“Суицид“ Здравка Чолића
1 min read
Близу пет деценија каријере без мрље, никада ниједан скандал везан за име Здравка Чолића, милиони продатих плоча, милиони продатих карата на концертима, највећа естрадна звијезда бивше Југославије, једнако омиљена у свим републикама.
А онда, у 66. години живота са испуњеним условима за одлазак у старосну пензију, Здравко Чолић одлучио је да изврши суицид над својом непоновљивом каријером. „Хвала градоначелнику и граду што су позвали моју екипу и желим много успјеха на наредним изборима, то морам рећи јер смо пријатељи и да идемо неким сигурним кораком, како кажу, ја сам увијек био за сигурне кораке“ – изговорио је Чола Национале за потребе локалне мафијашке организације. Допунско самопонижење Здравка Чолића представља чињеница да његов маркетинг ДПС-у, није платила та партија већ општина Цетиње. У свему виђеном, једини сигуран корак изгледа представљаће трансакција новца грађана Цетиња на Чолићев рачун.
Не може Чолићево морално посрнуће оправдати ни чињеница што преко 20 година није имао хит, што му се ЦД-ови са новим пјесмама последњих 10 година дијеле бесплатно уз при-пејд пакете и прашак за веш. Чолићев поступак представља морални пад толиких размјера, да га је непотребно чак и осудити. Презир је, у овом случају, прикладнији од осуде.
И даље у невјерици да је наш Чола себи дозволио да постане ДПС дворска луда, искрено му савјетујемо да по повратку у Београд хитно оде на превентивни љекарски преглед. Ако је Алцхајмер, нека му је просто.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Jadranka Jovanović i Kiki Lesendrić su svojevremeno snimili Himnu DPS-u.Pa šta da radimo?Neka zovu i Balaševića i sve ostale koji se uklapaju u tu garnituru…Ono što brine je to da su mnogi pjevali crnogorskom gospodaru,a neki od njih i danas pjevaju gospodaru a upšte nisu profesionalni pjevači nego se nalaze u redovima opozicije kao lideri ili kao obični članovi…Dvostruka igra iako prljava,najisplativija je u smislu novca.U moralnom?To će vrijeme pokazati.U svakom slučaju neka su zdravo svi i vlast i opozicija to je demokratija na crnogorski način…
KOJI SU PEVAČI RADILI ZA UDBU I SDB ?
Operacija Miljacka
Živan Velisavljević je bio visoki službenik DB Jugoslavije zadužen po nalogu Staneta Dolanca za rad sa muzičkim zvijezdama iz Sarajeva i Bosne: Saznajte kakav je regrut bio Goran Bregović, kako je “pao” Zdravko Čolić, da je DB financirala pravljenje pjesme “Lipe cvatu”, kako je Alen Islamović radio za MI6 a Jasenko Houra za hrvatsku republičku obavještajnu službu. Tekst anonimnog čitaoca srbijanskog websitea urbanasrbija.com ovih dana uzdrmao je cijelu regiju;
Službe državne bezbednosti su spremne da progovore o akcijama u kojima su učestvovali za vreme Titovog i Miloševićevog režima. Jednu od najspecifičnijih priča ima nekadašnji pomoćnik načelnika Resora državne bezbednosti Živan Velisavljević koji je penzionisan početkom 1990. godine ukazom tadašnjeg predsednika SFRJ.
Velisavljević danas živi u svojoj porodičnoj kući u rodnim Lojanicama, u blizini Šapca. Njegova kuća je daleko od onoga kako bi javnost zamišljala domove penzionisanih špijuna. Ovde nema visokih zidova, gvozdenih vrata koja se otvaraju daljinskim upravljačem i dobermana čuvara. Pa ipak, iako je Velisavljevićeva kuća kao jedna od mnogih u ovom kraju, u njoj postoji nešto po čemu se razlikuje.
Na brižljivo uređenom tavanu, Velisavljević ima kolekciju od nekoliko hiljada LP ploča isključivo zabavne i rok muzike nastale u SFRJ. Na pitanje da li je diskofil, Velisavljević kaže da mu te ploče nisu za razonodu već da su mu sredstvo za rad. Štaviše, Velisavljević nam otkriva da nijednu od ovih ploča nominalno ne može da otuđi jer mu ih je Resor državne bezbednosti dao na revers.
Velisavljevićev angažman u službi počeo je 1968. godine. Studentske demonstracije su ozbiljno uzdrmale Tita. Iako je uspeo da ih umiri, Tito je primećivao da se stalno pojavljuju nova žarišta. U tom trenutku Tito je tek bio priveo kraju krizu oko Brionskog plenuma a odmah se pojavila studentska kriza i invazija na Češku i bilo je potrebno pacifikovati barem jedan od frontova. U tom cilju Tito je na tajnom sastanku diskutovao o tome koji se front može prvo rešiti. Veljko Vlahović je predlagao da SFRJ nabavi atomsku bombu koja bi joj bila garant suvereniteta, Edvard Kardelj je pominjao približavanje NATO paktu a Stane Dolanc je izašao sa najbizarnijim predlogom. Dolanc je naime objasnio kako je CIA koristeći muziku bendova snažno oslonjenih na hedonizam i upotrebu opojnih droga uspela da otupi borbenu oštricu studentskih protesta u Americi i da brojne progresivne mlade ljude pretvori u bezopasne klovnove bez jasne revolucionarne ideje.
Dolanc je smatrao da se tako nešto može uraditi i sa našom omladinom. Veljko Vlahović je smatrao da su naši mladi ljudi zdraviji i zreliji od američkih, ali Tito je bivao sve više zabavljen Dolančevim predlogom. Na kraju je Dolancu dato zeleno svetlo a operacija je dobila kodno ime “Miljacka” po reci u Sarajevu pošto je Tito smatrao da je rat dobijen u Bosni i da sve nove bitke treba počinjati odande. Miljacka je izgledala kao najurbaniji toponim u toj republici.
Dolanc je u saradnji sa svojim najbližim poverenicima Srdanom Andrejevićem i Obradom Đorđevićem izabrao mladog Živana Velisavljevića da vodi Miljacku. I Velisavljević je vodio ovu operaciju pune 22 godine.
“Prvi regrut prirodno bio mi je Goran Bregović. Sa njim nije bilo problema, on je voleo i ideju jugoslovenstva i seks i drogu, tako da smo se lako dogovorili”, svedoči Velisavljević. “Sa Bregovićem sam čak primenjivao i jedan sistem koji je Služba koristila sa kriminalcima-omogućavala im je da kradu u inostranstvu a da dobijaju sklonište u Jugoslaviji u zamenu za obavljanje ponekog posla za nas. Tako sam i ja omogućavao Bregoviću da krade strane pesme, da ih objavljuje ovde kao svoje, a da u njima propagira ono što je nama bilo potrebno.”
Zdravko Čolić već nije bio tako jednostavan za regrutaciju.
Samit u Skenderiji
“Zdravko Čolić je bio izuzetno talentovan izvođač i njega nismo mogli da regrutujemo tek tako. On nije imao ništa protiv nas ali nije želeo da ikome išta duguje” Ipak, kada je uhapšen u Ohridu zbog razmenjivanja deviza, Velisavljević je u tome video svoju priliku. “Obišao sam ga u zatvoru u Ohridu i dogovorili smo se za petnaest minuta.”
U Velisavljevićevom odeljenju u resoru državne bezbednosti nastupila je histerija kada su saznali da je Čola regrutovan. A onda se pojavila panika kada su shvatili da su mu potrebne velike hit pesme. Deo Službe je sumnjao u Kornelija Kovača, i odlučeno je da cela jugoslovenska pop scena stane iza Čolića.
“Napravili smo tajni sastanak jedne noći u Skenderiji. Šest mlaznih aviona RV i PVO je dovezao sve ključne pop kompozitore kod nas. Bili su tu Arsen Dedić, Đorđe Novković, Kornelije Kovač,Bojan Adamič, Žika i Radovan iz Zane, Momčilo Bajagić, mali Zlaja Arslanagić iz Crvene Jabuke, Iztok Turk, Jasenko Houra, Jura Stublić, Vladimir Divljan, Zoran Lesendrič i mnogi drugi.”
“Smestili smo ih u Skenderiju. Sedeli su potpuno nepripremljeni šta ih čeka. Onda sam ja izašao za govornicu, osetio sam se kao Tito, i rekao im da je svako dužan da pripremi po jednu pesmu za Čolin povratnički album.”, Velisavljević ni danas ne može da sakrije ushićenje.
Ekipa kompozitora je potom vraćena avionima u svoje gradove i započet je rad na pesmama. Međutim, u Službi je zavladala nervoza pošto se toliki broj ljudi nije mogao bezbednosno kontrolisati, tako da su se na kraju opredelili da ipak Bregović uradi ceo album kako pesme ne bi iscurele u javnost.
“Čolićev povratnički album je u jednom trenutku delovao kao da će biti največi album u istoriji pop muzike. Činilo se da će ovo biti za Čolića ono što je “Smile” bio za Beach Boyse, a mi to nismo smeli da dozvolimo, Čola je bio potreban Jugoslaviji u tom trenutku, i na kraju je sve rešio Brega.”
Ratne trake
Služba državne bezbednosti je bila zadužena i za pripremanje konceptualnih albuma koji su imali funkciju da se zavrte u eteru u slučaju rata, pa čak i nuklearne apokalipse. “To su tzv. Albumi sudnjeg dana, tako smo ih zvali u službi, na njima su snimljene poslednje pesme na svetu, pesme uz koje je ovaj narod trebalo da preživi nuklearnu zimu.”
Na pesmama je radio sam krem jugoslovenske scene, u saradnji sa timom psihologa. “Ima nekih ljubavnih pesama koje smo testirali na životinjama. I zaista kada bi im pesma bila puštena, one su ih navodile na parenje kroz lučenje određenih hormona. Takve pesme u principu su pravljene za slučaj da u bunkerima posle nuklearnog rata moraju da se ljudi stimulišu na produžavanje rase.”
“Pustiti takvu pesmu u etar u regularnim okolnostima je krivično delo. Ti snimci se nalaze u sefu Načelnika SDB dan-danas.” Velisavljević nerado govori o ovim pesmama. Ipak, posle velikog navaljivanja rekao je da je neke od njih pisao Kiki Lesendrić a da ih pevaju Zana Nimani,Anja Rupel i Marina Perazić. Kada smo ga upitali, liče li te pesme na njihove ranije radove, Velisavljević se osmehnuo i lakonski odgovorio, “Denis i Denis su za ovo vrtić…”
Dvostruki agenti
Velisavljević kaže da se u svojoj praksi samo jednom sreo sa dvostrukim agentom. To je bio slučaj Iztoka Turka, vođe i glavnog autora grupe Videosex. “Iztok je radio za nas. Negde u vreme albuma “Lacrimae Christi” kontaktirala ga je nemačka služba BND. On je želeo da prekine kontakte sa njima ali mi smo insistirali na tome da ih on nastavi.” Kako se približavao raspad Jugoslavije, Velisavljević tvrdi da se i Turkova lojalnost pomerala ka Nemcima. “Nisam siguran da je Turk izdao Jugoslaviju, mislim da joj je bio lojalan do samog kraja, ali kako je vreme odmicalo sve manje i manje. O tome govore njegovi neuspeli pokušaji da sa Videosexom snimi pesme na engleskom”
Snimanje pesama na engleskom je po Velisavljeviću bilo smišljena provokacija u samim centrima nemačke obaveštajne službe kako bi se kolonijalizovala jugoslovenska muzička scena. “Oni su želeli da marginalizuju naše bendove time što su ih nagovarali da snimaju na engleskom čime su ih odvojili od domaće publike, a nisu dobijali pravu šansu na inostranoj sceni. Na svu sreću, to im je uspevalo kod alternativnih bendova. Mi smo Bregu, Čorbu i Azru držali pod gvozdenim stiskom.”
“Album Divljih jagoda na engleskom bio je klasična zavera MI6. Njih je kao svoje agente u tom periodu držao ozloglašeni Entoni Monkton. On je počeo svoju karijeru kao rokenrol operativac za SFRJ da bi na kraju završio službujući u Beogradu.” Na svu sreću. DB je imao svog aduta u grupi. “Alen Islamović je bio naš čovek i razarao je englesku karijeru Divljih jagoda iznutra. On je bio zdrav element u toj grupi, i zato smo ga i nagradili mestom pevača u Bijelom dugmetu.”
Velisavljević sebe i danas smatra Jugoslovenom. On veruje da su same republičke službe državne bezbednosti radile protiv zajedničke države, čak i u domenu rokenrola. “Jasenko Houra je bio čovek hrvatske republičke Službe. Nekoliko puta sam im slao dopise da nam ga stave na raspologanje u saveznoj službi jer je talentovan muzičar, a oni su odbijali i smišljali neke formalnosti. Odgovorno tvrdim da je njegova pesma “Mojoj majci (zadnja ruža Hrvatska)” maslo zagrebačkog odeljenja.”
“Nema nevinih”, nastavlja Velisavljević, “kada smo primetili da se bog i crkva često pominju u pesmama Pilota, priveli smo Lesendrić Zorana da vidimo o čemu se radi. Tokom noći javio nam se šef beogradskog odeljenja i rekao nam da je on njihov. Mi smo morali da ga pustimo. Ja sam tada shvatio da svaka republička služba ima svoj bend.”
Ibarska magistrala
“Rata ne bi bilo bez propagande i bendova poput Prljavog kazališta”, naglašava Velisavljević. On smatra da je naivno očekivati da je borba između tajnih službi bila išta pitomija na polju rok scene nego na drugim poljima. “Scenario Ibarske magistrale je prvi put primenjen na Krcunu, a drugi put na Draženu Ričlu.” Velisavlljević odgovorno tvrdi da u saobraćajnoj nesreći člana Crvene Jabuke nisu čista posla. “Zlaja je ubrzo napustio bend, on je bio anđeo, jedan od mojih najdražih operativaca, pravi Jugosloven”, kaže Velisavljević. “Mislim da će biti zanimljivo ako Žera ikada progovori, on zna celu priču.”
Sadašnja scena
Velisavljević ne prati sadašnju scenu od kada se penzionisao. Ipak ono što vidi po televiziji i Internetu mu ne uliva poverenje. “Dosta talentovanih ljudi je otišlo u narodnjake, a na rok sceni dosta bendova peva na engleskom, a to ništa ne valja. Scena je bila mnogo bolja dok je DB kontrolisao jer mi smo i kreativno pomagali kad je nailazila kriza.” Velisavljević se ponosi podatkom da je DB za pesmu “Lipe cvatu” angažovao čak tri profesora Muzičke akademije i jednog profesora knjževnosti da pomognu Bregoviću da je osmisli. “Danas više nema takve ambicije, nažalost. Plašim se da DB više ne kontroliše ni one bendove koje je sam osnovao.”
/ Izvor : Urbana Srbija /
Све за џеп, је гесло свих пјевача и пјеваљки. Питање је колико је Чолић наплатио „пријатељу“ рекламирање цетињске власти, односно ДПС-а и оклен грдоначелнику Цетиња паре да то плати ?
Из Будве са пјену од мора ?
Tako je Đika , da je Čola reko koju dobru za DF , isti ovi bi ga u nebo dizali , to je legenda , zalutao malo i politiku i to je to .
smece od covjeka,
Prestrogo mu sudite.
Slucajno znam covjeka licno.
Dobar je, mjere nema…A i sami znate, sta se kaze za dobra covjeka.
E, to je on!
Ako mi mozete vjerovati na rijec.
ПРОСЛАВА РЕФЕРЕНДУМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У БЕОГРАДУ ,Дрина није граница
https://www.youtube.com/watch?v=Fg0-KghZVcY
Ne dirajte mi Zdravka , to je legenda , a eto izlećelo mu to za drpes ali mu ne zamjeram !
Nije meni problem dukljanska olos, mnogo veci problem je nasa srpska fukara!
otkud je odjednom, pored nesređenog biračkog spiska npr, važno što preporučuje zdravko čolić? kojim se to političkim stavom do sada istakao?
baš se dobro nađoše. krpa i zakrpa.
Побогу, људи, па човјек је музикант! Он дипле свира, не предаје етику!
Кога нормалног интересује кога подржавају музиканти, глумци и други естрадни ликови!
Ако је добар пјевач не мора бити и добар или моралан човјек.
Стога – баш ме брига кога подржава Здравко Чолић или неки други ефемерни лик!
Није г. Чолић учинио никакаву погрешку него је исказао свој дубински став и осјећај. И није он једини који је живећи у Београду овдје доливао уље на горионик нових револуционарних шпицева. Он у том погледу показује и одређену досљедност. Друже Тито ми ти се кунемо.
Постоји један велики проблем и не говорим то у одбрану г. Чолића. Уколико је изјавио, нема ту шта да се брани. Да ствар буде много гора, г. Чолић је Невесињац? Из краја који јесте најјачи грмен овога народа.
Срби из Црне Горе никада нису добили нити два минута у захвалном темину на озбиљним медијима у Републици Србији да искажу пуну истину о Црној Гори. Политички представници Црне Горе у низу државних саставница никада нису рекли нити слово о Црној Гори. Стварној Црној Гори, не епској о којој је писала и говорила Милетићева омладина. Проблем је у томе што су и данас на снази и дјелују ставови и погледи које су о томе парчету континенталног Балкана током 19. вијека рекли они који га нису познавали. У предреферендумском периоду учинио сам и ја (са крајње скромним домашајима) и други у Боки и Црној Гори, напор да потакнемо националне субјекте који су практички дјеловали ка очувању државе, да се у престоном Београду каже пуна истина о Црној Гори. И без обзира на величину и снагу организација које смо потицали, нисмо успијевали. Памтим сваки службени разговор са званичним представницима Републике Србије у Херцег Новом. Тотална незаинтересованост. Боље да састанака није ни било. Чак смо доживљавали да нам на састанке доводе освједочене црногорске сепаратисте. Да се и њима обраћамо. Државу заправо нико није бранио уколико нису патриотском пјесмицом Карићки?
Да је 30% житеља Црне Горе било против те државе, она није имала шансу за одржање. То је јасно. На страну крађа. Овдје је проблем у недостатку стратегије да се позна принцип екстериторијалности. Да се познају темељне вриједности. Да се позна несумњиво српско. Да сваки српски житељ Црне Горе разумије шта је то Врањина и Превлака и Морача. Да зна о непрекидности помена свог народног имена од прве четвртине 9. вијека. Од странаца. О величини жртве својих очева који су у свеопштем процесу сиромашења гледали величину свога народа од прије 1463. године и ударали маљевима у стијење одваљујући угловњаке за своју народну Цркву. Црна Гора не да није заостајала, него је каткад и предњачила. У жељи да, као и остали дјелови српског народа, припада пређашњој неомеђеној земљи која је имала своје државно име. И коју су њезини очеви памтили и разгорјевали и када је очинска рука малаксала, немоћна да прехрани.
Памтим све разговоре са званичним представницима Републике Србије. И све их мећем у један кош, изузев двоје представника Србије у мандату г. Бориса Тадића. Нећу именовати, али Новљани одлично знају колико су урадили за свој народ у Црној Гори. У првим годинама по растуру државе.
Велики проблем овог народа је непознавање природе анархистичке оштрице Црне Горе која је пројављена револуцијом 1941-45 и данас. Она, код тога непознавања, може чак у будућности захватити и у људске и територијалне ресурсе у своме сусједству. Знам да ово што говорим сада изгледа невјероватно.
Необично је важно писати истину. Не може се укупна историја Црне Горе писати само на становиштима српском или црногорском. Ваља, и када је пишу српски познаваоци, писати и чињенице о тамној страни црногорске историје. И на данашњи дан ја сам убјеђен да опозициона маса у Црној Гори, или ако хоћете, грађанска опозициона мисао, треба да се бави, не политичком пропагандом, него најприје, науком. Треба развидјети околности које су генерисале тако снажан револуционарни процес који је по својем карактеру масован и конвертитски. Он је, у лику руководства своје политичке структуре, ултра десни. Шовинистички. И није необично да странац не зна какав је. Њега то и не занима. Необично је да личности које су имале извршну снагу и прилику, из чисто стратешких разлога, нису одлучиле да свом народу кажу шта је шта у Црној Гори. Ја их оптужујем, јер су знали исход референдумског процеса. Били су дужни да се досјете да су легалисти и заклети 1946. године, гледајући на социјално дно на власти, убјеђено говорили: „Ово не може ни пола године“. А трајало је седамдесет и не види му се крај.
Наше године појеле су југословенске државне финансијско-политичке олигархије које су се, ја вјерујем и рефлексно, препознавале. Никоме, уз њих, овдје није било мјеста и нико други није могао добити прилику. То вам је тако и дан-данас. То је строго контролисана ствар. Ја вам тврдим да у овом часу у ладицама канцеларија београдских министарстава и секретаријата леже спискови субјеката (укључујући НВО сектор) у Црној Гори и Републици Српској са којима се може сарађивати и које могу откинути од буџета. Они су овдје искључиво добијали ријеч.
Друга половина 20. вијека донијела је српском народу најкомплетније затирање политичког противника у новијој историји Европе. Он није имао прилику да се политички и биолошки обнови.
Хајде да вам нешто покажем. Узмимо да ја сада наслиједим ујну или тетку на значајној непокретности у, на пр., Цетињу. И сходно професионалном усмјерењу или каквој другој склоности, тако ситуиран, добијем у томе граду и посао. И чим се наслоним, почнем по Цетињу одређивати шта ће ко и како радити. Рецимо, почнем на цетињској радио станици уређивати програмску политику и укидати емисије и рубрике Цетињанима. Тако је мени лично усељеник из Босне и Херцеговине (Црногорац источнохерцеговачког поријекла) 1992. године укунуо рубрику на херцегновском радију. А знате ли шта сам уређивао? Потпуно аполитичку ствар, емисију „Ако крећете на Орјен“, посвећену природним вриједностима масива Орјена. И то бесплатно.
Дакако, ја тако нешто не бих ни покушао. Ево зашто. И када бих био снажан, гледао бих на пристојност. Тако нешто није пристојно.
Уколико је г. Чолић дао ову високо потентну политичку изјаву, он се исказао као непристојан. Али сада је то кул. Све може. Сада се заноси по црногорски и ко је говорио другачије. Сада слушамо говоре који ни проф. Петровић, дијалектолог свијетског гласа, не би могао класификовати. Овдје у Боки се раскопавају гробови. А није пристојно у земљи у коју сте ушли као досељеник раскопавати гробове. У њу сте ушли да би нашли бољи живот? Ствар је елементарне пристојности обазирање и поштивање правила земље у којој тражите бољи живот. Реците ми разлику између рушења на Истоку, у Сирији, данас и рушења Боке данас и револуционарне 1945., мацама, которских лапида? Или спаљивања комплетне архиве и библиотеке манастира Морача. Па овдје је тај који је палио дугачким жарачем још на власти. Дајте, реците ми разлику између Њега и ИД? Дајте ми разлику између Њега који је порушио гробаљску капелу митрополита којега у Црној Гори граде искључиво пјесником да не би био епископ, а у његовој Пјесми је само Литургија, и ИД?
У томе је проблем са градским вратима у Херцег Новом. Са конзеквентним одбијањем градских власти да врате спомен плочу ослободиоцима 1918. године. Ипак, држе плочу херцеговачкој бригади. Ништа у томе граду није дослиједно. Тај је град баштинио само једну једину револуционарну брозовску политику коју баштини и данас. Њезини су инструменти данас снажнији него 1955. године. То је разлог што млади нараштаји руководилаца у граду Новом нису оно за што се представљају. Да, кажу, ми нећемо да се окрећемо унатраг. Али, јако добро пазе да не искораче у простор који је демаркирао вођа.
Наше године појеле су југословенске државне финансијско-политичке олигархије. Темељни проблем српског народа у његовој најновијој историји је сљедећи. Тај народ је остварио свој 5. октобар. Народ је у нове руке предао власт у Србији. Та власт једноставно није учинила да томе народу осване сљедеће јутро 6. октобра. Да развласти југословенске државне финансијско-политичке олигархије. Да их стави ван закона. И овдје у Црној Гори данас могу рећи исто. Немојте се ни упињати да узмете власт, ако нећете укинути Службу. Испразнити ладице и бацити на сметлиште историје.
Веома добро, г. Комар.
Дивно излагање господине Комар!!Онако како ви и знате; темељно и истинито.Набројали сте стварне узроке пропасти Српског народа у 20 вијеку.Што се тиче Чолића он је нажалост наш Херцеговац.Отац му је из села Влаховића код Љубиња а мајка Стана из Требиња.Отац је био полицајац у Сарајеву.Истина је пјевао је о титу,партији и сличне глупости.Крстио се под старе дане и од Југословена постао Србин.У политику се очито не разумије али непогрешиво као и сви ,,естрадни умјетници,, зна ко добро плаћа. Проблем код нас Срба је што су нам тзв политичке елите поткупљиве па није ни чудо што музиканти за шаку долара
губе образ.
Као нијесте знали да је Чола гњида до овога момента?!?!?!?! Још док је робијао због шверца кокаина који су му нашли сакривен у гитари на једном граничном прелазу, њега су карали у буљу и од тада је киван на све и свакога. Жели да се што више поистовети са зликовцима. Тако и овога пута подржава зликовца Мила Ђуканђерија. Пих, то је смрда, а не умјетник.
Хвала градоначелнику и граду што су позвали моју екипу и желим много успјеха на наредним изборима, то морам рећи јер смо пријатељи и да идемо неким сигурним кораком, како кажу, ја сам увијек био за сигурне кораке“
sada pokojni Dr Sveto nije medju zivima a bio je dobar doktor i dobar covjek,kao mlad bio je i infobiroac,mnoge stvari je zbog toga morao duplo platiti,ali to je cijena bila njegova i mnogih drugih .ova desavanja koja su se desila u BiH je predvidio jos sedamdeseti ,a mi se cudili i nijesmo mu vjerovali,tako doje neka prica a on urolog doktorirao,ali titulu primarijusa dobio pred penziju a o profesoraskom mjestu mogao je i samo sanjati,bio je nacelnik urologije i znao je ko je ovaoga gore morao krpiti i kada je to bilo .neko mu poderao cmar,sta ce jadan nije on kriv sto je peder.eto to vi je Zdravko ,bjese to osamdesetih,ali to se zasigurno nije smjelo i moglo pricati jer UDBA je narucivala pjesme a Colic pjevao ,bez mrlje ,vjerovatno da jeste ,ali i podjekoja fleka se pokaze kad tad.
Dobro je da se neko sjetio i Balaševića, da se ne bi bavili samo Čolićem! On je makar to, koliko god jadno bilo, ovo uradio za pare, za razliku od Balaševića, koji je kao ekstremni „vojvođaner“ iz ideoloških razloga došao u Budvu i podržao gotovo nepostojeću CDU čije je jedino obilježje najodvratniji šovinizam i bolesna mržnja, što ne treba da čudi ako se zna ko je „lider“ ovog političkog „kombi-cirkusa“!
Uvijek sam znao da je to jedno smece napuderisano olos jedna.Svakom se uvlaci u dupe i blamira svoj narod isti balasevic.
Takvima ukop bez popa.
Црн образ не пере „Дуел“. Никад ниси довољно стар да не можеш да се обрукаш, а за бруку 66 година и није много!
Zadnja se broji!
nastup nije samo pjesma . to je i piča on se mnogo otkrio kad je za PETROVDAN imao koncert u Podgorici a zakasnio jer je išao na slavu a nije rekao čiju. znam da je tamo trčao kao kuče kad ga zovnu GODINE JESU VAŽNE