Насловна Друштво Сто година од убиства Григорија Распућина, пријатеља царске породице

Сто година од убиства Григорија Распућина, пријатеља царске породице

0
ПОДИЈЕЛИ

Пише: Алексеј Тимофејчев

Када је на самом почетку 20. века почело да се прича о Распућину, он је имао репутацију светитеља, да би на крају био мучки убијен, исто као и царска породица. Данас још увек колају разне приче о Григорију Распућину као контроверзној личности.

„Улице Петербурга су биле празнично украшене, пролазници су заустављали једни друге и са пуно среће честитали познаницима, а често и непознтим људима (…) По целом граду у црквама су служена благодарења, у свим позориштима публика је тражила да се пева химна и са ентузијазмом позивала извођаче на бис“. Тако се у једној књизи описује празнично расположење које је тобоже обузело житеље Петербурга када се 17. децембра (31. децембра по новом стилу) 1916. године прочуло да је претходне ноћи група завереника убила пријатеља царске породице Григорија Распућина.

Десетак година раније се Распућин као обичан сељак из Сибира тек појавио у Петербургу. Тада нико није могао претпоставити да ће његова реч имати велику тежину на државном врху, и да ће и његова смрт претходити смрти целе царске породице.

13 295x409 Сто година од убиства Григорија Распућина, пријатеља царске породице
Вечна љубав последњег руског цара Николаја II

„Посебне духовне способности“

Када је Распућин дошао у Петербург негде око 1904-1905, већ је био познат као верујући човек. Био је бескућник Христа ради, тј. обилазио је манастире и света места. Причало се како он има изузетне способности и како може да исцељује болеснике.

У Петербургу су се за њега заинтересовали многи људи из Цркве, међу којима је био и архимандрит Теофан, духовник царске породице. Према једној претпоставци, отац Теофан је представио Распућина цару Николају Другом и царици Александри Фјодоровној.

makarij theofan of poltava and rasputin 1909 b 315x409 Сто година од убиства Григорија Распућина, пријатеља царске породице
Макариј,Теофан и Распућин, 1909.

У то доба је Распућин остављао снажан и позитиван утисак чак и на људе који су имали беспрекорну репутацију отшелника, попут архимандрита Теофана. „…Отац Теофан се веома заинтересовао за дошљака, видећи у њему лик ’слуге Божијег’ и ’светог човека’“, писао је митрополит Венијамин, саподвижник архимандрита Теофана. И њему се допао сибирски „старац“ (који тада није имао више од 40 година): „Распућин је одмах оставио на мене снажан утисак, како необичном усредсређеношћу своје личности […], тако и бриткошћу разумевања душе…“

Историчар Цркве Георгиј Митрофанов уверен је да „Распућин није био авантуриста. То је био човек који је заиста имао посебан поглед на свет и изузетне духовне способности“.

Исцелитељ

Распућин се допао цару и царици. Прича се да је највише утицаја имао на царицу. Та прича се везује за тешку болест царевића Алексеја, јединог наследника престола. Дечак је, наиме, боловао од хемофилије.

Према многобројним сведочењима, када у акутним фазама болести лекари нису могли да му помогну, помагао му је Распућин. Ворес Јен је написао књигу „Последња велика кнегиња“ у којој велика кнегиња говори како су Распућинове интервенције заиста благотворно деловале на царевића. Њене речи су, каже писац, имале утолико већу вредност што кнегиња није имала добро мишљење о „старцу“.

alexandra feodorovna with rasputin her children and a governess b 397x409 Сто година од убиства Григорија Распућина, пријатеља царске породице
Александра Фјодоровна са децом и Распућин,1908.

Доброчинство

Распућин је цара називао „отац“, а царицу „мајка“. Та блискост царској породици је морала имати одређеног утицаја на човека какав је био сибирски „старац“. У књизи „Григориј Распућин Нови“ писац, публициста и новинар Алексеј Варламов приповеда како је Распућин почео да се хвали својим везама у Зимском дворцу, и да помаже људима који су тражили неку помоћ. Он их је примао у свом великом стану у центру тадашње руске престонице. Трудио се да никога не одбије и да свакога саслуша. Давао је новац онима који су тражили, па би чак и телефонирао некоме у влади ако је сматрао да је то потребно. Према причи поменутог Варламова, Распућин је једном телефонирао у МУП и наредио чиновнику који се јавио на телефон: „Зови-дер оног твог министра Аљошку“, мислећи на Алексеја Хвостова, министра унутрашњих послова 1915-1916.

О Распућину се 1910-1911. већ није причало да је праведник као када је дошао у Петербург. Престоницом су колале гласине да се одао пићу, разврату и скандалима. Причало се о његовој способности да хипнотизира представнице слабијег пола. Када су га због тога прекоревали, он се наводно оправдавао да жене саме траже блискост са њим, те да се благодат може спознати само кроз грех.

rasputin b412a6 b 278x409 Сто година од убиства Григорија Распућина, пријатеља царске породице
Карикатура о утицају Распућина на царску породицу.

Најгнусније гласине

Зли језици су посебно ширили гласине да је он био у интимним односима са царицом и њеним ћеркама. Чак се наводе царичине речи из „оригиналног“ писма Распућину које су штампане на хектографу и пласиране по целом Петербургу крајем 1911. године: „Ја сам само тада у души спокојна и одмарам се када ти, учитељу, седиш близу мене и ја целивам твоје руке а главу наслоним на твоје блажено раме“. Та „штампана писма“ су, по речима Владимира Коковцова (пре револуције руског министра финансија и премијера, а после револуције париског банкара), „давала повода за најгнусније гласине“, мада су „у суштини испољавала царичино мистично расположење“.

rasputin photo b 409x324 Сто година од убиства Григорија Распућина, пријатеља царске породице
Распућин и његови следбеници, 1914.

„Штампари“ су добијали та „писма“ од рашчињеног монаха Илиодора, који их је, како појединци замишљају, добијао лично од Распућина. Тај рашчињени монах је, наводно, најпре био под утицајем „старца“, а затим је постао један од његових најљућих непријатеља. Објавио је чак и књигу о Распућину под називом „Свети ђаво“. Убрзо после скандала са „писмима“ један посланик парламента је упутио званичан допис властима у вези са Распућином и одмах након тога су новине увелико почеле да пишу о њему. Тако је престижу руске монархије нанет још један ударац.

Убиство Распућина и царске породице

Распућинов утицај је био све већи, без обзира на гласине које су свакојаке скандале везивале за његово име, због чега је он на неколико месеци чак морао да напусти Петербург. Причало се да су већ поменути Алексеј Хвостов и премијер Борис Штјурмер, као и неки други функционери, напредовали у каријери захваљујући сибирском „старцу“.

Сличне приче су испредане и у вези са догађајима на фронтовима Првог светског рата, који је увелико беснео и у коме је Русија поред сјајних победа доживела и неколико крупних пораза. Шириле су се приче да је узрок тих пораза била издаја, и да то има везе са немачким пореклом царице Александре. Уједно је и Распућин убројан у немачке агенте, тако да је у појединим круговима све више расла мржња и према њему. Варламов приповеда како је последњих месеци Распућин наводно доста пио, тобоже предосећајући своју смрт, и тобоже проричући да ће царска династија умрети заједно са њим.

prince felix yusupov rian 00009208 b 282x409 Сто година од убиства Григорија Распућина, пријатеља царске породице
Феликс Јусупов

Сви ти догађаји достигли су кулминацију 16. децембра 1916. године у кући царевог рођака, кнеза Феликса Јусупова, који је био организатор завере „за спас престижа царске породице“. Јусупов је тврдио касније да су завереници, а међу њима и велики кнез Дмитриј Павлович и посланик-монархиста Владимир Пуришкевич, најпре отровали Распућина колачима, а затим су неколико пута пуцали у њега и на крају су га утопили у води, убацивши га у рупу направљену у леду.

Два месеца након Распућинове смрти у Русији је укинута монархија. Свргнути цар Николај заједно са царицом Александром и децом најпре је послат у Сибир (успут су прошли поред села у коме је некада живео Распућин), а затим су заједно са послугом побијени у подруму једне куће у Јекатеринбургу. После стрељања међу њиховим стварима је пронађено 57 икона, од којих им је три иконе поклонио Распућин.

(Руска реч)

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here