Стручњаци: ИД пријети опстанку Ал Каиде

Исламска држава не само да је украла “свјетла позорнице” Ал Каиди коју је премашила по окрутности, већ и пријети њеном опстанку, оцјењују стручњаци.

Исламска држава, настала из фракција које су 2006. почеле борбу за власт на свјетској џихадистичкој сцени, јесте прва терористичка организација која је дошла у посјед великих дјелова територија Ирака и Сирије, преноси Јутарњи лист.

Ту организацију основао је у Ираку Абу Мусаб ел Заркави, а данас је води Абу Бакр ел Багдади.

Тобајас Фикин и Бенедикт Вилкинсон из Аустралског института за стратешку политику оцјењују да је Исламска држава истинска дилема за Ал Каиду, чији остарјели шефови губе битку на терену и да би ускоро могли да постану дио историје.

„Исламска држава непрестано пуни насловне стране и граби сав медијски простор пресудан за терористичке групе. Не само да Ал Каиди прјиети други план, већ јој пријети и потпуно гашење. Муњевит успон ИД егзистенцијална је пријетња Ал Каиди“, додају Фикин и Вилкинсон.

Исламска држава привлачи у подручје калифата хиљада бораца из цијелог свијета. То је „организација број један за све младе људе који теже да постану џихадисти“, па је у том смислу „Ал Каида побијеђена на сопственом терену и властитим оружјем“, кажу аустралијски стручњаци.

Приступити Ал Каиди коју је основао Саудијац Осама бин Ладен, било је тешко, скупо и опасно, а њена упоришта су у неприступачним предјелима Пакистана и Авганистана.

За приступ Исламској држави довољно је купити једносмјерну карту за Истанбул, затим аутобуску карту до Сирије и Ирака гдје је Исламска држава прогласила свој „калифат“. Тај пут, сваког мјесеца, пређу стотине добровољаца из цијелог свијета.

Крајња окрутност џихадиста медијски се пласира кроз видео-снимке на телевизији и на интернету, а одбојна је јавном мњењу. С друге стране је снажан магнет за потенцијалне џихадисте.

Ритуално одсјиецање главе има и други медијски учинак- застрашивање непријатеља који ће понекад радије да одаберу да бјеже него да се изложе опасности да постану жртве исламиста.

„У Тунису и Кувајту, као некад у Јемену или Арабији, ИД сије терор међу становништвом и жели да се покаже немилосрднијом од Ал Каиде“, објашњава професор на Институту за политичке студије у Паризу Џен Пијер Филију.

Од Нигерије до Пакистана, Ал Каиду напуштају борци и прелазе у редове исламиста. Тај процес почео је у јесен 2014, када су групе из Египта, Либије, Алжира, Јемена и из Саудијске Арабије, приступиле калифату и преузеле његове бруталне методе и комуникацијски кодекс.

У Египту се група Ансар Беит ел Макдес, прогласила групом „Синајске покрајине“ Исламске државе.

У Авганистану и Пакистану засад су ниже рангиране вође прешле у редове Исламске државе. У Нигерији је оданост Исламској држави прогласила злогласна група Боко Харам која је себе прозвала „афричком западном покрајином“ калифата.

„Шарму“ џихадиста нијесу одољели ни исламистички побуњеници из Русије, који су крајем јуна прогласили „Кавкаски емират“.

Несугласице су почеле прије готово десет година размјеном писама вође Ал Каиде и оснивача ИД Абу Мусаб ел Заркавија, којем су замјерали непотребне покоље над шиитима.

Те трзавице су прерасле у сукобе и данас у Сирији борци Фронте ел Нусре, која је савезница Ал Каиде, ратују против џихадиста. У Либији се два покрета боре за контролу над територијима.

Права је прекретница, упозоравају стручњаци за ту тематику, настала у јуну када је ИД објавила видео- снимак одсијецања главе дванаесторици чланова противничких побуњеничких група, међу којма је био и један члан ел Нусре која је на то одговорила смакнућем 18 наводних припадника ИД, такође пред камерама.

Тиме је почео пут без повратка, закључују стручњаци.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: