„Стелт“ изнад Орловог крша!

Пише: Илија Р.Миљанић

Плавобијеле звјездице запљускују Монтенегрију и најављују ерупцију свих планина, како би испеглани крш дочекао Натовско леглео, од којег ће заувијати вукови под гором, над гором ће надјачати мрак и плач старих вјечних црногорских прегалаца, који задужише сваки кланац да свакодневно сија са златном слободом. Невидљиви већ слетјели и чекају букете плавобијелих лала од озарених вођа у Монтенегрији,  само једно момче, лијепо као ђевојка, сакри једну црвену ружу у рукав? Надаље, чека се пресушена пршута са Његуша, лоза и рујно вино са Ћемовског Поља, свита монтенегрина пристиже уз погледе према црној земљи, али кад забреча натовски Ћесар, не оста крста од три прста, а главе се укочише у правцу плавог неба и бијелих облака.

Намирисани борци са конца и конопца, расплинуће се ових дана по, Камен Гори Монтенегрије, да удахну љепоте усправне- хоризонтална, суверене-ко преживи причаће, еколошке-гранчине остатити неће, свијетле и вјечне- помрачена и сахрањена. Срећом катуна нема, да одјаве малена сиротињска стада још нехибридних овчица. Пошто се хране по „научној таблици“ са сијасет протеина и витамина, за киме потрче, сигурно утећи неће? Плаћени и замлаћени народ по Монтенегрији, без образовања ће тумарати по уџбеницима-таблоидима са бучкуриша звани „прерађени интернет“ а љубавне гимнастике упражњаваће са фејса? На недавној шетњи „гологуза“ у Подгорици, појавила се парола: Смрдуша је уз вас? Очевидци, причају да је „фејс“ добио велике размјере по забаченим селима, гдје „фејс даме“, долазе поноћи, сване ли, зове се служба спасавања да виде магистралу да бјеже главом без обзира?

Ево све је спремно да се дочекају „чоколадни момци“, туристичка сезона ће процвијетати а жељезни монтенегрини ће их опслуживати до момента кад се добро наједу послије тренинга на води, касније мрак обузима свијест и слиједи пузајуће страхопоштовање које су монтенегрини докторирали по одавно.

Јади големи у престолници Црне Горе, изнад Орловог крша, већ сукћу заставе Натоокупације, на Обилића Пољани на сред гувна, Владика и пјесник Раде Томов, поломи гусле, сузе лије а мртву главу не диже из гроба? Шта би са витезом, Симом Вујовићем-Кођошијом, да отјера издајице православља као некада кад Ћесар оста празних руку а идолопклонци- Сенатори, побјегоше низ Ловћенске стране са изгорелим леђима приде? Са невидљивим освајачима, надви се црни облак над Црном Гором са исходом владавине вјечних још најмање 100. Година, прекуку и прелеле..ле..ле..? Понавља се судбина и потреба за избјегличким колонама које су биле формирале на овим просторима прије 100 год. и раније, бјежало се са ових простора од глади, биједе и тешких епидемија-„шпањолица“, а сада од окупације, натовске чизме, глад куца на многа врата,болести су свакодневница друштва, док западни шприцеви скраћују животни вијек са генетским витаминима.

Партерство за мир је браћо Црногорци тотална окупација на: Економском, војном, школскопедагошком, социјалном, здраственом и свему што је аутетично и независно. Сада стиже челични јарам „Нато анђела“, гдје јармобол клизи са навигацијом из оближне Натобазе са исходом набуљивња очију и ето услова за нови изглед монтенегрина са називом „буљопузи“ без љуштуре? Прошетах ових дана до родног села, да видим има ли кога уз пут да му се пожалим, јер још само тамо има понека душа неотрована и независна? Срећа ме хоће, увидјех једног поштеног рођака, код свога стада оваца и назвах му, Помаже Бог одговор је Бог ти помогао. Одмах му казах да ли зна да чува натовске овце, слеже раменима? Надаље, пошто су комунисти сељаке рашћерали а Вођа данашње Монтенегрије разјурио на комате, натовци знају да имају велелепне природне полигоне по опустјелим селима Монтенегрије за уигравања и одузимања нечијих живота без разлога али језик за зубе кажу данашњи пузоцрногорци а родили за несрећу као камењи?

