Судско вијеће Сузане Мугоше донијело двије смртне пресуде

Судско вијеће Сузане Мугоше у процесу за лажни државни удар донијело је двије смртне пресуде: Бранки Милић и Братиславу Дикићу, који су тешко болесни и којима је под хитно потребно лијечење.

Подсјетимо, судско вијеће судије Сузане Мугоша одбило да уважи одлуку Уставног суда Црне Горе према којој је притварање Бранке Милић апсолутно неуставно. Услови у којима Милић издржава притвор су од првог дана нехумани: она се налази у издвојеној ћелији, под неонским свјетлом 24 сата, пошто због болести (ангина пекторис) не смије да буде са пушачима.

„Од данас ћу штрајковати глађу, јер сам нон-стоп изложена шиканирању од стране овог суда. Нијесте уважили решење Уставног суда којим је утврђено да сам незаконито у притвору. Не дате мом адвокату да говори, често га кажњавате, што све ја морам да платим. У затворској јединици, тачније у једном шпајзу, живим у катастрофалним условима,“ рекла је Бранка Милић у обраћању судији Сузани Мугоши.

Режим у Србији, медији, па самим тим ни јавност није се потресла што се њихови држављани, ухапшени у афери „државни удар“, иако недужни, налазе у спушком затвору. Представници Амбасаде Србије не присуствују чак ни суђењу. Они су међутим, били веома ажурни када је на ове обесправљене грађане требало направити притисак како би признали кривицу за оно што нису учинили. Овоме се, знајући какве ће то последице донијети, храбро одупрла Бранка Милић.

Она је средином јула изјавила да је притисак да призна кривицу на њу је вршила и Драгана Вапа из Амбасаде Србије у Подгорици, али да ју је она резигнирано одбила, истичући да ни по цијену живота неће да лаже и учествује у прљавим радњама.

„Ја не желим мајку на инфузији у притвору већ на слободи онако како је то одлучило веће Уставног суда Црне Горе. И не очекујем да се држава Србија конфронтира са Црном Гором али очекујем да се залаже за закон и права својих грађана. Зашто би то узроковало било какав сукоб? Зашто се неко осећа угроженим ако се поштују основна љyдска права прописана и међународним конвенцијама и уставима различитих европских држава?,“ пита огорчено њена ћерка Јелена Милић.

Судиће се човјеку који је под галопирајућим карциномом

У лошем здравственом стању је и Братислав Дикић који се бори са канцером. Његови адвокати су више пута покушали да му обезбиједе болничко лијечење и хуманије услове живота али без успјеха.

Он је прошле сриједе (29. септембра) из суднице подгоричког Вишег суда послат на хитно лијечење у Клинички центар, али је накнадно завршио у ћелији Истражног затвора у Спужу.

„Прегледао га је доктор Зоран Мирковић са ВМА, који је наложио хитну операцију и очекујемо да Дикић буде оперисан већ током сљедеће недјеље. Међутим, нејасно је ко је и због чега Дикића, који је таквог здравственог стања и за кога је судија прихватила болничко лијечење – истичући да га тамо чека апартман, вратио у ћелију спушког затвора гдје нема основних услова, а нарочито не адекватних за лијечење,“ казао је тада његов адвокат Милан Петровић.

Дикићево здравствено стање значајно се погоршало након хапшења у октобру прошле године, јер, како је сам навео, није могао да поднесе неправду и притисак. Он због тешке болести има посебан режим исхране, која му не може бити дата у затвору. Дикић је дуже вријеме након хапшења у протест оптужбама Тужилаштва штрајковао глађу, због чега је свакодневно ишао код љекара, а средином новембра прошле године покушао је да изврши самоубиство.

„Видећемо докле ће то да иде. Ми овде имамо један хуманитарни проблем, а то је да је прикривање медицинске документације за Дикића коју смо презентовали суду првог дана, а из које се види да је код њега наступио рецидив болести. Судиће се човеку који је под галопирајућим карциномом,“ нагласио је његов адвокат Горан Петронијевић средином прошлог мјесеца.

Чак је и главни специјални тужилац Миливоје Катнић показао добру вољу и није се противио да се мјера притвора, уколико љекарски налази потврде лоше здравствено стање оптужене и утамничене Милић, промјени у блажу. За Мугошу и њено судско вијеће међутим, мишљење Устаног суда и мишљење главног специјалног тужиоца остаје без значаја – Милић и Дикић, упркос њиховом нарушеном здравственом стању остају у спушком затвору.

Према праву свако је невин док се не докаже кривица. У судници Сузане Мугоше оптужени за „државни удар“ доказују своју невиност. Ускраћујући им право на лијечење и слободу, судија Мугоша им је ускратила не само најосновнија људска права, већ и одредила казну прије пресуде, и то смртну.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: