Капитал: Нови закон наметнуо мањински језик као званични

За читоаце ИН4С-а преносимо текст бугарског магазина ''Капитал'' који се бавио темом дискриминације српског језика у Црној Гори.

Пише: Огњен Георгиев, 6. август 2010.

Наш језик, мој језик

Црна гора жели прогласити српски језик мањинским иако њиме говори више од половине становништва

И док Американци говоре енглеским а Аустријанци њемачким, Црногорци говоре ---црногорским језиком. Иако неке старије државе питање имена језика нису видјеле као проблем, новонастале државе на Балкану сматрају да језик мора да носи име њихове државе.

Распадом бивше Југославије, у којој су се људи савршено споразумијевали, створено је неколико језика --- српски, хрватски, словеначки, босански, македонски, а од скоро и црногорски. Изузев словеначког и македонског (којег Бугарска иначе не признаје), остали су само варијације истог језика. То може да значи да није важно како се језик зове, ако се људи међусобно разумију. Али не и у Црној Гори.

Прије неколико дана, црногорски парламент усвојио је Закон о образовању којим се прописује да сва дјеца од ове школске године уче и образују се на црногорском језику. Министар образовања, Славољуб Стијеповић, убрзо након тога такође је објавио да ће сви мањински народи моћи да се образују на матерњем језику. На први поглед тамо се није десило ништа страшно, а у сличним ситуацијама су биле и Хрватска и Босна. За ситуацију у Црној Гори, међутим, постоји важна разлика --- према статистичким подацима из последњег пописа 2003. године, иако се 32% становништва изјаснило као Срби, 63% говори “српским” језиком. Тиме је нови закон заправо наметнуо језик који је, за већину Црногораца, мањински (“црногорски“ се од “српског“ разликује рецимо у самогласнику “ја“, феномену који је такође карактеристичан и за различите дијалекте бугарског језика).

Ово можда није примјер класичног апартхејда, али јесте проблем

“Мој син Сава почеће школу ове године“, рекао је “Капитал“-у Гојко Раичевић, бивши члан Српске Народне Странке у Црној Гори и уредник информативног портала www.in4s.net.

“Ја сам сада суочен са ситуацијом у којој морам, са осталим родитељима који дијеле мој став, да организујем цијела одјељења српског језика. Али многи од тих родитеља не желе да се супротставе директно, тако да ће њихова дјеца бити приморана да иду у школе у којима ће учити црногорски језик. За оне који говоре црногорским, иако мањинским језиком, тај проблем данас не постоји. “

Иако је предсједник Филип Вујановић обећао да ће сви језици којима се говори у Црној Гори бити подржани, Раичевић подсјећа на то да би српски језик морао прво да се препозна као мањински језик да би могао да буде “подржан“ у школама --- а то не само да није пожељно међу онима који говоре тим језиком, него и једноставно није истина.

Овакве свакодневне драме суштина су тренутног језичког проблема у Црној Гори, али говоре и о све већој изолацији Срба у црногорској држави. Било да се ради о уличним знацима и натписима који су све више на латиници а не ћирилици, или о чињеници да је само мали број српског националног становништва запослен у јавној администрацији, овакви и слични догађаји временом све више увећавају тај осјећај изолованости међу Србима у Црној Гори, што их сигурно не радује.

“Хајде да дамо права свим језицима тако да нико ником не може одузети право да говори матерњим, шта више --- лично ћемо се борити за права свих осталих језика “, у страсти је изјавио у парламенту Горан Даниловић из Нове Српске Демократије.

“Али не играјте се са нашим језиком. Не тестирајте нас свако мало. И немојте се изненађивати кад се дио Црне Горе томе успротиви. “

Опозиционе Социјалистичка народна партија и Нова Демократија затражиле су састанак са Вујановићем у намјери да придобију његову подршку и наговоре га да не потпише нови закон. Већина њих гледа на нови закон као на инструмент којим Мило Ђукановић из владајуће партије намјерава да смањи број Срба на предстојећем попису следеће године.

Српске организације у Црној Гори послале су апеле европским институцијама и новинарима, указујући на то да је режим у Црној Гори “последњи апартхејдски режим у Европи“.

“Избацивање српског језика је најдрастичнији облик дискриминације, угрожавања људских права у намјери да се једна држава национално асимилује“, рекао је Ранко Кадић, лидер Српске демократске партије. Можда овакве тврдње звуче помало преувеличано у региону у којем су се десила четири рата у протеклих двадесет година, оне сигурно показују да све што има везе са националним идентитетом на Балкану је и даље веома, веома осјетљива тема.

У реду језик, а шта је са уџбеницима?

Иза емотивних, постоје чисто прагматични национални проблеми са новим законом. Црногорски је постао званични на основу новог устава донесеног 2007., док је у 2008. Влада формирала савјет за стандардизацију језика. Први такав стандард је предложен у јулу прошле године додавањем слова ś и ź. Усвојен је овог јуна. За разлику од хрватског или босанског, црногорски и даље нема одговарајући стандард или чврсту академску основну, што може бити проблем у образовању.

Прије неколико година, предмет се називао "Српски језик и књижевност", а затим је преименован у "Матерњи језик и књижевност". Сада ће коначно постати "црногорски". То рађа проблеме не само у школама већ и на универзитетима, гдје се поједини лингвисти не слажу са овим патриотским иновацијама.

"Већ годинама држим наставу студентима страних језика и знам из праксе да велики проценат студената преферира српски у академским студијама'', изјавила је листу "Дан", проф. Јелица Стојановић са Универзитета у Никшићу.

''Српски језик има научну тежину, професионалне критеријуме и стандарде који одговарају богатој културној и историјској традицији. "

________________________________________________________________________

Текст преузет са:

http://capital.bg/politika_i_ikonomika/sviat/2010/08/06/943535_ezikut_ni_ezikut_mi/

Коментари (2) add comment