Насловна Насловна Српски затвори за хашке осуђенике?

Српски затвори за хашке осуђенике?

0
ПОДИЈЕЛИ

Србија је од Уједињених нација затражила да српски држављани који су осуђени пред Хашким трибуналом, служе казну у нашој земљи. Као главни разлог наведени су нехумани услови у појединим европским затворима.

Ово је изјавио министар спољних послова Ивица Дачић који је тај захтев пренео генералном секретару УН Антонију Гутересу.

srpski osudjenici hag Српски затвори за хашке осуђенике?

„Први човек светске организације рекао је да ће у најскорије време о овоме разговарати са Теодором Мероном, председником Механизма за међународне кривичне судове“, пренео нам је Дачић.

Он је указао да се по тешким условима у затворима нарочито истиче Естонија:

– Тамо су услови служења казне такви да смо тражили да се укине пракса да се једино Србији не дозвољава да наши држављани служе у нашој земљи. Ако се дозволило Демократској Републици Конго, зашто не би и Србији?

Љајић не верује у добар исход

Расим Љајић је изјавио да Србија никада није добила неки конкретан одговор и не види да се то расположење променило.

„Не видим да сада постоји неко другачије расположење него до сада. У међународној заједници и Трибуналу не видим да се то расположење променило“, рекао је Љајић у разговору за Радио Слободна Европа.

Адвокат Зоран Живановић, који је био бранилац некадашњег председника РСК Горана Хаџића, каже за „Новости“ да је овакав захтев више пута упућиван и да је чак бивши председник Хашког трибунала Патрик Робинсон својевремено рекао да не би имао ништа против. Али, пошто о томе одлучују УН, позитивна одлука није донета.

„Велика Британија и неки други били су против, сматрајући да би оптужени који би се вратили у своје земље, Србију, Хрватску или БиХ, били дочекани као хероји и да не би издржавали казну онако како би требало. Србија је чак нудила гаранције да у сваком тренутку може да се провери како ти људи служе казну“, наводи нам Живановић.

Политичка одлука

„Када би било дозвољено да се казне служе у Србији, она би морала да испуни све стандарде и обавезе коју пред њу стави Хашки трибунал, и сматрам да би то она могла да учини“, каже адвокат Миодраг Стојановић који је бранио Љубомира Боровчанина додајући да не види ниједан разлог да се захтев Београда не одобри, али то подразумева сагласност свих чланица СБ УН, и то је у ствари политичка одлука.

Иако у Европи вероватно има затвора у којима се налазе наши осуђеници у којима су услови бољи него што би били у српским, овај адвокат наводи да би поготово старијима и болеснима значило да буду у својој земљи, јер би их тако чешће посећивала родбина и лакше би остваривали комуникацију.

„Овако се, рецимо, у Естонији налазе међу људима чији језик не знају, а један од наша три осуђеника који су тамо ми је рекао: „То је гулаг“, што ваљда довољно говори како им је“, сликовит је Живановић.

Пре две године, Милан Лукић, који служи доживотну казну у овој земљи тражио је измештање, баш због тога што га непознавање језика спречава да учествује у радним и рехабилитацијским програмима, али је његова молба остала мртво слово на папиру. Његов адвокат Драган Иветић указивао је да Лукићу затворске власти чак траже да плаћа комуналије и храну, али одбијају да му дају да ради неки посао јер не зна језик, па је оцењен као „ризичан“.

Ништа боље не пролази ни Милан Мартић, који својевремено од болова није могао да покреће руку, али како то није могао да објасни затворским службеницима, завршио је у самици по казни пошто није обрисао ходник.

У неким европским земљама, попут Данске и Финске (тамо су Небојша Павковић и Радивоје Милетић), српски осуђеници углавном имају прихватљиве услове, а због тога су се могли чути злуради коментари да је њима као у „хотелу или бањи“. За Немачку, у којој су Властимир Ђорђевић, Вујадин Поповић, Станислав Галић и Драгољуб Кунарац, чују се опречна искуства, у зависности од тога ко се налази у којој установа.

Напади на Крстића

Генерал Радислав Крстић је неколико пута премештан из затвора у затвор у Великој Британији. Њега су тамо 2010. напали муслимански затвореници жилетом тако да је једва остао жив. На крају је, 2014. године, премештен да остатак казне одслужи у Пољској.

Извор: Видовдан

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here