Надаље, рекох рођаку, кад најаве са силном техником и војском, овце ће ти плијенити а тебе жива чувеним „апачем“ за једну ногу одувати до Портомонтенегра да вјежбаш нови црногорски ора- Ој да ми је, тамо ни овамо, боље ми одузми живот него тамо? Никшићки трг након „здип“ избора, окићен америчким чемресима од којих и мува бјежи, удобне натоклупе привукле пензионере и вјеровали или не, чека се ред да се осјети клима натовске ложе а шпат се просипа, Тргом без народа: Благо нама, бити ће пензија а понеко још смије рећи- последња нам била да скратимо муке? Ето тако Грбин трг напредује, липа нема, биће штандова за кокице,генетске грануле и понека шницла којој је одавно истекао рок трајања, још ако доведу чувени поток из језера Револуције, ето шансе да се народ напије џабе „лијпе“ воде.

Један исти народ, Срби и Црногорци, се жестоко посвађа, након референдума о независности групе народних освајача, сада траже заштиту Нато освајача и ево указа им се прилика да доведу натоубице, као завршни чин нестајања самосталне Црне Горе за само 10 година, након витезања плаћених „музичара“. Напоменимо да је Сомалија отјерала натовце, али треба бити витешки сомајлијски народ без гусала? Ових дана показа се наум Трампових налогодаваца, удри мушки, ко преживи причаће? Сирија колијевка цивилизацоје, Ирак такође, засметаше каубојима из САД, јер смета им утемељење било чије до подне а поподне ако затреба рушиће и своје које је новог датума и управо ту лежи тешки комплекс убица 21 вијека? На срећу равнотежа је успостављена, мајка Русија командује са Сибирских висоравни и ваздиже посрнуло човјечанство.

Устоличењем, „Ирода“ у Монтенегрији, рука Крститеља више није сигирна, а знамо како је Ирод славио свој рођендан и у свој раскоши, падне му на памет да нареди свом џелату да одсјече главу Крститеља Јована и да је да на поклон кћерци Саломи, која је од среће преда мајци Иродијани. Бесједе Под Гором од Владике Николаја Велимировића кажу: Буди слободан и храбар. Не бој се и не плаши се; јер је с тобом Господ Бог твој куда год идеш.

Господ ње видјело моје и спасење моје; кога да се бојим?
Господ је крепост живота мојега; кога да се страшим?

Отрже се од паклених духова и опет са Обилића пољане гусле, Владике Рада Томова казују:
Покољења дјела суде,што је чије дају свјема.
Пас свакоји свије бреме носи, Нове нужде рађу нове силе.
Да ли има хероја у нашем времену или они искључиво припадају прошлости.Да ли су на овај свијет требали да дођу сви „велики“, а након њих сви „мали“ а након њих сви мрачни и несрећни?Изгледа нам је суђено да трпимо, док нам кости не ојачају а крв да благо нахрани тијело и тек тада ојачаћемо народно тијело и постаћемо опет добар народ, који ће се поново помињати након одласка атеистичких Вођа, који неће моћи спријечити дивне наруквице, Светог Петра Цетињског,покрштене Руком Крститеља Јована а које ће бити уткане у још нерођене појединце, који ће сигурно повратити изгубљено вријеме умишљених „клептомана“ и њихових налогодаваца из ложа „зулумћара“ који шубају на потезу: Рим-Беч-Лондон-Вошингтон?

На крају опет Владика Николај Велимировић:
Боже велики, умудри нас у срећи и охрабри нас у трпљењу.
Боже моћни, нека буде воља твоја! Амин.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: