Насловна Издвојено Станко Лепетић – градитељ споменика Александру Карађорђевићу на Орјену

Станко Лепетић – градитељ споменика Александру Карађорђевићу на Орјену

3
ПОДИЈЕЛИ

Пише: Горан Ж. Комар

Међу бројним градитељима надгробних споменика са подручја општине Херцег Нови истиче се самоуки умјетнички клесар Станко Лепетић из херцегновског села Мокрине. Село је познато по мајсторима клесарима и зидарима који су у давнини зарађивали радећи по Херцеговини и Црној Гори. У вријеме млетачке доминације у Боки Мокрине су припадале Топаљској комунитади, историјском језгру херцегновске општине, основане дукалом  млетачког дужда Јована Корнера 1718. године.

Род мајстора Станка у Мокринама је присутан барем од периода Морејског рата (1684-1699). У првој години живота комунитади (1719) у Мокринама су живјели Вукадин са 15 и Петко са 6 чланова фамилије. Касније, 1758. године, приликом израде пописа домаћина познатих као „Ноте од соли“: Томо, Ђуро, Перо и Драшко са укупно 27 укућана, а у периоду француске управе 1808 године: Нико (брат му је пловио), Тодор, Андрија (брат у пандурима), Ђуро са 62 године и два сина, Нико, Томо, Мијо са 60 година и једним сином, Марко са 70 година и једним сином, Јоко, Глиго са три брата, Јоко Томов са братом, Лазо са 60 година о којему пише да је „мајстор од камена“ и да има малог сина, Лука, Јоко Тодоров и Никола са два сина.

spomenik 1 279x409 Станко Лепетић   градитељ споменика Александру Карађорђевићу на Орјену
Станко Лепетић

О мајстору Станку писао је 1913. његов савременик Саво Накићеновић казујући о његовом мајсторству у изради „крстова“ које је слао на дар тадашњим властодршцима. Према усменој традицији овај род је на подручје Боке стигао из Херцеговине на измаку 17. вијека. Свештеник и историчар С. Накићеновић као првог усељеног у Боку помиње Ћетка Лепетића.

У најстаријем млетачком катастру довршеном 1690. године у Мокринама се помињу Милан Лепетић са 7 укућана, Петко са 8 и Вукадин Лепетић са 10 укућана (Г. Комар, Планинска села Драчевице под влашћу Венеције, Херцег Нови, 1997) Споменик који је подигнут краљу Александру на мјесту Орјенска локва под Орјеном 1931. године, откривен је заједно са отварањем планинске куће дубровачког планинарског друштва „Орјен“. Како се види на фотографији, споменик је са постаментом био виши од три метра. Оборили су га припадници партизанског покрета комуниста за вријеме Другог свијетског рата и он је касније пренешен у Кривошије да би био преклесан и употребљен за надгробни споменик једног житеља Кривошија, што је случај незабиљежен у историји ових крајева. Споменик је саграђен прилозима народа са обје стране херцеговачко-црногорске границе, али сигурно, у највећем броју, житеља Херцег Новог и Требиња.  Станко Лепетић израдио је велики број споменика карактеристичног облика у Мокринама, Крушевицама, Ратишевини, Каменом и низу околних новских села. Међутим, велику умјетничку вјештину показао је израдом представа светитеља које су уграђиване у прочеља бокешких цркава.

Овом приликом поменуо бих представу Св. Великомученице Варваре на парохијалној цркви у родним му Мокринама, представу Св. Николе у сусједним Крушевицама, али и изузетно ремек дјело: представу Св. Саве Српског на згради школе у Мокринама. Мајстор Станко је исказао и бригу за старине, па је у своје вријеме начинио „препис“ старог ктиторског натписа са обнављане цркве Св. Варваре у Мокринама који је у стару мокрињску цркву уграђен 1749. године.

Израдио је, такође, изузетни споменик сердару Тому Томашевићу у Сврчугама, основна обиљежја на споменичком комплексу митрополита Данила на Орловом кршу. Мајстор Станко припадао је, дакле, старој херцеговачкој фамилији која је и раније давала мајсторе клесаре. Било би веома корисно за историју Старе Херцеговине приступити проналажењу свих клесарских и градитељских дјела Бокеља на простору Херцеговине, а њих је веома много. Примјера ради, подсјетио бих овом приликом само на мајстора Тома Томашевића из Мокринама сусједних Сврчуга који је подигао веома значајну цркву у Гацку.

Када се овим неимарима придруже и ктитори, а не треба ходити даље од цркве Светога Василија Острошког у Горњем Врбну код Требиња, тада је број Бокеља који су потекли из Херцеговине, а који су се на такав начин сјећали завичаја, веома велики.

alat 409x307 Станко Лепетић   градитељ споменика Александру Карађорђевићу на Орјену
Алат мајстора Станка у посједу Милене Лепетић удате Кнежевић

Вјерујем да би општина Херцег Нови, путем својих надлежних установа, могла приступити постављању реплике споменка на Орјену, тим прије што је оригинални зидани постамент и данас на своме мјесту. Такође, ваља указати и на чињеницу да данашња Агенција за заштиту Орјена треба да брине и о културно-историјском наслијеђу на подручу ове планине, па је тако и та установа позвана да поради на враћању споменика на своје мјесто.   Неформално, у сазнању смо да је оригинални споменик који је био јако масиван, током Другог свијетског рата оборен и преклесан, те да је послужио као гробна плоча једној револуционарно орјентисаној особи, а све у склопу националног Плана раскида са традицијом. Што се тиче обезбјеђивања средстава за градњу споменика, вјерујем да таква акција не би трајала дуже од десет дана. Оригинални споменик плаћен је прилозима народа са обје стране границе, па би тако, несумњиво, било и данас.

ПОДИЈЕЛИ

3 КОМЕНТАРИ

  1. 6
    1

    Пошто је Мирко сепаратистима симбол државности над људским правима,иако је клао дјецу и жене по Кучима,јер је био испровоциран…не видим да би требао бити проблем да се и унуку Николе овдје обнови споменик,јер је и Алекснадра симбол државности,јене мало шире,југославенске… ако се поштују исти стандарди. А ако је сбобофобија константа и темељ ове власти, а знамо да је, дакако да власт неће благонаклоно гледати ис ве ће учинити да поништи ОБНОВУ ОВОГА СПОМЕНИКА,којег су и комунисти срушили..да би створили Југославију по својој мјери..а и цг нацију…

  2. 3
    1

    Spomenik je bio izliven u bronzi i postavljen na granitno postolje da bi ga fašisti oborili u noći između 20. i 21. jula 1941. i odneli na nepoznato mesto. http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:361498-%D0%A6%D0%93-%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B5-%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%83-%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D1%83-%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83 ДАКЛЕ ОВАЈ СУ СРУШИЛИ ФАШИСТИ,ОНАЈ КОМУНИСТИ КАО И ЊЕГОШПЕВУ КАПЕЛУ,која им није приоритет да је обнове…

  3. 1
    0

    Другог свијетског рата оборен и преклесан, те да је послужио као гробна плоча једној револуционарно орјентисаној особи, а све у склопу националног Плана раскида са традицијом. Што

    Ovo nikada nece bit jasno kod nasih istoricar,iz kojih razloga i zasto se ovo ime sakriva,nije to samo slucaj ovdje ,ima tih slucaje x ,gdje se zna ko i zasto ali se kaze ko ovdje.
    Dokad se misli tako pisati,ko ce vise vjerovati ovakvom pisanu.zato ili ne pominite gdje je spomenik ili kazite,stvari su vrlo jasne,a ne sve cuo sam rekao mi je nko cini mise ,znam a necu da kazem a zsto necete da kazet,vjerovatno se radi o „uglednoj“ licnost,ili se ceka da se neko javi pa da to kaze.
    Zasto to sakrivati,koji su razlozi,reci ce neko kao komunisti to je etiketiranje,nije tacno to je iznosenje istine,jer ako mu je sin negdje rukovdioc ito neke opozicione i srpske stranke koji je to gubitak za srpstvo.isto kao sto se skriva da je Kostunica u stvri njegvi promijenili orezime jer je njrgov otac bio jedan od najkrvolocnijih sudija posle rata drug Damjanovic.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here