Што је више клевета и лажи, друг Паја нам је милији и дражи

Терор режимских медија, о представи кодног назива „државни удар“, наставља се из дана у дан. Што пропусте Дневне новине, дочекује „Минут, два“, што утече Пинку, дочекује ЦДМ, што пропусти портал Аналитика, то дочека Побједа и тако нам, сви заједно написаше 50 различитих верзија „државног удара“.

Као у некој аматерској циркуској представи, из минута у минут, мијењају тачке, односно, сценарије ове „крваве“ драме.

Мијењају режимски медији истрагу, мијењају улоге, склапају, па расклапају оружје, а сваком новом верзијом, потискују ону претходну причу, коју су сами режирали. У галиматијасу лажи и паралажи, заплели су се као пиле у кучину, тако да на крају приче, не би било изненађење, да објаве, као у духу мексичких серија.

Да је Синђа прогледао након слепила, узрокованог падом са коња, током битке на Косову и да су му се, кад је прогледао, указали Руси и ДФ, и да је он Пајин син, из брака који је Велимировић имао са мајком Ивана Косанчића, а да је Катнић уствари побратим са Миланом Топлицом. Е, таман, како што је ово истина (осим ако не потврдио Бог и талик јуначки), тако је истинита свака информација коју објаве режимски медији.

Тако Побједа иде данас корак унапријед и пласира нам нову верзију „државног удара“, засновану на неким својим теоријама, а која демантује саму себе и прије објављивања. Тако Побједа тврди да се Паја преиграо и да је уствари он телефон у Подгорици требао да да некон, неидентификованом Русу, а не Братиславу Дикићу.

Шта ће Паја, толико су му текста дали у тужилаштву да научи за кратко вријеме, да не би било чудо да је погријешио. Али, и таквом Паји треба вјеровати више него Пајама из режимских медија. А Паја у свом исказу лијепо објашњава да је телефон, по препоруци друга Синђе, требао да да баш Дикићу, а не некаквом Русу, који се привиђа само режимским медијима.

На једном састанку, тврди Мирко Паја Велимировић, Синђелић му је дао један телефон за за који је рекао да је посебан и да могу слободно да причају, јер се не може прислушкивати.

Тај телефон је Велимировић требао да преда неком Николи (прим аут. Никола је псеудоним који се користи за Дикића), кад дође поново у Црну Гору. Тражио је тада да му Синђелић покаже људе којима треба да преда оружје, али је он казао да се он с њима срео раније и да нијесу могли доћи да се виде са њим.

Према упуству које му је дао Синђелић, он није требао да чека људе који ће употријебити оружје, већ само да преда тај телефон Николи и да се врати у Србију. Велимировић је по договору дошао у Црну Гору са својим људима, који су отишли до манастира Острог, а он је остао у Подгорици да чека да му се јави Никола. Покушао је да га добије на број који му је дао Синђелић, али безуспјешно и о свему је обавјештавао Синђелића. Он му је казао да не брине и да ће му се Никола јавити, што се и десило, па су се нашли у 22:20 часова, код неког супермаркета.

„Чуо сам се са Синђелићем, прије него што сам пошао да се видим са Николом и он ми је тада рекао преко телефона да је план да се масовно крене да се Скупштина заузме и да се Мило јавно ухапси. Како је он то мислио да изведе, мени није познато“, рекао је Велимировић на саслушању код специјалног тужиоца 18. октобра.

Испричао је да се срео са Николом, који је био са неком женом и да је казао том човјеку: „Стрико ти је послао ракију“ и предао му телефон. Та жена, у моменту кад му је дао телефон, како је казао већ је била отишла у ауто.

„Разговарао сам са Николом и рекао му да имам и кључеве од куће у којој се налази оружје и испричао му да ми је Синђа рекао да све могу да му кажем. Кад сам му рекао за оружје, мало ме је чудно погледао, али је рекао, нешто у смислу да је Синђелић луд. Након тога ме је питао колико људи има, на шта сам му одговорио да су људи који су самном дошли на протест и да немају никакве везе са оружјем. Након овога ми смо његовим аутом пошли како бих му показао гдје је кућа са оружјем, а током вожње сам му рекао да не знам адресу куће, већ да је могу погодити ако долазим из правца Берана и да прво треба да одемо на пут за Беране, па онда да нађемо кућу. Ми смо дошли до те куће и ја сам рекао да треба да види оружје јер је Синђа тако рекао, али је он одговорио да неће да гледа оружје, већ нешто у смислу: „Нека, видјећу“. Тада сам му рекао да је оружје у гаражи и да мене остави било гдје. Он ме је оставио на пумпи, а кључеве од куће сам му дао раније, док смо били испред куће. Након тога, пошто сам ја изашао из кола дошла је полиција“, испричао је Велимировић код тужиоца.

Он је казао и да је његове људе он организовао да дођу, с тим што су се договорили да уколико буде гужве на протестима да буду са стране. Велимировић је тврдио и да кад је видио Николу није знао ко је та особа.

Опет измишљају, дописују већ милион путе преправљене сценарије, али им то иде траљаво. Паметноме доста да закључи да ова парада лажи и паралажи више не може да се одржи чак ни на двору господара. Са нестрпљењем очекујемо неки следећи наставак, у којем ће „крунски свједок“ потврдити да је Синђа уствари заовичић, унуке, персијског цара, који је имао љубавну аферу са неком Рускињом, и да се Паја родио из тог брака.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: