Српски научници откривају девету планету у Сунчевом систему

Српски научници даће свој допринос истраживању мистериозног небеског тела названог планета „Девет“.

С обзиром на то да планете не емитују, већ само рефлектују сунчеву светлост, тешко их је уочити поготово када су тако далеке и мале, као што се сматра да је то случај са потенцијалном деветом планетом сунчевог система чије постојање су 20. јануара ове године објавили научници са Калифорнијског технолошког института (ЦалТецх) Константин Батигин и Мајкл Браун.

Планета “Девет”, ако постоји, је вероватно превише мала да је детектују тренутни велики телескопи, који константно прегледају северени део небеске сфере. Најбоље шансе да ову планету “угледа” ће имати велики ЛССТ телескоп (скраћеница од Ларге Сyноптиц Сурвеy Телесцопе), који се гради на јужној полулопти у Чилеу, и који треба да почне са радом почетком следеће деценије.

ЛССТ телескоп ће имати огледало пречника 8.4 метара и изузетно велико видно поље (пречника 3.5 степена што је 7 пута веће од угловног пречника Месеца), и практично ће два пута недељно снимати све објекте на небу доступне са локације телескопа, што му омогућава да детектује промене у положају неких небеских тела.

Од 2010. године српски астрономи учествују активно у ЛССТ пројекту, у координацији др Дарка Јевремовића, са Астрономске опсерваторије у Београду.

Захваљујући нашим научницима између осталог се у Београду у јуну ове године одржава велика и изузетно значајна међународна конференција посвећена европском учествовању у ЛССТ пројекту, под називом “ЛССТ@Еуропе2”. На конференцији ће се окупити сви водећи стручњаци из Европе и САД, а и шире.

Пројекат ЛССТ је иначе први на листи приоритета америчких експеримената, вредан милијарду и двеста милиона долара, који ће дати одговоре на многа отворена питања о Сунчевом систему и универзуму, а могуће пружити и први поглед на планету „Девет“.

Спекулације о новој планети на периферији сунчевог система почеле су још пре две године, када је друга група научника приметила чудно понашање, односно кретање неколико патуљастих планета (тзв. Којперових објеката, чији је најпознатији представник Плутон, као бивша девета планета) које би се могло објаснити постојањем још једног великог тела, још једне велике планете.

Мада су у први моменат сумњали у њено постојање, детаљне анализе које су спровели, увериле су Батигина и Брауна да је постојање планете “Девет” највероватнији узрок овим чудним кретањима патуљастих планета.

Наиме, та велика планета својим гравитационим утицајем ремети кретање других мањих тела, тако да се она групишу у посебном месту Сунчевог система што скоро никако не може да се деси случајно.

Константин Батигин и Мајкл Браун су резултате свог детаљног истраживања објавили у астрономском научном часопису Астропхyсицал Јоурнал.

По њиховим анализама, планета “Девет” би требало да је 10 пута масивнија од Земље, да налази се много даље од било које познате планете, толико далеко да је у својој најближој тачки Сунцу, тек на око 4 пута већој удаљености од Сунца него што је Плутон удаљен и на око 200 пута већој удаљености од Сунца него што је то Земља. Једна година, односно један обилазак око Сунца, би на овој планети трајало између 10.000-20.000 година.

Интересантно је да откриће нове планете и пре него што се она угледа није новина за астрономе – осма планета сунчевог система, Нептун, откривена је 1781. године тако што су француски научник Леверије и британски научник Адамс уочили да се седма планета сунчевог система, Уран, креће неправилно и то тако као да на њу својом гравитацијом утиче још неко, до тада невиђено тело, још нека планета.

Испоставило се да су Леверије и Адамс били у праву, а тек треба да видимо да ли ће то бити и Батигин и Браун и да ли ће сунчев систем ипак добити девету планет, а у томе ће нам дефинитивно помоћи будући ЛССТ телескоп.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: