производње“.

Кундих је рекао да студије и пилот-пројекти показују да људи неће само седети код куће, не радећи ништа.

„Основни приход је пре свега подстицај за запошљавање и привредну активност“, рекао је он и додао да ће то подстаћи предузетништво пошто ће људи мање страховати од губитка посла и радије ће преузимати ризике.

Али, удружење већином малих фирми на југозападу Швајцарске, УВАМ, једно је од многих која позивају гласаче да одбаце тај предлог, те на свом сајту на интернету поручује „Нема хлеба без рада“. УВАМ је прогласило предлог о основном приходу као „апсолутну опасност јер представља савршену негацију врлине рада“, те би се укоренила „класа зависника“ по цени од 208 милијарди франака годишње.

„Без богатства нема прерасподеле, јер новац не пада с неба“, написала је та група.

Кундих ипак каже да су многе реформе најпре дочекане негативно.

„Сав друштвени напредак, као што је пензионо осигурање или чак и право гласа за жене, најпре су сматрани катастрофалним за привреду“, рекао је он о ранијим реформама у Швајцарској. „Свако ко се одупире друштвеном напретку каже да за то нема пара, али то је само празна прича“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: