Насловна Друштво Суђење британским војницима за убиство Срба 1999: Породице жртава немају новца за...

Суђење британским војницима за убиство Срба 1999: Породице жртава немају новца за трошкове суда

0
ПОДИЈЕЛИ

Енглеска држава „пристала је“ да јој се суди пред највишим тамошњим, Апелационим судом због трагичне судбине осам српских породица из Приштине чијих је девет најмилијих настрадало 1999. године, док су им британски војници гарантовали безбедност и живот. Апелациони суд је потврдио надлежност, али тамошњи „Легал ејд“, државни фонд из кога се обезбеђује новац за овако осетљиве процесе, неће да одвоји 15.000 фунти, односно око 16.500 евра, за трошкове суђења. Чини им се да ова тужба нема шансе.

  • Српска страна је упућена на другу институцију, „Крауд џастис“, да тамо обезбеди подршку јавности и евентуалне донације. Засад, резултат је катастрофалан. На веб страни www.crowdjustice.com тек петоро људи сматра да би у Лондону Срби могли да добију правду. Они су прикупили нешто више од 270 фунти – ово је рапорт из Лондона адвоката Јованке Савић, чија канцеларија заступа Србе са КиМ.

Случај породица побијених Срба 2016. разматрао је енглески Високи суд, такође у Лондону. Циничном пресудом опрали су руке од неупитне кривице њихових војника. Потврђено је да су Британци били надлежни да бране Србе у региону Приштине, али да немају одговорност за погром над њима и да су криве УН које су послале такву мисију. На тадашњем суђењу саслушани су генерал Мајк Џексон, командант енглеског Кфора, и прочитани су налази Клинта Вилијамсона, главног тужиоца Специјалног истражног тима Радне групе ЕУ за догађаје на КиМ. У њима се констатује да су злочине против човечности од јуна 1999. године (и пре) чинили припадници ОВК. Сведочио је и први судија Унмика који је на Косово дошао октобра 1999, Швеђанин Крис Карпхамар, који је навео да су припадници ОВК практично радили шта су хтели са Србима наочиглед војника Кфора. Читан је и извештај Дика Мартија.

– Разочарана сам и уплашена да је ово крај нашег хода кроз лавиринте „светске“ правде – говори Савићева. – Ја и сви моји баристери и помоћници радимо про боно на овом случају јер смо уверени да заступамо право и правду која мора бити универзална за све људе на планети. Испада да сада од ових мученика треба да прикупимо 15.000 фунти да бисмо енглеском правосуђу платили трошкове суђења уколико донесе пресуду у корист своје државе. Један мој клијент у Косовској Митровици, рецимо, живи од социјалне помоћи која износи 38 евра…

Говорећи о судбинама несрећника које заступа, Савићева каже да су то примери који најречитије одсликавају понашање међународних снага на КиМ. Испада да су они дошли на Космет како би Срби нестали са својих огњишта.

  • Први случај који сам прихватила 2012. био је предмет породице директора Термоелектране у Обилићу. Он је 3. јула 1999. добио наређење свог шефа да се из централне Србије, где је избегао, врати на КиМ да се обнови рад ТА – прича Јованка Савић. – Његову безбедност гарантовао је британски Кфор чији су војници, како се испоставило, побегли из стамбених блокова где су живели Срби после претњи ОВК. Човек је убијен одмах по доласку, 5. јула. Онако рањен, успео је енглеским војницима да каже ко је пуцао у њега и то је једини случај да су Енглези урадили крими-истрагу и утврдили ко су убице, али до њиховог хапшења није дошло.

Јованка Савић наводи да је 5. септембар последњи датум када Апелационом суду у Лондону треба да достави доказе да поседују 15.000 фунти како би се заказало суђење. Један од начина да се средства прикупе је помоћ државе Србије. Вељко Одаловић је 2016. сведочио у Лондону и донео је низ докумената из тог страшног времена. Други начин је да наши људи из дијаспоре који верују да правда постоји и за нас, изађу на сајт www.crowdjustice.com. Сат правде тамо откуцава.

Европски суд у Луксембургу ћути

Савићева подсећа да је Одбор Еулекса, тело задужено за праћење стања људских права на КиМ, од 2009. разматрао 235 пријављених случајева кршења права Срба на КиМ – право на живот, на безбедност живљења и право на истрагу после злочина. Закључили су да су у 234 случаја тужбе породица жртава оправдане, а да су Кфор, Унмик и Еулекс одговорни. Међутим, међународне мисије нису упутиле ни извињење српским жртвама, јер, како јој је то у писму од 9. децембра 2016. објаснила Александра Пападополу, шеф Мисије за људска права Еулекса, „то није политика Одбора“.

Због оваквог понашања европских званичника на Космету Савићева је упутила тужбу Европском суду правде у Луксембургу, који се још није изјаснио о надлежности.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here