Насловна Поглед Српско држављанство и рестриктивна политика Црне Горе

Српско држављанство и рестриктивна политика Црне Горе

2
ПОДИЈЕЛИ

Београд има либералну политику према двојном држављанству. То је један од разлога што све више грађана Републике Српске хоће да исти статус имају и у Србији. Разлози су практични, али са политичком поруком везивања за матицу, кажу стручњаци.

Заједничко за Србију и Босну и Херцеговину су људи – грађани са двојним држављанством. И њих је све више. Према подацима конзулата у Бањалуци – од 2005. године српско држављанство тражило је 50.000 људи, пасош њих 5.000.

„Приметан је тренд повећања броја захтева за око 20 одсто у односу на 2016. годину, која је у том смислу била рекордна,“ каже генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић.

Образложење – посао, спорт, уметност. Највише грађана, међутим, наводи личне разлоге.

„Има и оних патриотских разлога где људи једноставно желе, али и врло практичних где људи решавају имовинска правна здравствена и сва остала питања из хиљаде разлога са обе стране Дрине и доживљавају као своје обоје“, каже министарка државне управе и локалне самоуправе Републике Српске Лејла Шешић.

Процедура је једноставна и бесплатна, али траје годину до две. За Министарство у Бањалуци важно је да се првобитног држављанства не одричу.

„Ми имамо и други случај држављана Србије да траже држављанство Републике Српске из истих ових разлога удају се, жене су овде засновали породице, да би радили завршили неку папирологију, олакшава им а не смета“, каже Лејла Шешић.

Србија већ деценију има закон о двојном држављанству. Београд и Сарајево око тог питања лако су се договорили. Са Републиком Српском потписан је и Споразум о специјалним и паралелним везама.

„Ми као земља са двојним држаљанством са пуно Срба који су остали након распада Југославије омогућили смо нашим људима да дођу до двојног држављанства што за њих има симболички значај и конкретне могућности коју практикује свака држава у сличној ситуацији, рецимо Мађарска па и Хрватска“, каже Миша Ђурковић из Института за европске студије.

Осим симболичког и практичног, двојно држављантсво има и јаку политичку поруку. Мађарска је у томе у региону отишла најдаље.

„Виктор Орбан је 2010. када је поново преузео власт први закон прва мера која је донета у парламенту је била доношење закона о двојном држављанству и то има изузетно значајну политичку поруку везивања људи“, каже Ђурковић.

Грађани Србије могу да постану и држављани више од 150 држава. У комшилуку, рестриктивну политику има једино Црна Гора која забрањује пасош друге државе.

ПОДИЈЕЛИ

2 КОМЕНТАРИ

  1. 4
    0

    let them go… (…“нек се ћелиће…“) у Сирији, требаће

    …“НАТО се није трудио да придобије Србе. Након првог озбиљнијег терористичког напада у БиХ (дизање у ваздух полицијске станице у Бугојну) начелник НАТО штаба у Сарајеву у јавном иступу је изнио да се није радило о терористичком чину и да је тероризам квалификација којој нема мјеста. То је било потпуно у колизији са оцјенама које су о нападу у Бугојну изнијели директор Федералног МУП-а и директор СИПА, те је став НАТО још више чудио. НАТО је све до терористичког напада на америчку амбасаду у Сарајеву о терористичкој пријетњи у БиХ говорио с потцјењивањем и омаловажавањем. Зашто НАТО не направи акцију или на било који начин не помогне гашењу мреже параџемата који представљају терористичку инфраструктуру? Зашто ништа није учинио како би се спријечио одлазак босанских младића на сиријско ратиште? Посљедња антитерористичка акција коју је НАТО извео била је непосредно након завршетка рата када су снаге ИФОРА извеле десант на терористички камп у Погорелици код Фојнице, након чега су наложиле смјену министра одбране Федерације БиХ и директора АИД-а, бошњачке тајне службе…“

    http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/referendum-srpske-o-nato-da-jos-ove-jeseni/

    О заосталости, Матија Бећковић

    Заосталост је постала једна врста моде. Помодно је и популарно бити
    заостао… Цивилизовани са завишћу гледају на заостале. Заостали су постали
    носиоци напретка, синоним здравља, авангарде.
    Из заосталости се не може назад. Заосталост зна само за напред. Данас
    само заосталост може да корача крупним корацима.
    Једино заостали имају будућност.
    Само још гладни имају наде да ће бити сити. Сити су већ сити.
    Као што поцепани имају лепши сан од елегантних, само још поробљени
    могу сањати слободу.
    Отуда супериорност заосталих лежи на чврстим основама. Њихова
    будућност је сасвим извесна. Од историје цивилизованих они ће кројити себи
    будућност. Немају разлога да понављају очигледне грешке и глупости.
    Гладни и боси, пуни снова, наде и снаге, заостали ће тек доживети
    носталгичне тренутке наше лепе прошлости. Наше најлепше успомене тек
    треба да буду њихова стварност.
    Њиховој доколици није потребна научна фантастика. Они сањају виљушке,
    точкове, пегле, прве новине, проналазак филма, радија и телевизије.
    Они су гладни наше ситости.
    Дивног ли узбуђења, величанствене ли глади и радозналости.
    Благо заосталима, тешко онима који то нису!
    Благо још увек жељнима правде, слободе и једнакости! Једино они имају за
    шта и живети и умрети. Једино ће још они бити храбри, часни, слављени. Они
    ће тек имати своје песнике!
    Поучени искуством већ ситих и цивилизованих, они ће подизати блиставије
    револуције и водити спектакуларније ратове.
    Њихов Наполеон биће виши. Њихов Александар Македонски живеће дуже.
    Њихов Брут неће убити Цезара.
    Тешко онима који су на циљу. Они су без циља. Они који су остварили своје
    снове, немају више шта сањати. Слободни ће трунути у непроменљивости
    слободе. Сити среће, они ће се окренути несрећи.
    Тако, док идеал примитивних остаје добро, еманциповани блазирано траже
    промену у злу.
    Цивилизовани пуне своја гробља самоубицама, заостали – гладнима.
    Сити би хтели да довикну гладнима, да није сва срећа ни у ситости, али их
    гладни не чују. Одевени се скидају, постају нудисти, а голи краду њихова одела,
    хладно им је и жељни су елеганције.
    Заостали сваки залогај проглашавају празником, сваки дан кораком ка
    срећи.
    Цивилизовани гледају заостале на малим и великим екранима, не могу да
    се начуде тој хладнокрвности која никуда не води. Кају се за своју радозналост
    и нестрпљење, радо би из гледалишта утрчали на терен да сами суделују у
    игри. Међутим, касно је. Свако само једанпут пролази свој пут. Уназад се ништа
    не може исправљати. Унапред може, и то ће заостали учинити.
    Будимо добри са заосталима, можда ће нам поклонити који залогај своје
    глади и који гутљај своје жеђи.

    ….“Немогуће је не уважавати људе који чувају своју породицу, помажу једни другима, поклањају се Богу у Духу и истини, поштују свог суседа и једу поштено зарађени хлеб. Али је зато могуће гнушати се оних који ништа од тога не раде. И тада њихова земља полако и неприметно престаје да буде њихова….“, из беседе протојереја Андреја Ткачова

    http://www.pravoslavie.ru/srpska/97362.htm

    овај човек је идеолог, финансиран од Саудијаца, од врсте „веома сурових људи, али ти људи нису ни глупи ни примитивни, нису глупљи од вас, и тујош није сасвим јасно ко ће кога искористити за своје циљеве….“, како је В.В. у обраћању у УН поручио Западу који их је уобличио као екстремистичке групације и држи их у сопственој служби манипулишући њима у покушају кориштења за сопствене политичке циљеве, у нади да ће се касније обрачунати с њима, просто- да ће бити ликвидирани…

    https://www.youtube.com/watch?v=qahirSQ0fPI

    …Если драка неизбежна, бить надо первым, Путин В. В.

    https://www.youtube.com/watch?v=z_RgaOvgpSY

    Путин В.В. у УН

  2. 2
    0

    …кажу да су сви Срби „прекодрински“, заједничка особина

    …“Треба разјаснити и то да је „кипарски модел“ само шифра, скраћеница прилагођена данашњим медијима и њиховим све нестрпљивијим конзументима. Скоро сви знају да је Кипар подељен после турске инвазије пре више од 40 година. То је згодна аналогија, да се максимално скрати објашњавање највећем броју људи. Једино је још Вучићу потребно разјашњење да ли су ту Срби аналогни Турцима, који су извршили (још једну) нелегалну војну агресију, или Грцима, жртвама агресије. Огромној већини нормалног света је јасно да је Кипар шифра за конфликт који је замрзнут не зато што је то био изворни циљ обе стране, већ зато што ниједна од страна не жели да одустане од свог циља. Односно, не жели да одустане од своје борбе. Друга ствар су објективне историјске околности по којим ни једна од страна није довољно јака да трајно наметне свој модел, односно циљ. Није ни први ни последњи пут у историји. Али то не значи да иједна од те две стране не ради или се не нада томе да једног дана буде довољно јака да победи, односно превагне. Дакле, замрзнути сукоб нити је „неборбен“, нити је статичан. Напротив. Он је мобилишући за оне који смеју и који, стога, и могу, да парафразирамо изреку Војводе Мишића која краси зграду бомбардованог Генералштаба, одмах преко пута капитуланата који седе у Немањиној 11…“

    http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/cim-vucicu-smeta-kiparski-model-mora-da-je-dobar/

    …“Оно што изазива револт није толико безобразни немачки покушај историографског ревизионизма Првог светског рата, колико полтронско и аутошовинистичко прихватање те ревизије од стране новинарке Политике. Она не само да Герварту, на његово „откриће“ да су „етничко чишћење“ заправо измислиле „националне државе“ (постимперије) после Првог светског рата, поставља питање „Да ли је (овај начин размишљања) присутан и данас ако се чује да Србија и Косово размишљају да размене територије“ – пазите: Србија и Косово да „размене територије“!? – него ни речју није у стању да одговори на свемирску лаж Герварта и ревизионистичке немачке историографије како је „Османско царство све до свог краја гајило идеју да различити народи могу живети заједно“.

    Занимљиво је да је управо Политика, у априлу 2017, као додатак штампала докторску дисертацију Иве Андрића (видети овде), у којој се лепо описује како је изгледала та османлијска „идеја суживота“: „Kао једини регулатор личног, друштвеног, материјалног и духовног живота у земљама које су Турци освојили“, пише Андрић, „важио је ислам“, тј. „Kанун-и-раја (збирка закона за рају)“. Ево неких одредби:

    „01 Хришћани и Јевреји не смеју у покореним земљама подизати манастире, цркве и испоснице.

    02 Они не смеју поправљати своје цркве.

    03 Они који станују у суседству муслимана, своје куће могу поправљати једино у случају преке потребе.

    05 Свим странцима-намерницима указиваће три дана гостопримство.

    10 Према муслиманима понашаће се са поштовањем, устајаће приликом њиховог уласка и препуштаће им почасно место без гунђања.

    11 У погледу одеће и обуће не смеју се носити као муслимани.

    13 Не смеју јахати оседланог коња, носити сабљу нити друго оружје, ни у кући ни ван ње.

    14 Не смеју продавати вино нити носити дугу косу.

    15 Не смеју своје име утиснути у прстен са печатом.

    16 Не смеју носити широк појас.

    17 Изван својих кућа не смеју јавно носити ни крст ни своје свето писмо.

    18 У својим кућама не смеју гласно и снажно звонити, већ једино умерено.

    19 У њима (могу) само полугласно да певају.

    20 Смеју само тихо да се моле за покојнике.

    21 Муслимани могу да ору и да сеју по хришћанским гробљима ако више не служе за сахрањивање.

    Хришћани су при сусрету са муслиманом морали да сјашу и да украј пута сачекају док овај не прође и тек тада су смели поново да узјашу и да наставе пут“.

    Добро, можда Политикина новинарка која је мирно саслушала тврдњу Роберта Герварта како је „Османско царство гајило идеју да различити народи могу живети заједно“ није читала додатак Политике из априла 2017. године. Али, јамачно је чула за ђакона Авакума, кога су ти исти „толерантни“ и „мултикулти“ Турци набили на колац у Београду 1814. године.

    Е, каква је то само била „толеранција“ и „идеја суживота различитих народа“! Усред Европе Бетовена, Бајрона и Тарнера, негде од Стамбол капије (данашњег Народног позоришта), па све до Батли џамије (данашње Народне скупштине) стојало је, те 1814, коље с многобројним хришћанима који су се сатима и у самртном ропцу копрцали, док су им изгладнели пси одгризали ножне прсте (овде). Баш лепа илустрација Гервартовог описа толерантног и мултикулти Османског царства!…“

    а Алија & син,

    …“Са његовог субјективног становишта, које је вјешто прикривао, циљ нису били ни странка, ни нација, ни држава, ни ентитет нити међународно признање, изузев једино у функцији главног циља…“

    http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/uprkos-svemu-da-li-je-alija-izetbegovic-bio-uspjesan-lider/

    http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/sacuvati-se-od-lazi/

    http://www.pravoslavie.ru/srpska/print89289.htm

    А, Стаљин…,

    Как-то иностранные корреспонденты спросили Сталина:
    – Почему на гербе Армении изображена гора Арарат, ведь она не находится на территории Армении?
    Сталин ответил:
    – На гербе Турции изображен полумесяц, а ведь он тоже не находится на территории Турции.

    …“И то је проблем – мејнстрим медији све слабије раде свој посао информисања. Читалац је засут лавином дезинформација и штетних лажи. Професионални стандарди падају, али и отпорност публике на манипулацију, смишљену дезоријентацију и на превару. Србија као полуколонијално друштво посебно је подложно овој врсти супресије…“

    Лане

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here