Стиглиц: Еуро је коријен сваког зла у еурозони

Еуро је лоше замишљен и економски погрешан пројекат и извор је већине проблема у еурозони, укључујући стагнацију, незапосленост и успон радикалне деснице, рекао је у разговору за АФП добитник Нобелове награде за економију Јозеф Стиглиц.

Структурна грешка уграђена је у саме темеље пројекта заједничке европске валуте која онемогућава земљама чланицама кључно прилагођавање економије, сматра угледни економист.

„Прво су рекли хоп, а онда скочили. Покушали су да креирају еуро прије него што су креирали институције“, појаснио је 73-годишњи бивши главни економиста Свјетске банке.

Еуро можда доноси корист „неколицини људи и банкарима који сада лакше врте новац“ али не и обичним људима у еурозони, који су притиснути слабим економским растом и високом незапосленошћу.

„Наша друштва стагнирају, не растемо. То ће дати подстицај странкама екстремне деснице“, упозорава Стиглиц. Екстремна десница биљежи раст у Француској, Холандији, Њемачкој и Аустрији, дијелом управо због високе незапослености.

Добитник Нобелове награде за економију оштро је критиковао прописе на којима почива заједничка европска валута као и оне који регулишу рад Европске централне банке (ЕЦБ).

„Ако су прописи погрешни, морате их промијенити. Погрешни прописи узрокују катастрофу“, нагласио је.

„Ти прописи нису попут Десет заповјести које је Бог дао Мојсију на брду Синај“, поручио је Стиглиц, додајући да треба преиспитати економију и политику на којима почивају прорачунски и монетарни прописи еурозоне.

На мету је узео Пакт за стабилност и раст, којим се прорачунски дефицит земаља Европске уније ограничава на максимално три посто БДП-а, а на удару се нашла и строга регулатива рада ЕЦБ-а.

Мандат налаже ЕЦБ-у да држи инфлацију „близу али испод два одсто“ али не и да подстиче отварање нових радних мјеста, као што је случај са америчком централном банком Фед.

„Везали су руке европским земљама… а онда су везали руке и централној банци и казали „фокусирајте се само на инфлацију““, рекао је Стиглиц.

Што би по Стиглитзу било рјешење за такву ситуацију? „Више Еуропе“, „мање штедње која само узрокује пад активности“, одговара.

Сугерира еурозони да изда заједничке обвезнице, што је за Њемачку табу.

Такођер апелира да се уведе „заједнички сустав осигурања депозита, заједнички механизам рјешавања проблема у банкама“.

Уједно је усмјерио жалац према Њемачкој која се посебно истицала инзистирањем на штедњи након дужничке и банковне кризе у еурозони.

„Већина економиста одбацује стајалиште по којем се до опоравка и пуне запослености може доћи штедњом, одбацује га и Међународни монетарни фонд (ММФ), али чини се да оно и даље превладава у њемачкој влади, а посебно у министарству финанција“, примјећује Стиглитз.

„Најједноставније рјешење било би да Њемачка напусти Еуропу“, додаје.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: