Лице међународног правосуђа: Зашто се води истрага против Карле дел Понте

У замену за исказе, тужиоци Хашког трибунала

су сведоцима нудили да их сакрију у другим земљама, да промене њихов изглед и документа, а такође су им обећавали да ће обуставити кривична дела која се воде против њих

Забавну новост о томе да се Карла дел Понте, бивши главни тужилац Међународног трибунала за бившу Југославију, и сама сумњичи за застрашивање и поткупљивање сведока као и за фалсификовање исказа сведока, објавио је енглески лист "Гардијан". Како следи из извештаја, истрагу против свог бившег шефа, која је на тој функцији немилосрдно прогонила ратне злочинце из реда Срба, али је игнорисала Албанце, босанске муслимане и Хрвате, сада воде сами тужиоци Трибунала. У извештају "Гардијана" такође се тврди да је, поред ње, истрага започета и против још двојице тужилаца трибунала - Данијела Саксона и Хилдегарда Урц-Рецлафа. То је први сличан случај за 17 година постојања Трибунала.

Пошто сам почетком 2000-их година у својству акредитованог новинара у новинарској сали трибунала провео две и по године, нису ме изненадила сазнања о томе да су тужиоци Хашког трибунала плашили и "тренирали" сведоке које су сами одабирали на најсрамнији начин. Прецизније би било рећи да сам се зачудио само томе што се на списку сумњивих нашло свега троје тужилаца, а не 10-12.

"БРАВУРЕ" МИЛОШЕВИЋЕВИГ ТУЖИОЦА

На пример, мирне душе бих том списку додао Енглеза Џефрија Најса, који је био тужилац Слободана Милошевића. Код тог тужиоца, како се учинило свим акредитованим новинарима, праву истину није говорио ни један сведок. Нарочито они из реда босанских муслимана и косовских Албанаца, који су, раскринкавајући бившег председника Југославије, лагали на најсрамнији и најциничнији начин. По свој прилици, користили су принцип да су у рату су сва средства дозвољена.

Сећам се једног од таквих "сведока" - косовског албанца, бившег теренског командира "Ослободилачке војске Косова" (ОВК). Он је седео на суђењима са дебелим црним наочарима, иако у сали није било јако светло, и подробно причао судијама како су српски полицајци на његове очи убијали и сакатили мирне Албанце у његовом селу поред Приштине.

Очигледно подучен од тужилаца шта и како да прича, он је течно говорио како је својим очима гледао расправу српских полицајаца и чак чуо како су они међусобнмо говорили да би могли пустити неколицину Албанаца ако им се за то плати. Истражне судије у црним строгим мантијама слушале су његову причу малтене са сузама у очима. Тужилац је, у истој таквој црној мантији, гледао на сведока са умиљатошћу као у рођеног сина.

Једини човек у сали на кога није деловала прича тог Албанца био је оптужени Слободан Милошевић. У плавом оделу и кравати са бојама српске заставе, он је слушао сведочење пажљиво, али без страсти. Само је цупкање ногом одавало његову напетост и концентрацију.

Али, када је на ред дошло да Милошевић поставља питања, Албанац се запетљао као пиле у кучине. Прво што је Милошевић питао било је - колико су били далеко од њега српски полицајци о чијим је злочинима говорио. "Отприлике 200 метара", изјавио је овај. "А зашто у сали носите црне наочаре", уследило је ново питање. "Па зато што сам изгубио вид ратујући против српских непријатеља наше слободе!", свечано је узвикнуо Албанац а, очигледно предвидевши то питање, Најс је одобравајуће климнуо главом.

Милошевић је прелистао папире на свом столу и пронашао лекарско уверење из амбуланте села у коме је живео Албанац и прочитао га суду. Из уверења је било јасно да је сведок који је седео у сали изгубио отприлике 70 одсто вида неколико година пре догађаја о којима је говорио. Према томе, он физички није могао ништа да види налазећи се од места радње на 200 метара. А ни да чује, пошто на тој удаљености није могуће чути да су се српски полицајци договарали да за паре пусте Албанце.

На "сведока" оптужбе, кога је обучио и припремио енгелски тужилац у том тренутку било је тужно гледати. Истина, сам тужилац, не хајући, одмах је позвао новог сведока који се није показао ништа бољим од претходног, па је и он ухваћен у лажи. Код посматрача се чак стекао утисак да су, немајући реалне доказе Милошевићеве кривице, тужиоци једноставно подучавали напабирчене "сведоке" шта и како да говоре на суду. Наравно, надајући се да ће нешто од њиховог сведочења и пити воду.

Тужилац Џефри Најс је "радио" у Трибуналу прилично дуго. Године 2005. он је покушао да помоћу специјално обрађених сведока убеди суд да српска полиција 1999. године у косовском селу Рачак није уништила групу терориста ОВК, већ да је стрељала мирне Албанце који су се нашли на њеном путу. Међутим, одбрана је имала правог сведока Богољуба Јаничевића, бившег начелника тамошњег оделења полиције, који је под заклетвом саопштио да су сви погинули у ствари терористи из ОВК и њихове присталице.

Како се потом испоставило, сви су они у ствари били побијени на различитим местима у току борбе, али су их потом Албанци сакупили на гомилу, позвали стране новинаре и целу ствар представили као да је српска полиција стрељала мирне косовске сељаке. Убедљивости ради, поред мртвих "режисери" су положили беле муслиманске капице косовских сељака. Оне су чудно изгледале – апсолутнбо чисте поред прашњавих и окрвављених тела терориста, али судије Трибунала на то нису обратиле пажњу.

НАСТАВАК СА ШЕШЕЉЕМ

Данас се сви ти марифетлуци, које су тужиоци примењивали у процесу против Милошевића, користе и против лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља, једног од најпознатијих српских политичара. Међутим, данас су изгледа чиновници тужилаштва превршили сваку меру. Како пише "Гардијан", судије које су током последње три године разматрале оптужбе против Шешеља одједном су одлучиле да за сведочења сведока оптужбе захтевају посебну истрагу.

Пошто је, на пример, сведок тужилаштва Србин Александар Стефановић за време сведочења у суду изјавио да су тужиоци на њега и његову породицу вршили озбиљан притисак. Он је добијао до 50 телефонских позива са претњама сваког дана за време док је тужилаштво захтевало да потпише изјаву против Шешеља. Не издржавши кошмар, сведок је потписао.

Други сведок Војислав Дабић саопштио је да је тужилаштво захтевало од њега сведочење у замену за "пресељење у САД и лепе паре". Дошло је до тога да је сведок пристао да потпише, али је текст потписао на енглеском језику, који уопште не говори. Како се испоставило, неке сведоке тужилаштва приморавали су да дају исказе под претњом да ће против њих самих бити покренут кривични поступак, примењујући притом мучење тако што су их лишавали сна. У замену за потребне исказе, тужиоци су им нудили да их сакрију у другим земљама, да промене њихов изглед и документа, а такође су им обећали да ће обуставити кривична дела која се воде против њих.

Предметом покренутим против тужилаца Трибунала бавиће се француски судија. Оптужени Дел Понте, Урц–Ретцлаф и Саксон за сада нису признали оптужбе, али су обећали да ће сарађивати са истрагом.

Карла Дел Понте била је главни тужилац у Хашком трибуналу од 1999. до 2007. године. Притом, се активно залагала за изручење суду српских лидера осимњичених за ратне злочине Радована Караџића, Слободана Милошевића, Ратка Младића и других. Од 2008. године Дел Понте се налази на функцији амбасадора Швајцарске у Аргентини, коју је, како се сматра, добила за своје заслуге на положају главног тужиоца хашког трибунала.

Истина, не треба гајити велике наде у правичност међународног правосуђа. Мишљења смо да ће процеси против тужилаца највероватније бити окончани тако што се неће пронаћи преступи у њиховом раду. Врана врани очи не вади, позната је изрека. Али, ето, такво је лице међународног правосуђа, које не доноси пресуде чак само појединцима већ у суштини читавом једном народу – Србима.

Коментари (0) add comment