Старјешина Храма Христовог Васкрсења: Нико од политичара није на фрескама у Храму
1 min read
Поводом посљедњих злонамјерних медијских навода о фрескопису у Храму Христовог Васкрсења старјешина Саборног Храма протопрезвитер-ставрофор Драган Митровић, са свештенсвом овог храма саопштио је да у природи Цркве није да било кога ставља у рај и пакао, већ да је она отворена за сваког човјека било ког националног, политичког и друштвеног опредељења, свједочећи Христа као вјечну Истину, Пут и Живот.
Он је казао да то свједочи Саборни храм Христовог Васкрсења, „како архитектуром и умјетничким рјешењем, тако и фрескописом“.
Митровић је одбацио да се на ктиторској фресци налази лик премијера Мила Ђукановића.
„Стога осјећамо за своју дужност да овом приликом демантујемо све наводе и изјаве по новинама. Не улазећи у одвајкада признату слободу умјетничког изражавања и сликарску симболику одговорно тврдимо да лик у ктиторској фресци приписан Милу Ђукановићу представља др Ратка Митровића, професора Универзитета, члана Грађевинског одбора Храма Христовог Васкрсења и стручњака који је дао велики допринос при градњи истог Храма“, наводи се у саопштењу старјешине Саборног Храма Христовог Васкрсења.
Дневни лист „Вијести“ претходних дана објавио је серију текстова посвећених фрескопису Саборног Храма Христовог Васкрсења. Према наводима тог листа, на фресци која приказује призоре пакла наводно се налази и лик предсједника парламента Ранка Кривокапића.
„Приписивати пак Митрополиту Амфилохију да одређује ко ће бити стављен у рај или пакао, значило би приписати му да преузима на себе оно што само Богу припада и то на страшном суду Божијем, што би било потпуно неразумно“, закључио је протопрезвитер-ставрофор Драган Митровић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Црква земаљска је од створења света непрестано била на земљи и биће непрестано до завршетка свих дела Божјих, према обећању које је сам Бог дао. А ознаке су њене: унутрашња светост, која не допушта никакву примесу лажи јер у њој живи дух истине, и спољашња неизменљивост, јер је неизменљив Чувар и Глава њена- Христос.
Све ознаке Цркве, како унутрашње тако и спољашње, може знати само она сама и они које благодат дозива да буду њени чланови. А за туђе и непозване оне су несхватљиве, јер спољашња измена обреда непозваноме изгледа као измена самога Духа који се у обреду прославља ( као нпр. при прелазу старозаветне Цркве у новозаветну, или при измени обреда и положаја црквених од времена апостолских). Црква и њени чланови знају, унутрашњим знањем вере, јединство и неизменљивост свога духа, који јесте Дух Божји. Они који су споља и непозвани виде и знају измену спољашњег обреда спољашњим знањем, не постижу оно што је унутрашње, као што им и сама неизменљивост Божија изгледа изменљивом при променама Његових створења.
– Зато Црква није била, нити је могла бити измењена, помрачена или отпала, јер би се тада лишила духа истине. Није могло бити времена, у које би она примила лаж у своје крило, у које би се лаици, презвитери и епископи потчинили прописима и учењу који нису сагласни са учењем и духом Христовим. Не зна Цркву и туђ јој је онај, који би рекао да је у ње могла бити таква оскудица Духа Христова. А приватно устајање против лажног учења, са очувањем или усвајањем других лажних учења није, нити је могло бити дело Цркве: јер је у њој, према њеној суштини, требало да буду увек проповедници и учитељи и мученици, они који не исповедају приватну истину са примесом лажи, већ потпуну и беспримесну истину.
– Онај који живи у Цркви не покорава се лажном учењу, не прима тајне од лажног учитеља; знајући га као лажног, не следује лажним обредима. И сама Црква се не вара, јер је истина; није лукава и није малодушна, јер је света. Тако исто Црква по својој неизменљивости не сматра за лажно, што је некада сматрала за истину; и објавивши општим сабором и општом сагласношћу могућност погрешке у учењу неке приватне личности или неког епископа или патријарха, она не може сматрати да ова приватна личност, или епископ или патријарх, његови прејемници, нису могли пасти у погрешку по учењу, и да их од заблуде чува нека нарочита благодат. Чиме би се освећивала земља, ако би Црква изгубила своју светост? И где би била истина, када би њен данашњи суд био противан јучерањем? У Цркви, тј. у њеним члановима, зачињу се лажна учења, али тада заражени чланови отпадају, сачињавајући јерес или раскол и не оскрњавајући већ собом светост црквену.
Preko novčanog učešća naše vlade za izgradnju hrama i ja kao grđanin CG sam učestvovao svojim porezom. Pa valjda sam zaslužio i ja neku fresčicu, makar u paklu đe su smješteni najbolji ljudi!
Трн, умјела бих те критиковати за много тога, али за ово не бих. Потпуно си у праву, ово је срамота што су урадили. И глупо је изнад свега.
Zlokobni vrebaju običnu podvalu ,,sa strane“, da bi osudili Mitropolita da nije uradio onako kako je trebalo!
Па наравно да није! Треба бити достојан, и добити мјесто на фрескама овакве светиње.